Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 22.06.2018. Petak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Zdravstvo
    Miokardi pet puta češći kod muškaraca
    18.06.2014.

    Obeležen 9. jun, Nacionalni dan borbe protiv moždanog udara

    U subotičkoj Bolnici godišnje ima oko 250 pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom, i oko 150 sa infarktima srca i mozga

    Dr Branislav Vidačić
    Dr Branislav Vidačić

    Moždani udar treći je vodeći uzrok smrti i prvi uzrok invaliditeta u svetu. U Srbiji svakih 15 minuta neko doživi moždani udar, a to znači da približno 33.000 ljudi umre svake godine od ove bolesti.

    U Severnobačkom okrugu je, u poslednjih četiri do pet godina, evidentan porast srčanih oboljenja i infarkta mozga. Prema statistici koronarnog odeljenja subotičke Bolnice, ne smanjuje se ni smrtnost oboljevanja od zapušenja krvnog suda, a incidenca oboljevanja i od infarkta srca i infarkta mozga je na približno istom nivou. Srbija i dalje „kaska” u shvatanju značaja preventive od srčanog udara i zato je i dalje na visokom drugom mestu u Evropi i po obolevanju i po umiranju od infarkta.

    — I u Subotici je situacija slična, akutni koronarni sindrom je najčešći, a obuhvata i pacijente koji imaju stemi infarkt, non stemi, i anginu pektoris. Posebno ugrožena populacija su pacijenti sa stemi infarktom kod njih je neophodno da se uradi što pre reperkuziona terapija. To znači da se na sve načine i što pre pokuša otvoriti arterija odgovorna za infarkt.  Ranije smo to radili uglavnom sa tromboliznom terapijom, a od kako smo potpisali Ugovor sa Institutom u Kamenici, šaljemo pacijente na primarnu perkutarnu intervenciju. To praktično znači, da se odmah u sklopu infarkta traži arterija koja je odgovorna za infarkt. Prosvećenost stanovništva da se jave na vreme je i dalje problem, jer ukoliko se pacijent javi u roku od jednog do tri sata takozvanog „zlatnog sata” od prvog momenta kada oseti bol ili reakciju koja ukazuje na mogućnost dobijanja infarkta, najveće šanse su da se sačuva što više mišićnih ćelija odnosno izlečenje i izbegavanja smrtnosti — objašnjava Branislav Vidačić, kardiolog i upravnik Službe za internu medicinu.

    Nema čekanja za Kamenicu

    Prema rečima dr Vidačića, pacijenti Bolnice sa stemi infarktom odmah se transportuju u Institut u Kamenicu, gde nema nikakvih čekanja na intervenciju, jer se rade po hitnom postupku, dok se pacijenti sa dijagnozom non stemi primaju u koronarnu jedinicu u Bolnicu.

    — Svi pacijenti sa infarktom se shodno ovom dogovoru rešavaju po hitnom postupku, ali ponavljam da je veoma bitno da se pacijenti jave u tom „zlatnom satu”, odnosno sat do tri od početka kada osete prve reakcije. Prvi medicinski kontakt dakle, može da spasi više života nego sve kasnije terapijske mere. Najveća smrtnost od infarkta miokarda je u prvom satu, znači 40 odsto ljudi prvu manifestaciju infarkta imaju kao naprasnu smrt, dakle samo se sruše. Zato je bitno da imamo i dobro organizovanu trijažu i hitnu pomoć, i bolničku komunikaciju sa Kamenicom, a imamo je — kaže dr Vidačić.

    Odeljenje koronarne jedinice subotičke Bolnice dobro je inače opremljeno, jedinica intenzivne nege ima trenutno osam mesta sa monitorinzima, privremene pejsmejkere, ali ono što i dalje najviše nedostaje je otvaranje angio sale kojom bi se praktično olakšalo i omogućilo brže lečenje pacijenata, odnosno skratilo bi se vreme intervencije u značajnoj meri. Dr Vidačić navodi, da se angio sala čeka godinama, i da one za sada u Vojvodini postoje samo na Institutu u Kamenici, a čekaju je i Subotica i Zrenjanin.

    Odeljenju kardiologije u Bolnici iako je savremeno opremljeno i uredno pokriva kapacitete stacionara, hitno nedostaju i respiratori koji su veoma važni pacijentima koji leže na petom spratu, a respiratorno su ugroženi.  Oni se praktično zbog nedostatka respiratora transportuju na reanimaciju, a mnogo bi lakše bilo da tog transporta nema, odnosno da koronarna jedinica ima respiratore.

    Prema rečima lekara, kod infarkta srca i mozga, ključna je prevencija odnosno briga o sopstvenom zdravlju „na vreme”. Saveti u tom smislu koji se daju pacijentima je da ne puše, da održavaju adekvatnu telesnu težinu, da su fizički aktivni dnevno svaki dan od 30 do 45 minuta, i da redovno kontrolišu krvni pritisak koji ne sme biti ispod 140 sa 90, holesterol čije su normalne vrednosti ispod 5, i loš holesterol koji treba da bude ispod 3. Takođe, lekari tvrde, treba što više praktikovati mediteransku kuhinju, koja podrazumeva pre svega redovno i svakodnevno unošenje veće količine voća i povrća.

    „Crna statistika” miokarda

    Da je Subotica grad visoko kotiran po broju doživljenih infarkta pokazuje i zvanična statistika subotičke Bolnice. Na godišnjem nivou u ovoj ustanovi ima oko 250 pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom, i oko 150 sa infarktom, što je statistika unazad 4 do 5 godina. Još je „crnja” simptomatičnost da pravila u dobijanju infarkta nema, jer je starosna granica dobijanja infarkta pomerena ka sve mlađoj populaciji. Pet puta češće se javlja infarkt miokarda kod muške populacije, posebno između 35 i 55 godine, nego kod žena. U Bolnici je skoro zaveden slučaj muškarca starog samo 24 godine koji je imao infarkt miokarda.  U Zavodu za javno zdravlje kažu, da su u Severnobačkom okrugu prošle godine od moždanog udara umrle 194 osobe, 92 muškog i 102 ženskog pola.

    A. Šiška

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja