Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 22.06.2018. Petak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Zdravstvo
    Ko nas (ne) treba iznervirati?
    01.10.2014.

    Stres pogađa sve šire slojeve ljudi i društvene zajednice

    Svakodnevno smo u prilici da čujemo da je sve veći broj ljudi izložen stresu. Gotovo da dan ne može proći bez bar dve do tri stresne situacije, koje se sve ozbiljnije reflektuju na ličnost i zdravlje ljudi. Stres je prema mišljenima nekih psihologa „bolest” savremenog doba, a svakodnevni život sve više ga prepoznaje kao našeg „svakodnevnog domaćina”.

    Olga Terek, psihologPsiholozi se uglavnom slažu u mišljenju da se stiče utisak da ljudi znaju šta je stres, kako se njegovi simptomi mogu prepoznati, koje su posledice, i kako ga prevazići, što je netačno.

    — Najveći broj ljudi žali se na stres u kući, na poslu, u banci, ulici.  Pri tom svoja emotivna stanja i doživljaje pripisuju događajima u kojima se nalaze, a pri čemu su nemoćni da bilo šta promene. Ono što je ključno da shvatimo je da je stres u nama. Nijedna situacija niti osoba ne može kod nas da izazove stresnu reakciju ukoliko joj mi to ne dozvolimo.  Mi subjektivno reagujemo na određenu situaciju, i toj situaciji dajemo pečat stresne ili nestresne. Ljudi su dakle sami odgovorni za svoje emocije. Pri tome treba da znamo da različiti ljudi različito gledaju na različite situacije što se povezuje sa njihovom strukturom ličnosti, zbog iskustva i načina na koji je tumače, a sve je u skladu sa uverenjima koja veoma često mogu biti pogrešna — objašnjava Olga Terek, psiholog Doma zdravlja.

    Šta zovemo stresnom situacijom?

    Stresnu reakciju prema mišljenjima stručnjaka nosi niz fizičkih, fizioloških i emotivnih reakcija iz kojih proizilazi naše određeno ponašanje.  Svaka nova situacija koja u datom momentu prevazilazi neke naše potencijale je stresna situacija. Kako je prevazići i prepoznati opet zavisi od nas samih.

    — Zvuči možda kao paradoks, ali upravo bi stres trebali da shvatimo kao pozitivan deo naše ličnosti, jer smo mi ti koji sami treba da nađemo nove načine ponašanja, nove obrasce prevazilaženja određene stresne situacije, a koja nam omogućuje da rastemo i razvijamo se kao ličnost. Pri tome naravno moramo biti realni u proceni vlastitih sposobnosti i mogućnosti i spremnosti za tako nešto — navodi naša sagorvornica.

    U današnje vreme izvori stresa su mnogobrojni.  Mogu se podeliti u dve kategorije, prvu grupu čine unutrašnji faktori gde pre svega spada struktura ličnosti. Nju prema rečima Olge Terek čine osobe koje su preambiciozne, koje sebi postavljaju visoku lestvicu koja nije u proporciji sa njihovim sposobnostima, pa su više izložene stresu jer iz dana u dan ulaze u neuspeh. Tu takođe spadaju i osobe koje nemaju listu prioriteta u svom životu, a veoma je važno da je svi imamo.

    — To znači da moramo da shvatimo koje su to bitne situacije i ljudi zbog kojih se vredi iznervirati, a naravno i nasmejati, a koje su to osobe koje su u našem životu marginalne i koje uopšte kod nas ne treba da izazovu bilo kakvu emocionalnu reakciju. Neophodno je napraviti i balans između poslovnog i privatnog dela života, da nam se ne bi dogodilo da nam se poslovni deo proširi na svih 24 sata, što je veoma čest slučaj. S druge strane u spoljašnje faktore spadaju loša materijalna, društvena i ekonomska situacija koju ne treba posebno objašnjavati — kaže Terekova.

    Žene više podložne, ali i „borbenije”

    Ono što je posebno interesantno kod stresa i na neki način i problematično je to što njegov početak često ne možemo da prepoznamo.  Prva faza je tvrde stručnjaci faza entuzijama, kada je osoba poletna, puna energije, puna odlučnosti da reši sve probleme i želi da idealizuje kako sebe tako i svoju okolinu.  Takva osoba često može da liči recimo na bližnjeg saradnika, supruga, prijatelja kakvog biste poželeli, tvrde u Domu zdravlja.  Dodaje se da vremenom, osoba počinje da uviđa da je količina truda koju je uložila u disproporciji sa njegovim rezultatima i polako počinje da sumnja u sebe, pa se javljaju prvi znaci nezadovoljstva, razdražljivosti, nesanica, izdvajanje iz socijalnog okruženja, emocionalna izolacija, česte glavobolje, hroničan umor, neuspešnost na poslu, a u ovoj fazi već psiholozi teško mogu da pomognu.  Savet psihologa je da svako od nas mora da postavi sebi listu prioriteta u životu pri čemu moramo biti realni, kao i da se što više družimo, šetamo, plivamo, trčimo, imamo što više aktivnosti.

    Neke statistike takođe pokazuju da su danas stresu najviše izložene odrasle osobe u populaciji od 30 do 50 godina, jer imaju i teret brige o svom potomstvu, mlađa populacija je izložena stresu u skladu sa svojim razvojnim zadacima, dok su stariji ljudi najmanje pogođeni stresom s obzirom da su već podvukli crtu u svom životu i postigli neke ciljeve.  Žene su takođe više osetljivije na stres, podložnije, ali su i te koje su aktivnije u načinima njegovog prevazilaženja, kao i izboru načina ponašanja. Muškarce stres uglavnom „blokira” i oni, bar većina, nema nikakvog rešenja niti su spremni da se suoče sa problemima, tvrdi Olga Terek.

    Kontrolisanje emocija ključna?

    Prema rečima psihologa, postoje profesije gde su radnici posebno izloženi stresu. To su zdravstveni i socijalni radnici, novinari i menadžeri, gde se veoma često događa da je količina stresa tolika da se odrazi čak i na zdravlje pojedinca pa i kolektiva. Stručnjaci ipak ističu da je i pored toga bitno razumeti da stres nije „neman” koja nam preti iza svakog ćoška, nego da smo za njega odgovorni mi sami. Kontrola emocija daje nam slobodu izbora na koje ćemo stresne situacije i kako reagovati. Ako odaberemo „pravi put” tvrde psiholozi, pozitivno ćemo doprineti sopstvenoj ličnosti i zdravlju. Tačna je ipak i ona "narodna" da postoje situacije i stanja kada emocije kako one u stresnim situacijama tako i naše privatne, i pored preporuke stručnjaka, jednostavno - ne možemo kontrolisati. Tada smo valjda sami sebi najbolji - "savetnik".

    A. Šiška

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja