Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.06.2018. ?etvrtak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Zdravstvo
    Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti
    14.11.2013.

    Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti se obeležava 14. novembra. Obeležavamo ga i u našoj zemlji, i koristimo posebnu priliku da se skrene pažnja javnosti i interesovanje usmeri pre svega na mogućnost primarne prevencije ove bolesti. Takođe se ne sme zanemariti sva složenost zdravstvenih i socijalnih posledica ove bolesti, ukoliko se dogode, a važno je da se i o tome razgovara (na primer amputacija ekstremiteta, dijaliza, slabovidost ili slepilo).

    219_1.jpg

    Šećerna bolest (Diabetes mellitus) je najučestalija bolest žlezda sa unutrašnjim lučenjem (endokrina bolest). To je kompleksno oboljenje u čijoj se osnovi nalazi poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina, a koje je najpoznatije po stalno povišenim vrednostima šećera (glukoze) u krvi. Smatra se da oko 150 miliona ljudi u svetu boluje od ove bolesti koja je u zapadnim, ekonomski razvijenim državama glavni uzrok slepila, uzrok polovine amputacija nogu, a od svih osoba na dijalizi četvrtina boluje od šećerne bolesti. Neposredni uzrok smrti obolelih od šećerne bolesti je u više od polovine slučajeva bolest srca i krvnih sudova, a najčešće se dešava srčani ili moždani udar. Starenje osobe i gojaznost utiču na ispoljavanje genski određenog defekta, zbog kojeg ova bolest i nastaje. U tom smislu je posebno nepovoljna činjenica visok i sve viši procenat gojaznih osoba i dece svuda u svetu, jer se pokazalo da je gojaznost uzrok nedovoljnog iskorišćavanja glukoze u tkivima. Prema istraživačkoj projekciji u narednih 25 godina broj obolelih će se udvostručiti. Većina novoobolelih će se nalaziti u Kini, Indiji i Africi sa tipom II bolesti, koji je i sada daleko učestaliji, ima ga 90% obolelih. U Srbiji ima oko 600 000 obolelih.
    Šećerna bolest je hronična i progresivna kao i komplikacije, koje se mogu sprečiti ili se može usporiti razvoj, isključivo dobrom kontrolom (regulacijom) bolesti. Osnovna podela je na tip I ili inzulin zavisni koji se najčešće javlja pre 35 godine života i tip II koji ne mora obavezno da se leči inzulinom i najčešće se javlja posle 40 godine. Karakteristično je da tip II bolesti nastaje postepeno, često neprimetno, i još je karakteristično da nažalost oko 30% bolesnika u trenutku postavljanja dijagnoze već ima razvijene hronične komplikacije. Prognoza i tok šećerne bolesti kod odraslih osoba mogu biti dobri, pogotovo kada se pojavi posle 50 godine života i na vreme se otkrije, uz uslov: da bude dobro kontrolisana. Klinička slika ove bolesti ima tri osnovne faze: predijabetes, latentni i klinički dijabetes. Kada se klinički dijabetes razvije u mladalačkom uzrastu radi se o juvenilnom dijabetesu. Najznačajniji simptomi bolesti su odraz biohemijskih poremećaja nastalih usled apsolutnog ili relativnog nedostatka insulina. To su: hiperglikemija (povišen nivo šećera u krvi), glikozurija (šećer u mokraći), poliurija (povećano izlučivanje mokraće), enurezis nokturna (noćno mokrenje), polidipsija (pojačan osećaj žeđi), polifagija (pojačan osećaj gladi), gubitak telesne težine, opšta slabost i malaksalost, suva koža i sluzokoža (povremeno osećaj svraba), ponekad crvenilo lica, trnjenje ili mravinjanje potkolenica... Komplikacije šećerne bolesti mogu biti akutne (ketonurija, ketoacidoza i koma) i hronične. Hronične komplikacije nastaju zbog metaboličkih poremećaja, koji dovode do promena u pojedinim tkivima i organima, a to se ispoljava određenom kliničkom slikom. Najznačajnije hronične komlikacije su promene na krvnim sudovima, i mogu se podeliti u dve osnovne grupe: mikroangiopatija je oštećenje na sitnim krvnim sudovima i druga grupa je oštećenje srednjih i krupnih krvnih sudova - izražena arterioskleroza. Mikroangiopatija učestvuje u stvaranju sindroma nefropatije (promene na bubregu), polineuropatije (promene na nervnim završecima i nervima) i retinopatije (promene na mrežnjači oka). Arterioskleroza dovodi do različitih kliničkih slika: bolesti srca i krvnih sudova (perifernih kao i krvnih sudova srca i mozga), povišenog krvnog pritiska, infarkta srca i mozga, kao i drugih bolesti. Obliterišuća arterioskleroza perifernih sudova se klinički manifestuje u donjim ekstremitetima pojavom intermitentne klaudikacije (grčevi u listovima pri hodanju), zatim može doći do tromboze ili potpunog zapušenja već suženog krvnog suda. Kada proces stenoziranja i okluzije ide brže od stvaranja “obilaznog“ ili kolateralnog krvotoka razvija se suva gangrena (najčešće je zahvaćeno stopalo).
    Lečenje šećerne bolesti podrazumeva obavezno primenu određenog režima ishrane, doziranu svakodnevnu fizičku aktivnost, a prema potrebi i u zavisnosti od tipa uključuju se lekovi ili inzulin. Uspešna i trajna regulacija ove bolesti zahteva odgovarajući higijensko-dijetetski režim (ishrane, fizičke aktivnosti i odmora), i iziskuje veoma tesnu saradnju lekara, dijetetičara i bolesnika. Međutim, tako je i kod mnogih drugih bolesti.


    Većina zemalja u svetu, ekonomski razvijena ili nerazvijena suočava se sa epidemijskom pojavom gojaznosti, koja nije učestala samo kod odraslog stanovništva već ima rastuću prevalenciju među decom i omladinom. Gojaznost je nešto češća kod žena srednjih godina, u urbanim zajednicama kao i kod osoba sa boljim socijalnim i ekonomskim statusom. Istraživanja su pokazala da je gojaznost jedan od najznačajnijih spoljašnjih faktora rizika za nastanak šećerne bolesti tipa II. Svuda u svetu je zapaženo da se povećanje incidence i prevalence gojaznosti dešava paralelno sa dramatičnim porastom incidence i prevalence šećerne bolesti (dijabetes melitusa), naročito tipa 2. Nepravilna ishrana i gojaznost su faktori koji ubrzavaju proces arterioskleroze isto kao i upotreba duvana, a arterioskleroza je hronična komplikacija šećerne bolesti. Interesantno je podsetiti se da mnogi ljudi koji upotrebljavaju duvan obično vole da jedu pikantnu, začinjenu hranu, a to nije uvek u skladu sa principima pravilne ishrane. Sve to su doprinosni faktori ubrzavanja procesa zakrečenja krvnih sudova (arterioskleroze). Proširena upotreba gaziranih pića (koka kola), "brze hrane" i tzv. grickalica dovode do razvoja arterioskleroze još u dečijem uzrastu. "Brza hrana" i grickalice imaju visok sadržaj soli, šećera i zasićenih masti. Danas smo svedoci da se u svetu, sprovodi program: "Prevencija arterioskleroze u dečijem uzrastu" i to je najizraženije u Americi. Nekada je bila nezamisliva razvijena arterioskleroza u ovom uzrastu.


    Najvažnije je znati da se u određenim slučajevima može izbeći ispoljavanje šećerne bolesti tipa II, a još češće je to moguće odložiti. Veoma je značajna i mogućnost da se izbegnu ili ublaže komplikacije, odnosno posledice – kada bolest već nastane. Pravilna ishrana, odgovarajuća telesna težina, dozirana fizička aktivnost, kontrola stresa, život bez duvanskog dima i bez zloupotrebe alkohola, kao i poznavanje istorije obolevanja u porodici predstavljaju osnovne preduslove pre svega primarne a zatim i sekundarne prevencije ove bolesti, još za sada proširenije u razvijenim, industrijalizovanim državama.


    Dr Zorica V. Dragaš 
    Specijalista socijalne medicine

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja