Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 22.06.2018. Petak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Kultura
    Bubnjevi su „stroj” za moju dušu
    02.03.2015.

    Marinko Tikvicki, tokom tri decenije rada u Azotari, beleži i 30 godina dugu karijeru bubnjara

    Nakon srednje škole zaposlio se u Azotari. U to vreme počeo je svirati i bubnjeve.  Ove godine beleži tri decenije i muzičkog rada za svoju dušu, u tri svoje grupe - a danas svira u bendu svoga sina.

    2100_1.jpg
    Daniel Tikvicki,solo gitara,vokal Stefan
    Sadovek,ritam gitara Alen Gubičak,bas gitara
    Marinko Tikvicki,bubnjevi

    Marinko Tikvicki je u školi najviše voleo engleski i hemiju. Mogao je i studirati, bio je jak vrlodobraš, ali to tada nije bilo toliko važno. Upisao je srednju hemijsku, jer se upravo gradila Azotara i tetak mu je rekao, da ga tu čeka siguran i dobar posao. Tako je i bilo.

    —Hemijski tehničar je tada bilo traženo zanimanje i primljen sam na prvi konkurs koji se objavio. Tamo radim i danas, s nekim kraćim prekidima usled privatizacionih promena, ali zavoleo sam ovaj posao za koji sam se školovao i tu vidim svoje mesto – kaže Marinko koji u Azotari radi već 30 godina.

    Tu negde pri kraju srednje škole, počeo je svirati i bubnjeve, zapravo, prvo je to bio lonac i dve varjače. Zvuči neverovatno u današnje vreme, ali to samo pokazuje koliko se toga promenilo.

    —Sa društvom sam u diskoteci „Amfora” na Paliću gledao prve spotove rok grupa koji su nas poneli u želji da i mi tako okupljamo društvo i devojke. Moj dobar drug Zlatko Popadić je već svirao gitaru, što je bilo odlučujuće za ovaj poduhvat, a ja sam se prihvatio bubnjeva koje, naravno, još nismo imali, pa je prva audicija prošla s loncem i varjačama.  Ovom jezgru benda pridružio se još jedan član Čaba Bičkei (njemu smo „dodelili“ bas gitaru) i pošto smo svi bili zaposleni i imali platu uskoro smo zajednički kupili svu opremu. Istina, komšije nisu bile oduševljene našim muziciranjem pa smo morali da se preselimo u prostorije mesne zajednice.  Ali sve je to tada bilo moguće, takvo je vreme bilo. Tada je nastala grupa Grof Lori, izmišljeno ime za romantične rokere, kako su nas tada zvali. U nekom trenutku priključili su nam se i Šarčević Vladimir, solo gitara, Jugoslav Ivić, klavijature, Milivoje Mrdaković - Lemi, solo gitara.

    Svirali su tako nekoliko meseci za svoju dušu, dok ih Savo Duvnjak, tadašnji funkcioner u Savezu omladine, nije pozvao da za Prvi maj na Trgu republike u centru grada, odsviraju svoje tri pesme.

    —Našem oduševljenju nije bilo kraja, svirka je bila džabe, ali mi bi i platili da nam dopuste da tamo sviramo. Nedugo zatim, za 29. novembar nastupili smo i u Narodnom pozorištu, a posle imali još nekoliko koncerata po mesnim zajednicama. I tu je negde bio kraj karijere ove prve naše grupe.

    Nakon kraće pauze Marinko ponovo udara bubnjeve u Kulturno umetničkom društvu Aleksandrovo, folklorcima na probi, gde je kaže, ispekao i zanat, jer se taktovi moraju precizno odsvirati.  A onda, kada je mislio da je već izašao iz forme i da je vreme njegovog muziciranja prošlo, dolazi izazov kojem nije mogao odoleti.

    —Dečko drugarice moje supruge Ljiljane, Goran Medić tražio je bubnjara. Iako sam malo brinuo zbog razlike u godinama, mlađi je više od deceniju, odmah smo se našli muzički i već na prvoj probi zvučali kao da odavno sviramo zajedno. Tako je nastao „Triler”, druga naša grupa u kojoj smo zajedno sa još tri člana Igorom Hadžalićem, bas gitara, Nikolom Mikovićem, klavijature i Bogoljubom Matarugom, bas gitara, svirali narednih šest godina, uglavnom za svoju dušu.

    I sada, trideset godina kasnije, Marinkov sin Danijel Tikvicki, koji je završio fakultet, zaposlio se i oženio, sa svoja dva drugara Stefanom Sadovekom, ritam gitara i Alenom Gubičakom, bas gitara osnovao je bend Desija Lovorov Orkestra i pozvao oca da im svira bubnjeve. Ima li većeg priznanja roditelju od ovoga?

    —Nastojao sam uvek da sledim svoje srce, da u svemu što radim dam sve od sebe, da ostanem dosledan u svojim izborima, da sačuvam radoznalost i radost novih otkrića i pre svega da budem pošten prema sebi, porodici, institucijama... I siguran sam da se sve to nekako vrati – kaže Marinko koji veruje da svako sebi može da bogatije uredi život. - Nije tu stvar u novcu, i naše su plate kasnile ili ih čak i nismo dobili, ali smo uvek tražili mogućnost da obogatimo svoje dane. Tako je na primer sviranje bubnjeva odličan antistres program. Odem sat-dva na probu i umesto u kafani opijem se muzikom i svi problemi nekako su manji.

    Marinko Tikvicki ili Konan, kako ga mnogi znaju, još uvek voli stripove, po čijem je je junaku kao mladić i dobio nadimak, oduševljava se bogatstvom tog sveta na Internetu, sa suprugom crta i ukrašava uskršnja jaja, čime sezonski dopunjuje kućni budžet i od svog života u uslovima kakvi jesu, stvara svoje najveće umetničko delo, srećnu i stabilnu porodicu, ispunjenu radošću kreativnih zanimanja.

    Laura Raos

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja