Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 22.06.2018. Petak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Obrazovanje
    Raduje me kad deci izmamim osmeh
    18.06.2014.

    Kako rastu uspešna deca: Maja Stantić, studentkinja Učiteljskog fakulteta

    Maja Stantić, dvadesetčetvorogodišnja studentkinja pete godine Učiteljskog fakulteta u Zagrebu, detinjstvo je provela u Donjem Tavankutu gde je i rođena. Nije bilo lako otići u drugu državu, u veliki grad, ali naprosto, kako kaže, nekada se mora rizikovati da bi se nešto postiglo. Danas je na korak do ostvarenja svoje želje da bude učiteljica.

    1074_1.jpg

    Maja Stantić, studentkinja završne godine Učiteljskog fakulteta ponovo se oprašta sa još jednim životnim periodom uz konstataciju – brzo je prošlo, jer sve što je lepo kratko traje...

    Svojevremeno je okončala uz isti utisak i svoje srednjoškolske dane u Gimnaziji „Svetozar Marković“ u Subotici, sve joj je to proletelo i zato tvrdi, da bi kada bi sada bila na početku, opet sve ponovila isto.U porodici Stantić četvoro je dece, dve sestre starije od Maje i brat Grgo, učenik drugog razreda Gimnazije koji je još jedini ostao sa roditeljima Stipanom i Eržebet u Tavankutu. Najstarija sestra Mirela završila je Medicinski, mlađa Sanela Pravni fakultet u Zagrebu, nakon čega su se obe tamo i zaposlile, a usput im se pridružila i Maja.

    – Gledajući svoje dve starije sestre koje su mi uvek pričale o svojim studentskim danima i mogućnostima koje nudi ovaj Grad, i sama sam maštala da studiram tamo. Ipak, nije bilo lako napustiti rodno mesto i sve što sam tamo imala, roditelje, brata, prijatelje, kuću, svoju sobu... i bez velike podrške i ljubavi svojih sestara ne znam da li bih danas bila tu gde jesam – kaže Maja. – Takođe svakoga dana osećam sve veću zahvalnost i prema svojim roditeljima koji su nam omogućili da upišemo fakultete koje smo želele, da odrastemo i pronađemo se u nekim novim sredinama. Oni su zauvek moj uzor, kaže Maja.

    Iako se lako opredelila kuda će na studije, izbor studija nije bio tako jednostavan i jasan.

    – Znala sam da ne mogu sebe da zamislim u nekoj kancelariji bez ljudi, bez razgovora, kretanja, kreativnosti. Ono čime ću se baviti, moralo je podrazumevati odnos s ljudima i tako sam se opredelila za prosvetu i najmlađe, za rad sa decom, navodi Maja.

    Ubrzo nakon upisa primljena je i u Studentski dom, gde živi proteklih pet godina.

    – Brzo sam se snašla i stekla nove prijatelje, ima nas sa raznih strana, a svima nam je zajedničko, da smo željni druženja i zabave. Imam tu i starih prijatelja iz Subotice, Tavankuta, imamo čak i organizovanu Udrugu studenata iz Vojvodine koja se zove Hrvatska mladež Bačke i Srijema i okupljamo se jednom mesečno. Kao i svaki fakultet i Učiteljski je težak. Bilo je tu napornih ispita, strogih profesora, predavanja od jutra do mraka... Ali sve je to deo studentskog života i ne mogu sada reći da sam sve dane provela učeći u čitaoni. Stiglo se i izlaziti, zabavljati, putovati...  Uvek se nađe slobodnog vremena, pitanje je samo kako se organizuješ, kazuje ova realna devojka, koja svaku obavezu prihvata odgovorno.

    Maja je čak uspevala da uvek radi neke studentske poslove u struci, pa je i trenutno zaposlena u Dečijoj igraonici, gde održava rođendane i lutkarske predstave.

    – Priznajem da baš uživam u tome. Na fakultetu smo morali osmišljavati predstave i od tada sam zavolela lutku, kao sredstvo za rad sa decom. I danas, dok u Igraonici izvodim te predstave, osećam se jako dobro.  Raduje me kad mališanima mogu da izmamim osmeh, pedagoški razmišlja Maja, na pragu završetka studija.

    Do kraja studija Maji je ostalo još dva ispita, koja planira položiti u julu i diplomski koji je predvidela za septembar. Nakon toga će se prijaviti za pripravnički od godinu dana u nekoj školi u Zagrebu i tek zatim odlučiti šta dalje.

    – Želim raditi u struci, jer me učiteljski posao ispunjava i veseli.  Volela bih ostati u Zagrebu, ali ako se karte drugačije poslažu, možda za dve tri godine budem u Tavankutu. Ko to zna... Ne volim planirati na duge staze, jer nikada ne znaš šta se sutra može dogoditi i sve to promeniti. Zato živim danas i radujem se svakom novom danu. Kući ne dolazim često, uglavnom za praznike kao što su Božić i Uskrs i još po koji bitniji razlozi. A razlog tome su i predavanja, koja su mi uvek bila obavezna, pa i nije bilo moguće ni vremenski ni finansijski češće dolaziti kući. Ali, zato kada dođem iskoristim vreme najbolje što mogu, pomažem roditeljima, družim se sa bratom koji mi zapravo i najviše fali. Nedostaju mi naravno i „stari“ prijatelji, ali su i oni istovremeno tražili neke svoje puteve i razilazili se svako na svoju stranu. Pomislim često i na naše prostrane ravnice, mir u selu, cvrkut ptica, ali sve to čuvam zauvek u svom srcu, kao pejzaš koji meni budi osmeh na licu, kaže optimistično Maja.
    Laura Raos

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja