Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.06.2018. ?etvrtak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Kultura
    Flamenkom „leči“ sve životne probleme
    12.03.2015.

    Novosađanska Dragana Dojčinović, osim što je diplomirala žurnalistiku, pre devet godina je odlučila da nikada neće prestati da pleše

    Dragana Dojčinović često gostuje u Subotici, jer osim što je stalna članica flamenko grupe „El Gusto De Flamenco“ iz našeg grada, ona već četvrtu sezonu obučava devojke kao stručni saradnik u Srednjoškolskom domu. Odrasla je u Rumenki, naselju kod Novog Sada, diplomirala žurnalistiku, upisala master studije menadžmenta medija na FTN-u i pre devet godina shvatila da jedino što želi u životu je-da nikada ne prestane da pleše. Flamenkom „leči“ ne samo svoju dušu, nego i razgaljuje srca svih onih koji je posmatraju dok igra. Energija, pokreti, stav i emocija koju prenosi dok pleše ostavljaju bez daha.

    2139_1.jpg
    Flamenko gitara plače, pevač jeca i ispušta krik, a
    plesač vizualizuje te emocije

    Ljubav prema plesu postoji negde otkako sam sa sigurnošću savladala motoriku hodanja i počela da se mrdam malo ozbiljnije, počinje razgovor u šali Dragana Dojčinović, diplomirani žurnalista i jedna od najboljih flamenko igračica u zemlji. Za naš grad veže je — flamenko, mada to pomalo nestvarno zvuči. Već četvrtu sezonu ona obučava devojke u Srednjoškoskom domu, a stalna je članica i flamenko grupe „El gusto de flamenko“ iz Subotice, jedinog flamenko sastava u Srbiji koji neguje iskonsku i najstandardniju formu flamenka.  Na pitanje kako je sve počelo odgovara:

    —Folklor sam počela da treniram sa šest godina, a pamte me ukućani i ostala rodbina kako sam i pre toga uveliko organizovala mini predstave po našem dvorištu, sama ili sa društvom iz ulice ili gde god se već našla zainteresovana publika. Interesovanje prema flamenku se izrodilo nakon 12 godina plesanja folklora u Kulturnom umetničkom društvu „Sloboda“ iz Rumenke, nakon četiri godine aktivnog bavljena džez-baletom u „City Dance Studio“ u Novom Sadu i nakon kraćih obuka latino i standardnih plesova u školi „Bolero“, priča Draga Dojčinović.

    U sedamnaestoj godini dok je šetala ulicom, ne pohađajući nijedan ples i ni jednu sekciju u tom momentu, zbog čega se osećala neispunjenom, zapitala se šta je to što je od svih tih njenih „hobi-iskustava“ ostavilo na nju najveći utisak i čemu bi to ona mogla da se preda na duže staze.

    —Odgovor se sam nametnuo iste sekunde: „PLES! Najviše me ispunjava ples i ne želim nikad više da prestanem da plešem“.  To sam konstatovala i prihvatila, samo je ostalo još da se nađe odgovor na pitanje koji to ples?  Na to pitanje se isto tako nametnuo odgovor u vidu fotografija koje su mi proletale kroz glavu, a koje sam ja nekad, negde, davno videla u nekom filmu i nisam ni bila svesna koliko su mi te scene ostale urezane. U tom momentu sam znala da je to taj ples i da moram da ga pronađem, kako god se on zvao. Od tog momenta sam počela da tražim i da se raspitujem za taj „moj“ ples, koji sam tražila pod pogrešnim nazivom, za koji me je sad možda malo i sramota da priznam javno.  Međutim, na svu moju sreću u Novom Sadu nije postojala ni jedna škola plesa za kojom sam ja tragala, da bih na tu moju priču čula od drugarice da postoji škola flamenka u Novom Sadu i da je to poprilično slično tome što ja tražim. Otišla sam na prvi čas i shvatila sam da sam i pored svog tadašnjeg neznanja nekako ipak svojom velikom željom, energijom, sudbinom ili čime već došla baš do onoga što sam zapravo želela da proplešem.  Na prvom času sam znala da je to ples kojem „ostajem verna“.  Školski primer, ako smem da kažem, „ludačke hemije“, nastavlja Dragana Dojčinović.

    Nakon devet i po godina, dodaje Dragana, ljubav prema flamenku je samo veća i veća.

    —Pored nekih prirodnih kriza koje sam imala pri otežanim uslovima da se „nakupim“ znanja i da učim na duže staze od pravih flamenko igrača iz Španije, moje interesovanje prema ovoj umetnosti godinama dobija samo drugačije dimenzije, dok pasija ne prestaje. Za mene je flamenko nešto što me lomi, leči, nešto što mi daje prostor da sve što me muči iskanališem u nešto kreativno i da na kraju doživim gotovo terapeutski momenat rasterećenja i oslobođenja od stvari koje čovek treba da prevaziđe. Zbog toga flamenko nema starosnih ograničenja i što više iskustva u sebi nosite, imaćete bogatiju emotivnu prezentaciju i baš zbog toga flamenko nema takmičarske kategorije.  Postoje naravno, ali su vrlo retke. Flamenko je više revijalna i festivalska vrsta plesa gde svako uživa na svoj način i to kad poželi i podeli sa svetom, objašnjava naša sagovornica.

    2139_2.jpgFlamenko je ples koji jednako podrazumeva sviranje gitare, pevanje i ples. To je neka bazična struktura jednog flamenko performansa, koja se vremenom nadogradila i obogatila. On je nastao kao mešavina jevrejske, arapske i kulture španskih Roma sa područja Andaluzije, a vekovima kasnije je prisvojen kao špansko kulturno nasleđe.

    —Flamenko gitara plače, pevač jeca i ispušta krik, a plesač vizualizuje te emocije i svojim udarcima nogama o pod kao da dočarava sopstveni puls i treptaj tela sa kojim se svaki čovek suočava kada oseti bol, tugu ili u ovom slučaju neko drugo genetski preneto sećanje na svakojake patnje Romskog naroda. Ono što čini da flamenko postaje, mogu slobodno reći, filozofija života, je to što se skoro svaki performans završi sa „izlivom“ svih emocija koje te muče i koje se na kraju prevaziđu nekim slatkim prkosom i osmehom na licu. Ovim plesom se na izrazito temperamentan način bez suzdržavanja pokazuju emocije, kojih se flamenko plesač ne stidi. Naprotiv, on ih sebi i svojoj publici baca pred noge i uz prihvatanje ih se oslobađa na jedan poprilično dostojanstven način.  Merilo flamenko performansa, pored nekog tehničkog umeća je upravo u tome koliko si ostao dirnut kao publika ili kao sam izvođač.  Ako izvođač iskreno uživa, ne postoji mogućnost da to publika ne prepozna, isto važi i kad je obrnuto. Kad se radi o emocijama, ne može se publika prevariti.  Bez obzira na poreklo plesa, ljudi koji ga plešu i izvode flamenko pokazuje i prenosi univerzalne emocije i baš zbog toga dobri flamenko nastupi bude burne reakcije kod publike, od suza, preko razbijanja čaša i usklika koje se ljudima bukvalno otmu u znak podrške ili saosećanja dok sede i prisustvuju nastupu, priča Dragana Dojčinović.

    Dragana Dojčinović, osim u Subotici drži flamenko časove i u Novom Sadu i kaže da ljudi dolaze na flamenko časove iz raznoraznih poriva i potreba. Od toga što se prepoznaju u ovom plesu zbog izraženog temperamenta, do totalno povučenih osoba čije je telo u grču i baš kroz flamenko žele da se oslobode i ojačaju.

    —Motivi su različiti, a ja im nudim da na časovima budu ono što jesu, kroz formu flamenka koja dopušta različitosti, da pokažu šta imaju prvo sebi, nama na flamenku pa na kraju i celom svetu. Nije to jednostavan posao ni malo, ali nekako volim kad osetim ili čujem da na bilo koji način uspem da pomognem nekome. Moj način je ples, jer je posredan i ljudi od toga lakše i krenu da se bave sobom. Ništa lepše nego kad se okrenem i pogledam kako su se devojke koje već godinama plešu kod mene pretvorile u prave lepotice. Najpre mislim na to što su pored savladane tehnike, počele da savladavaju neke druge strahove i naprosto procvetale u plesu. To ne znači da sam ja zaslužna za to, ali na pomisao da u svemu tome imam udela makar i deset odsto me čini zadovoljnom i ponosnom koliko na sebe toliko i na sve nas kao grupu i društvo. To je divna potvrda, kaže Dojčinović.

    Ali u životu, zaključuje Dragana Dojčinović, sve ide u krug i lepo i ružno, a svako od nas treba da pronađe svoj način na koji će se najbezbolnije izboriti sa težinom koju život donosi.

    —Ples je moja topla preporuka, a moj najlekovitiji i najkreativniji način koji sam našla je definitivno, flamenko.

    Vesna Ivošević

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja