Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.05.2018. Ponedeljak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Struja i gas nisu vekna hleba!
    18.11.2013.

    Zakon o obligacionim odnosima

    Jednogodišnji rok zastarevanja

    Član 378

     

    (1) Zastarevaju za jednu godinu:

     

    1) potraživanja naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoće, kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva;

     

    2) potraživanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio-prijemnika i televizijskog prijemnika;

     

    3) potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka, kao i druga njihova potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim ili kraćim rokovima;

     

    4) potraživanje pretplate na povremene publikacije, računajući od isteka vremena za koje je publikacija naručena

     

    (2) Zastarevanje teče iako su isporuke ili usluge produžene.

     213_1.jpg

    Nasuprot pokušajima da se električna energija, voda, gas, grejanje i drugo izjednače kao „roba“ sa mlekom, hlebom i ostalim proizvodima koji se kupuju u prodavnicama, postoji Zakon o obligacionim odnosima koji sam po sebi govori nešto drugo. Da li se može zanemariti i socijalni momenat koji ih razlikuje?

    U nastojanjima da se uspostavi isključivo tržišni pogled na svet, naročito od promena 2000. godine, postalo je popularno kod nas da se o svemu govori kao robi koja ima svoju cenu, od potrošnih artikala do intelektualnih usluga, i, shodno tome, da njeni konzumenti moraju i da je plate na adekvatan način. Što, u principu, niko ne spori da su obavezni. Ovakvom gledištu često se, međutim, kao prilog i potvrda dodaje zapadnoevropska praksa, i uopšte razvijenih zemalja u svetu, gde je, navodno, nezamislivo da struja, voda i grejanje budu – socijalne kategorije! Oni to tamo, istini za volju, na neki način i jesu i nisu, a jesu imajući u vidu njihovu malu ili čak nikakvu razliku u odnosu na cene istih kod nas, i veliku razliku u standardu, odnosno primanjima građana ovde i tamo. Dakle, zavisi od ugla iz kojeg se takozvani „socijalni momenat“ posmatra.

    Električna energija je roba kao i svaka druga, i zamislite sada vi da možete da odete u prodavnicu da kupite hleb a da na platite!“, kaže ovih dana gostujući u Jutarnjem programu RTS-a v.d. direktora EPS-a Aleksandar Obradović, govoreći o velikoj akciji na isključenju dužnika. Slično govori i aktuelna ministarka energetike, a govorili su i oni koji su na tim funkcijama bili pre njih, pa ne želeći da se bavimo ocenom da li takvo simplifikovanje pristoji, da li je dopustivo i da li odgovara dužnostima koje obavljaju, treba da vidimo u čemu je u stvari razlika, koja evidentno postoji, između ovih roba, i zbog čega ih nije uputno na ovaj način upoređivati.

    Sklapajući ugovore sa elektrodistribucijama, poštom, toplanama, vodovodima ili distributerima gasa i slično, (izuzetak je RTS pretplata koja je propisana zakonom!), korisnik njihovih usluga ulazi u obligacione odnose, ili jednostavnije rečeno dužničko-poverilačke odnose. On se obavezuje da će „robu“ koja mu se isporučuje najpre koristiti, a onda, u zavisnosti od evidentiranog utroška, platiti račun. Dakle, ni blizu onom potrošačkom odnosu kao kada se uđe u prodavnicu, uzme vekna hleba, plati, i nakon toga može da se konzumira.

     

    Obaveza zastareva za godinu dana

     

    Da bi sve to bilo jasnije, treba reći da je ova materija regulisana Zakonom o obligacionim odnosima, koji se primenjuju u eksplicitno nabrojanim slučajevima za isporučenu električnu i toplotnu energiju, gas, vodu, za dimničarske usluge, održavanje čistoće, pa i RTS pretplatu, bez obzira što ona nije ugovorna obaveza. Da bi se označene usluge tretirale kao komunalne, neophodno je da su izvršene za potrebe domaćinstva, odnosno za potrebe potrošača kao fizičkog lica. Poverioci potraživanja po osnovu označenih usluga su, po pravilu, javna preduzeća koja imaju specifičan pravni status i način finansiranja na tržištu.

    Zakon o zaštiti potrošača ove komunalne usluge naziva – usluge od opšteg ekonomskog interesa, pa je utoliko neprikladnije izjednačavati potrošnju, recimo, struje sa kupovinom bilo kojeg artikla u prodavnici.

    Još jedna, i možda i najvažnija razlika u samom karakteru pomenute „robe“ u odnosu na druge, jeste propisana u članu 378 Zakona o obligacionim odnosima, koji predviđa u kojem roku dolazi do zastarevanja računa za komunalne usluge, što samim tim znači da u nekoj varijanti oni i ne moraju da budu plaćeni, dok za artikle u trgovini to ne važi. U navedenom članu, stavu prvom, propisan je jednogodišnji rok zastarelosti za sva potraživanja po osnovu tamo navedenih komunalnih usluga i odnosi se na fizička lica, jer se samo tada radi o uslugama za potrebe domaćinstava. Ako su korisnici privredna društva ili druga pravna lica, preduzetnici i oni koji obavljaju poslovnu delatnost, tada potraživanja javnih preduzeća i drugih davalaca usluga zastarevaju u roku od tri godine.

     

    Kada dolazi do prekida zastarelosti?

     

    Pravno gledajući, zastarelost komunalnih usluga počinje da teče prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, a nastupa sa istekom jednogodišnjeg roka u odnosu na datum početka zastarelosti. Davalac usluga ima pravo da zahteva da mu se plati račun pod dva uslova: da je potrošaču uredno dostavio račun za svoje usluge, i drugi, da je istekao ostavljeni rok za dobrovoljno ispunjenje novčane obaveze.

    Prekid zastarelosti nastaje ako potrošač prizna dug i proteklo vreme do priznanja duga ne uračunava se u rok zastarelosti. Do prekida dolazi prvenstveno kada poverilac-davalac usluge podnese tužbu nadležnom sudu radi naplate dospele i neplaćene usluge. Posle pravosnažnosti presude parničnog suda rok zastarelosti počinje iznova da teče. Ako potrošač ne primi tužbu, ova činjenica ne utiče na prekid zastarelosti, s obzirom da je u članu 388 Zakona o obligacionim odnosima imperativno predviđeno da se zastarevanje prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom u cilju ostvarenja potraživanja.

    Ovaj rok zastarelosti ne odnosi se na obaveze po osnovu poreza i drugih javnih prihoda jer javni prihodi zastarevaju u rokovima propisanim posebnim zakonom, odnosno Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

    Prema tome, postoji dovoljno razloga da se struja, voda i ostalo itekako razlikuju od druge robe, a zanemarivanje socijalnog momenta kod njih, bilo kod formiranja cena, bilo kod primene drastičnih mera naplate, samo doprinosi da efekat tih mera bude dijametralno suprotan proklamovanim ekonomskim i tržišnim interesima i orijentaciji. Dokaz je svake godine sve veći broj zahteva građana da otkažu usluge „Toplane“, jer ne mogu da ih plaćaju, kao i činjenica da osamdeset odsto zahteva za prinudnu naplatu privatnom sudskom izvršitelju dolazi iz ovog Preduzeća.

    M.Radojčin

    S.Đ.

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja