Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 20.06.2018. Sreda
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Obrazovanje
    Aktuelni problemi traže rešenja
    27.11.2014.

    Subotica domaćin Zajednici ekonomskih, pravno-birotehničkih, trgovinskih i ugostiteljskoturističkih škola republike Srbije

    Pokrenuta inicijativa za rešavanje statusa oglednih odeljenja • Inicirana promena pravilnika o ceni usluga po kojoj se škole finansiraju

    Igor BemU Subotici je krajem protekle nedelje održana četvrta redovna Skupština Zajednice ekonomskih, pravno-birotehničkih, trgovinskih i ugostiteljsko-turističkih škola republike Srbije. Domaćin skupštine je bila Srednja ekonomska škola “Bosa Milićević”, koja je na osnovu uspešno isplaniranog programa, u konkurenciji četiri grada, dobila mogućnost da na sever Bačke “dovede” 60 direktora škola, predstavnike fakulteta, uzdavačkih kuća kao I predstavnike republičkog ministarstva, Pokrajinskog sekretarijata i lokalne samouprave.

    -Odziv je zaista bio veliki, i u toku dva dana, koliko je skupština trajala, radilo se izuzetno kvalitetno i na visokom nivou.  Donete su odluke koje se tiču cele Zajednice. Pokrenute su brojne inicijative ka promeni nekih članova zakona ili podzakonskih akata kao i raznih pravilnika - nabraja Igor Bem, direktor Ekonomske srednje škole, objašnjavajući da se razgovaralo i o republičkim takmičenjima, o korekcijama pravilnika Republičkog takmičenja iz poslovne informatike, da je pokrenuta inicijativa ka rešavanju statusa oglednih odeljenj, a usvojena je i inicijativa ka promeni udžbenika. – U našoj školi imamo pet novih obrazovnih profi la i smerove za kuvare i konobare koji su, iako nemaju status ogleda, prošli kroz promenu plana i programa. Na taj način svi obrazovni profi li su prošli kroz neke inovacije. To stari udžbenici nisu mogli da prate, pa su izdavači, nakon sedam godina, izdali nove. Na Skupštini su imali priliku i da ih predstave.

    U okviru Zajednice su održani i regionalni sastanci na kojima su načete teme koje se odnose na sam region. Prema rečima direktora, na sastanku regiona koji obuhvata Vojvodinu, najviše se razgovaralo o planu upisa sadašnjih osmaka u srednje škole.

    -Želeli smo da vidimo šta, ko planira jer svake godine imamo sve manji broj odeljenja koje Ministarstvo prosvete odobrava. Primećeno je da je najveći odziv učenika u ekonomske i medicinske srednje škole, a Strategija razvoja srednjeg obrazovanja u Srbiji, predviđa da do 2020.godine, dođe do rasta upisnih kvota u gimnaziji za 35-40 odsto.  Trenutna kvota je oko 25 – kaže Bem, ističući da će se na ovaj način stručnim školama smanjiti potencija, ali i da je pitanje koliko će Strategija biti realizovana jer kako kaže, školska godina je u toku, a još uvek se ne zna kako će izgledati koncept stručne mature. – Mi ne znamo ni po kakvom će programu ići budući srednjoškolci?!  Približavamo se kraju novembra, trebalo bi da se počne sa pripremama završnih maturskih ispita, pri tome ne znamo ni kako će izgledati matura za one koji su izašli iz ogleda .

    Rešenja postoje

    Izazova i problema u prosveti je puno. Osim trenutno aktuelnih – smanjenje zarada, posebni Kolektivni ugovori i platni razredi, Zajednica je raspravljala i o mnogim drugim, ne manje važnim teškoćama sa kojima se suočava srednjoškolsko obrazovanje.  Dogovoreno je da se svi predlozi dostave do kraja meseca, da se sroče u jedan dokument, te da se proslede na odgovarajuću adresu.  

    -Među predlozima se nalazi i predlog o izmeni pravilnika o ceni usluga, po kojoj se škole fi nansiraju. Postojeći pravilnik datira iz 1993.godine i on je zastareo. Morate imati u vidu da tada nisu postojali računari u školama. Danas ih ima svaka srednja škola u Subotici, a za njih dobijamo sredstva kao da je u pitanju pisaća mašina. Govorimo o vremenu kada nisu postojali nastavni materijali i kada se učilo samo iz udžbenika. Danas ogledna odeljenja nemaju udžbenike, sve se umnožava, a to su enormni troškovi potrošnog materijala. Mnogo je ovakvih problema koji se provlače iz godine u godinu, a koja se ne rešavaju.  A rešenja postoje – uveren je direktor koji ističe da Zajednica konstantno upućuje inicijative i zahteve sa ponuđenim rešenjima, kako bi se problemi počeli rešavati, a kvalitet obrazovanja mogao dići na jedan viši nivo.

    Obrazovanje je, prema njegovim rečima, poslednjih dvadeset godina sistematično devastirano.  Iz republičkog budžeta najveći procenat sredstava odlaze na zarade.  Ne postoje projekti koji donose neka fi nansijska sredstva, a na koje škole mogu da konkurišu.  Srbija i dalje nije u evropskoj mreži preko koje može da pristupi raznim projektima, ne računajući IPA projekte prekogranične saradnje.

    Aktivna nastava

    Stručnim školama rad otežava i činjenica da imamo privredu koja ne radi, da ne postoje fabrike u kojima bi učenici teoriju provežbali u praksi.

    -Za razliku od jednog dela Evrope koji ima dualni sistem obrazovanja, u kome učenik u preduzećima provede oko deset meseci, a dva u školi, naš školski sistem ima ogromnu količinu teorijskog znanja koje je nemoguće iskoristiti u privredi koja ne radi. Zato se ono vraća u školu u obliku vežbi, pa učenici simuliraju rad u virtualnim preduzećima. Međutim, to je i dalje samo simulacija rada- kaže i dodaje da danas, kada fabrike ne rade, učenici nemaju gde da odrade svoju praksu.  Školske radionice nisu dovoljno opremljene da bi mogle da simuliraju rad prave privrede. – Mi imamo opremljene kuhinje i restorane ali ne možemo da napravimo svadbu za 300 ljudi, kako bi učenik iskustveno proživeo šta znači poslužiti toliki broj ljudi ili napraviti toliko porcija. Za to nam treba privreda!

    Uprkos teškoćama sa kojima se svakodnevno suočavaju, učenici Sarednje ekonomske škole nižu uspehe na republičkim takmičenjima.  Kada je u pitanju poslovna informatika , prvo mesto je, čini se već godinama rezervisano za đake ove škole. Na poslednjih šest takmičenja, pobednički pehar je u njihovim rukama završio čak pet puta. Sve je to, kažu rezultat kvalitetnog rada. U ovoj školi se đaci uče kako da pronađu potrebnu informaciju, kako da je kritički obrade i upotrebe u nekom novom iskustvu.

    -Mi jesmo srednja stručna škola i da je situacija nešto bolja, mi bismo đake pripremali za svet rada. Veštinu i znanje koje naši učenici stiču, mogu da ga primene čim se zaposle. Iz naše škole izlaze gotovi stručnjaci za određenu oblast .

    Upravo ovim budućim stručnjacima škola omogućava da pomoću međunarodne saradnje, upoznaju i na koji se način radi u drugim državama. Pruža im se mogućnost da putuju, nauče nešto, steknu novo iskustvo. To jeste, po priznanju direktora, veliki potencijal ali zahteva puno rada, truda,ulaganja i sredstava.  Uprkos tome škola je nastavila saradnju sa školama iz Mađarske i Hrvatske, kao i sa nemačkom školom. Započeta je saradnja i sa Ekonomskom školom iz Ljubljane, a u toku je i uspostavljanje saradnje sa školom iz Rumunije.  Škola ima pripremljenu (dugogodišnju) saradnju i sa školama iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.

    O.P.

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja