Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 22.06.2018. Petak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Obrazovanje
    Profesija koja se živi
    23.06.2014.

    Kako rastu uspešna deca: Ognjen Zvekić, diplomirani teolog

    Ognjen Zvekić je odrastao u Novom Žedniku. Tu je prepoznao i one životne vrednosti kojima je odlučio posvetiti život. Ljubav prema prirodi, ljudima i deci objedinio je u crkvi. Početkom godine diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, a uskoro ide u Ženevu gde ga čekaju master studije na Pravoslavnom institutu Vaseljenske patrijaršije.

    Ognjen ZvekićOgnjen Zvekić je odrastao u Novom Žedniku. Naklonost prema životu na selu nasledio je od roditelja pre svega zbog kontakta sa prirodom, ali i zbog nekih vrednosti koje se na selu još uvek neguju.  Zbog ljubavi prema prirodi, upisao je prirodno-matematički smer subotičke Gimnazije sa namerom da jednog dana studira medicinu i postane doktor za decu. Ipak, ljubav prema prirodi, ljudima i deci objedinio je u crkvi.

    Početkom ove godine diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, a trenutno uči francuski jezik jer uskoro ide u Ženevu gde je primljen na master studije na Pravoslavnom institutu Vaseljenske patrijaršije.

    – Trenutno je to nešto što sa velikim nestrpljenjem iščekujem – kaže Ognjen koji je odlučio da iskoristi datu mogućnost da se dalje usavršava, prikupi još malo znanja i iskustva pre nego što se stavi na raspolaganje za ono za šta, kako kaže, bude pozvan da radi. – Ne opterećujem se time čime ću se tačno baviti u budućnosti, prepuštam se, jer zapravo i ne znam šta ću za dve godine biti u mogućnosti da radim i koju odgovornost da preuzmem... to će sigurno biti nešto u Crkvi.

    Kada se osvrne na proteklih pet godina studija vidi u sebi i svom životu veliku promenu.

    – Došavši na fakultet našao sam se među ljudima koji imaju slična interesovanja kao i ja. Ova sredina me je svakodnevno svojim bogatstvom sve više plenila i menjala. Na fakultetu, učenje nije bilo samo akademskog tipa, već su na nama poseban trag ostavili i izuzetno produhovljeni i mudri ljudi koje smo van nastave upoznavali i slušajući ih usvajali mnoge životne dragocenosti.

    Upoznao je ovde divne ljude sa kojima je učio, sticao iskustva, putovao i gradio snažna prijateljstva.  Ognjen kaže da je ovo fakultet koji se značajno razlikuje od ostalih, kao što i poziv za koji se ljudi na njemu spremaju nije tek jedan od mnogih.

    – Ne mislim pri tom da je veći od drugih, već samo da je studiranje i rad koji posle sledi, u neraskidivoj vezi sa načinom života.  Ovde pre svega mislim na bogoslužbeni život unutar Crkve koji uređuju hrišćanska životna ubeđenja.

    A sve je počelo u prvoj godini gimnazije kada je shvatio da od medicine neće biti ništa, jer ga nauke više nisu mnogo zanimale, a susret sa veronaukom ponudio mu je ono za čim je tragao.

    - Tokom školovanja u gimnaziji, osećao sam se nekako uskraćenim za draž srednjoškolskog života i druženja kako sam ih zamišljao, ali nedostajalo mi je i učenja o pravim životnim vrednostima.  Bilo je malo ljudi koji su bili željni da tome uče, ali i onih zainteresovanih da o tome slušaju.  Preko veronauke sam stupio u kontakt sa bogosluženjem, a time i sa hrišćanskim načinom života koji me je oduševio jer mi je donosio mir, osmišljenje svakodnevice, odnosa sa ljudima, prirodom, životom, Bogom.

    Kako se pojavljivalo ovo interesovanje za crkvu Ognjen o tome nije mnogo govorio, kako kaže, ne zbog toga što ga je bila sramota, već zato što se to danas uglavnom smatra čudnim ili staromodnim.  Međutim u njemu je postepeno sazrevala ideja i namera da to bude njegov izbor za dalji život.

    – Naša porodica inače nije bila naročito vezana za crkvu, ništa više od prosečne srpske porodice.  Na moje, sve češće odlaske u crkvu postepeno se privikavala i moja porodica, ali i okolina. Roditelji su me uvek podržavali, naročito majka koja se trudila da drži korak sa mnom. Sestra Maja, koja je na trećoj godini studija književnosti i srpskog jezika u Novom Sadu i na koju sam jako ponosan, takođe mi je velika podrška. Sada već mogu da kažem da u našoj kući postoji neko crkveno vaspitanje, trud u duhovnom sazrevanju i usvajanju hrišćanskih stavova i načina života. Interesantno je da su to nekada deca učila od roditelja, a sada je vrlo često obrnuto.  Ipak, još uvek ja imam mnogo više toga da naučim od njih nego oni od mene, o skromnosti, poštovanju, ljubavi, požrtvovanosti, međuljudskim odnosima uopšte...  i bez Crkve oni su živeli onako kako nas ona, između ostalog, uči.

    Laura Raos

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja