Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.06.2018. ?etvrtak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Kultura
    Škola "Raičević" rasadnik vrsnih igrača baleta
    16.04.2015.

    Četvrt veka jedine privatne baletske škole u Subotici

    • Baletska škola "Raičevič" jedina je privatna škola baleta u Subotici, a u junu, na ponos grada i porodice Raičević proslavlja jubilej od četvrt veka.
    • Takva kulturna ustanova ne bi trebalo da bude samo briga porodice, koja je sve uložila u njen opstanak, jer Subotica je među retkim gradovima u kome se neguje taj rasadnik danas poznatih baletana, koji svoje prve baletske korake započinju uglavnom u nekom velegradskom centru • Natalija Raičević se odrekla velikih pozornica Monte Karla i Pariza - jer nije želela da Subotica izgubi svoju jedinu baletsku školu!

    2276_1.jpgNatalija Raičević, dvadesetdevetogodišnja balerina, danas rukovodi Baletskom školom "Raičević", koju je do pre nekoliko godina vodila njena majka Milica. „Pile od labuda”, Natalija - sa šest godina je obula prve špic patike, a danas iza sebe ima već značajnu karijeru balerine.  Sedam godina je profesionalno igrala u Srpskom Narodnom Pozorištu u Novom Sadu, ali pošto od malih nogu ne napušta baletsku igru i pokret, 25 godina jubileja škole "Raičević" može se reći da je i njen lični jubilej.

    Subotica je Natalijin rodni grad, a srednju baletsku školu završila je u Novom Sadu. Mogla je danas da igra balet na velikim pozornicama u Monte Karlu, gde je boravila pre osam godina, a Akademija princeze Grejs Keli joj je tada ponudila stipendiju za dalje školovanje i baletsko usavršavanje.  Međutim, iako je tih godina duže vreme boravila i u Parizu, Natalija se vratila u Suboticu i sedam godina igrala u baletskom ansamblu Srpskog Narodnog Pozorišta, gde je dobila mnoge pohvale za najzapaženiju igru.  Odigrala je veliki broj solističkih uloga, a najradije se seća uloge u „Ruskoj igri”, za koju je dobila izuzetne kritike. Iz Novosadskog pozorišta je otišla da bi usavršila znanje i stekla diplomu pedagoga klasičnog baleta. Diplomirala je 2006. godine, na Internacionalnom institutu za igru u Parizu, gde je stekla zvanje profesora klasičnog baleta i dobila pohvalnicu Ministarstva kulture Francuske, za postignute rezultate.  Ponuđene su joj i doktorske studije, gde ne konkurišu studenti, već fakultet i profesori predlažu kandidate, ali Natalija je na iznenađenje svojih profesora odlučila da to ne prihvati i da se vrati u Suboticu.

    —Presudio je moj težak put i godine u kojima sam napustila našu državu, prvi put sa 16. godina.  To su bile godine kada je i ptica teško mogla da preleti preko grane. Išla sam za Monako, a pošto sam veoma vezana za svoju porodicu, emocije su nekako uvek isplivale iznad profesionalnog izazova. Tamo sam dolazila kao stranac i negde sam znala kada se vratim u Suboticu da ću ipak moći da prenesem mnogo profesionalnog znanja deci, kao i da ih uputim u mnoge tajne baleta. To mi se tada činilo dovoljnim. Očekivala sam međutim, da će vremenom kultura u našoj zemlji imati veću podršku, pa sam provela više godina u Novom Sadu kao profesor baleta. Ali, odlučila sam ipak da se potpuno posvetim deci i baletu škole "Raičević" u Subotici, ne želeći da se ugasi posle četvrt veka san moje majke Milice, da Subotica ima takvu školu. Uprkos brojnim finansijskim teškoćama, danas je to i moj san, kaže Natalija.

    Nije razočarana, iako se svaki dan sreće sa svojim vršnjacima koji planiraju da napuste i Suboticu i Srbiju.

    2276_2.jpg
    Natalija Raičević: zbog baletske škole u Subotici
    odrekla se svetskih pozornica

    —Šta više, srećna sam što sam u svom gradu, a posebna satisfakcija je to što smo upravo poslali jedno dete u Budimpeštu, gde je dobila prvu nagradu na Akademiji. Poznato nam je već njeno ime - to je balerina Dijana Radić, koja je uvrštena i u 30 najboljih balerina sveta u Pragu.  Tamo je dospela iz škole "Raičević" iz Subotice. To je i jedan od najvećih uspeha naše škole koja postoji već 25 godina. Danas je Dijana već primljena u prestižni Engleski nacionalni balet, koji radi pored čuvene Akademije Rojal baleta. Takođe, naša učenica Dora Ivanković, otišla je sa roditeljima za Geteborg, gde je želela da se bavi baletom. Shvatila sam da smo uspeli i u toj devojčici da razvijemo želju i svest, da se bavi profesionalno klasičnim baletom, iako je to ponekad i mukotrpna profesija. Od 48 kandidata Kraljevske baletske škole u Geteborgu, naša Dora je primljena u klasu od devet devojčica, prošle nedelje, a od septembra će pohađati prvi razred te Kraljevske Akademije. Članovi žirija su pohvalili školu "Raičević" iz koje ta još mala devojčica dolazi. Obradovala nas je takođe i vest, da je Milja Bošnjak, naš maturant ove godine, primljena u poznatu baletsku školu u Kanu, gde će tokom leta boraviti.  To su samo poslednji veliki rezultati, koje možemo istaći da su se dogodili zaslugom škole "Raičević", od početka ove godine, ističe Natalija rezultate svoje baletske škole.

    Natalija objašnjava da na takmičenju za klasičan balet, u žiriju sede primabalerine, direktori baleta, bez obzira da li je Pariska opera u pitanju ili Kraljevske akademije.

    —Deca tamo dolaze već sa malim kredibilitetom, teško je ući u tako renomirane škole, ali meni to znači da uspevam da svoje znanje koje sam stekla u Evropskim školama prenesem malim baletanima naše škole, koja je inače osnovana u najteže vreme, devedesetih godina.  Mnogi misle da je moja majka balerina, jer je osnovala školu, ali ona je kao učitelljica sanjala da otvori baletsku školu, u vreme kada je ovde bila velika inflacija. Dok su drugi ulagali u supermarkete, ona je osnovala neprofitabilnu ustanovu, baletsku školu. Osam godina je to bilo istureno odelenje baletske škole u Novom Sadu, a nakon toga su se moji roditelji izborili da to bude jedina privatna baletska škola u Srbiji.

    Natalija ističe da su tokom četvrt veka trajanja škole "Raičević", nezaobilazna imena pedagoga Smilje Ilić, a subotička škola je opstala zahvaljujući i velikoj pomoći novosadske i beogradske škole.

    —Oni su bili mentori koji su svakog vikenda bili u Subotici i pratili rad škole. Ja sam i diplomirala u klasi Smilje Ilić, a škola "Raičević" je zbog finansijskih problema oskudevala i sa kadrovima.  Ipak smo uspevali da angažujemo dovoljno predavača, a sada je već dvadeseta generacija izašla iz škole, u kojoj je osnovno baletsko obrazovanje steklo više stotina dece. Škola je radila u našoj privatnoj kući, a sada smo zahvaljujući dobroj volji jednog čoveka u Prvomajskoj ulici u iznajmljenom prostoru, gde smo se preselili iz Šamačke ulice. Iako ne pominjem njegovo ime, zna se koliko poštovanje imam za takav gest dobre volje i beskrajnog poverenja.  Bio je to presudan momenat i za školu, a simboličnim zakupom uspevamo da i dalje upisujemo nove generacije mladih baletana.  To privremeno rešenje i dalje traje, a škola kao privatna ustanova nije uspevala da dobije sredstva na konkursima za tu vrstu delatnosti. Bilo je u nekom vremenu donatora koji su pomagali rad škole, koja kada plati račune i podeli plate nastavnom kadru, nema novca za obogaćivanje programa i sadržaja, kazuje Natalija, uz veliki optimizam da će buduće vreme doneti i neku društvenu ili drugačiju vrstu odgovornosti.

    Baletskoj školi "Raičević" zapravo bi samo bio potreban adekvatan poslovni prostor, u čemu bi najviše mogao da pomogne grad. Ali, obzirom da je i Narodnom pozorištu potreban takođe samo prostor, koji sada ima u oronuloj fabrici, ne zna se da li će biti društvene inicijative da Subotica omogući obema kulturnim ustanovama, koje su već stekle renome Institucije, na osnovu svojih rezultata u skromnim uslovima za rad, da se nađu, možda i pod istim krovom, kako bi, uprkos teškom vremenu za kulturu, Subotica zadržala vrhunske umetnike kojima je, pre nego svima drugima, realno otvorena kapija Evrope.

    Baletska igra sa prvacima pozorišta

    Natalija Raičević je profesionalno sedam godina igrala balet u Srpskom Narodnom pozorištu, ali je na sceni od svoje četvrte godine, pa se jubilej baletske škole "Raičević" gotovo i poklapa sa njenim godinama života.

    —Igrala sam sa više profesionalnih igrača baleta, sa svojim prijateljima sa klase, a veoma su mi značile i uloge u čuvenoj varijaciji „Esmeralde” sa talambasom, gde sam igrala sa Jovicom Begojevim, koji je danas prvak baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. Dok sam bila član baleta novosadskog Srpskog Narodnog pozorišta, igrala sam sa prvakom tog pozorišta u „Labudovom jezeru” i „Žizeli” Kolčerju Andrejom. Ipak, Flavijus Sasu, baletan iz Rumunije, bio je moj partner u više predstava „Don Kihota”. Odigrali smo mnogo uloga zajedno i u drugim predstavama, a i kao umetnik bio mi je velika podrška. On je na žalost poginuo, pre mog odlaska u Pariz, i bila sam veoma nesrećna zbog toga. Ta zajednička igra u baletu stvara ne retko veoma duga i neraskidiva prijateljstva i to je takođe lepša strana ove teške profesije, kazuje nam Natalija.

    Nada Harminc

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja