Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.08.2018. Utorak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Komunalije
    Energiju će ubuduće štedeti i Toplana i potrošači
    25.11.2014.

    Dervo Ahmetović, v.d. direktor JP „Subotička toplana”:

    • Novi tarifni sistem neće „pregrejati” i nove račune građana za grejanje toplovodima • Prozor nije sredstvo regulisanja toplote u stanu, nego ventil, to je i suštinska poruka oko ušteda i ekonomičnosti potrošnje toplotne energije, a energetsku efikasnost u budućnosti nam nameće ne samo EU, nego i naš sopstveni budžet, jer potrošnju u stanovima i objektima ne određuje Toplana, nego potrošači, kaže Dervo Ahmetović, direktor JP „Subotička toplana”.

    Novi tarifni sistem za grejanje toplovodima, koji će građanima doneti i novi način obračuna za utrošenu toplotnu energiju i nove račune od 1. decembra, za utrošenu toplotnu energiju, kao i nove mere oko uštede toplotne energije, povod su razgovora sa Dervom Ahmetovićem, diplomiranim ekonomistom, v.d. direktorom JP „Subotička toplana”.

    1732_1.jpg
    Januarski računi po novom tarifnom sistemu

    • Odluka o promeni tarifnog sistema, odnosno uslovima i načinu grejanja stanova i objekata putem toplovoda praktično je usvojena odlukom Skupštine, šta će konačno građanima značiti ta promena i koliko će biti uvećani računi za grejanje?

    —Odlukom o promeni tarifnog sistema koju je Skupština usvojila, građani će od 1. decembra plaćati račune prema novom obračunu, i to 6o posto dobijenog računa za potrošenu i isporučenu energiju će plaćati u grejnoj sezoni, a 40 posto može da plati u periodu od narednih šest meseci. Odluka stupa na snagu 1. decembra, a u januaru će građani dobiti račune po novoj odluci, u kojima više neće biti dvodelnog sistema obračuna, nego će račun sadržati jedinstven obračun, prema kojem kilovatčas košta 7,73 dinara. Dosadašnji obračun je podrazumevao fiksni i varijabilni deo računa, a sada se te dve cene i obračuna, prema odluci Grada spajaju u jednu. Ova promena je usledila i na zahtev samih građana i Skupštine Grada.

    1732_2.jpg
    Dervo Ahmetović: Budućnost nameće uštedu energije

    • Da li svi objekti i zgrade imaju kalorimetre i da li će računi biti „papreniji” novim obračunom ?

    —Oko 99 posto objekata ima ugrađene kalorimetre već duži niz godina, toplotna energija se meri u podstanicama objekata, a meri se ukupna potrošnja energije tokom meseca u objektu ili zgradi.  Meri se dakle, koliko je potrošeno energije ukupno po objektu, a zatim se ta količina množi sa cenom kilovatčasa(7,73) i deli sa stambenom površinom, da bi se izračunala cena za individualne potrošače.  Isključenje stanara iz zgrada je moguće samo ako se prijavi do polovine septembra za svaku grejnu sezonu, a obzirom da cena nije povećavana u periodu od više od godinu dana, pokazalo se da je jedinstven obračun uvećan samo za nekoliko procenata.

    •JP Subotička toplana je ulagala dosta u distributivnu mrežu, ali govori se o stalnom disbalansu između proizvodnje, distribucije i ulaganja.  Kako dolazi do tog disbalansa?

    —Proizvodnja je najosetljiviji deo u sistemu daljinskog grejanja, jer su kotlovi stari od 30 do 40 godina. Nemamo rezrve u proizvodnji toplotne energije, odnosno imamo oko 72 megavata snage u proizvodnji, pa ukoliko bi imali u dužem periodu velike hladnoće i minus temperature, neophodno je proizvesti i 120 megavata.  Tu nema mnogo rezerve, pa je naš osnovni zadatak da već sledeće godine obezbedimo novi kotao, od 35 megavata. Ta investicija bi bila obezbeđena već dobijenim kreditom, čijim delom sredstava nećemo realizovati ranije planirana ulaganja, za koja se pokazalo da nisu racionalna. Recimo, za 75 podstanica, za koje su planirane investicije od milion i 350.000, završićemo sa mnogo manje novca. Ove smo godine učestvovali na tenderu za 24 podstanice, koje su koštale oko 200.000 evra, a preostalih 50 podstanica, naši inženjeri će opremiti za oko 200.000 evra, što znači da ćemo ostvariti uštede oko preko 850.000 evra. Nećemo tu investiciju raditi kreditnim aranžmanima, pokušaćemo dakle da se ne zadužimo. Projekat planiran u Bolnici neće biti realizovan, jer je zaključeno da je duplo skuplji nego što je planirano, a tako preskup ne predstavlja energetsku uštedu.  Dakle sredstva preostala po ranijem kreditu, biće usmerena na investiranje u kotao, kojim će svakako biti racionalizovana i proizvodnja i pomenuti disbalansi. Planirano je da već sledeće godine to ulaganje bude realizovano, a investicija bi iznosila oko milion ipo evra.  Uštede bi iznosile oko 20 miliona dinara po grejnoj sezoni, što je svakako dobar korak u racionalizaciji, jer stepen korisnosti tog kotla bio bi negde oko 98 posto. To znači, da manje trošite energije, odnosno gasa, a proizvodite više toplotne energije u odnosu na kotlove koje sada koristimo, čiji je stepen korisnosti manji.

    •Osim ulaganja u novi kotao, kakvi su prioriteti još oko budućeg investiranja ?

    —Proizvodnja je stara 40 godina, remonti se rade svake godine, ali to ne obezbeđuje sigurnost.  Prioritet su svakako planovi kojima ćemo ostvariti energetsku efikasnost, a u narednih nekoliko godina, do 2020. godine kada se planira ulazak u EU, moramo ostvariti duplu uštedu u energetskoj efikasnosti, a to znači da ćemo imati duplo manju i proizvodnju i upola manji prihod. Naša distributivna mreža je inače predimenzionirana.  Znači, nije se vodilo računa kada je obnavljana distributivna mreža, o budućnosti. Toplana ima ukupno oko 10400 potrošača, ali ovde nisu bitni potrošači. Važno je da će ubuduće biti planirana manja proizvodnja, pri kojoj će uštedu energije morati da ostvari i Toplana, slaće se manje energije potrošačima, gubici će biti veći, a to poskupljuje cenu. Na taj način gubici se prave na mnogim lokacijama i ulicama i danas, gde su neplanski postavljane cevi, kao recimo u Antona Aškerca, iako još nije planirana distribucija energije u tom delu.  Najveći gubici nastaju kod tih isporuka, a kod isporuke energije individualnim kućama, gubici energije su 31 posto, što bi u ovom momentu izraženo finansijski, iznosilo do oktobra gotovo pola miliona dinara gubitka na toplotnoj energiji, samo na predimenzioniranoj distributivnoj mreži. Građani nemaju posledice u individualnoj potrošnji, ali gubitak ostvaruje preduzeće, a razlog je jednostavan, zbog tako neracionalno planirane i predimenzionirane doistributivne mreže. Prioritet je da se smanji ta vrsta troškova, da bismo postigli energetsku efikasnost i bili jeftiniji.

    •Da li se nakon uvođenja novog tarifnog sistema očekuju nova povećanja cena energenata i da li su obezbeđene dovoljne količine energenata?  

    —Povećanja cena energenata neće biti, pokušaćemo izvući sezonu da građani to najmanje osete, iako cene nisu povećavane gotovo godinu ipo.

    •Najavljivano je i grejanje projektima biomase. Koliko je to isplativo i da li će biti realizovan taj projekat?

    —Problem proizvodnje u Toplani ne bi bio rešen prelaskom na druge alternativne vidove, jer su ulaganja nezamislivo velika, a uštede minimalne, ne bi povećale ni energetsku efikasnost niti stvorile potrebne rezerve u proizvodnji.  Tim projektom bi trebalo obezbediti 35 hiljada tona slame, a subotički atar može da obezbedi samo 20-ak hiljada tona. Dopremanje dodatnih količina toliko bi poskupelo proizvodnju, da nema ekonomske logike da se realizuje taj alternativni program, oko čega je saglasan i Grad i preduzeće. Osnivač nije ulazio u ekspertske podatke, ali je sada projekat odbačen, jer su dovedeni u pitanje i tehnički podaci oko isplativosti, pa je pod lupom i sama toksičnost koja se oslobađa tom vrstom proizvodnje. Tu je i pitanje skladišta oko Subotice, saobraćajnih tokova i ukupne ekonomske analize, te je ocenjeno da je taj projekat prevelika i preskupa investicija, usled čega je i odbačen.

    •Da li ćete predviđenim promenama u javnim preduzećima smanjivati broj zaposlenih?

    —ISO standardi u preduzeću postoje, ali sistematizacija je potpuno zastarela, i biće promenjena.  Pokazalo se neophodnim da stručni kadrovi rade u proizvodnji, a prirodnim odlivom će takođe određen broj radnika ustupiti mesta potrebnoj strukturi zaposlenih.

    Nada Harminc

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja