Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 22.06.2018. Petak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Kultura
    Razgovor s povodom: Slobodan Marković, direktor i selektor Međunarodnog Festivala pozorišta za decu u Subotici
    Subotički Festival otvorio poglavlje za Evropu
    21.05.2015.

    —Nikada ne zaboravljajući savet mudrog Pola Valerija da „umetničko delo uvek treba da nas pouči da u njemu nismo videli ono što vidimo“, predočavam vam i preporučujem bogatstvo različitosti ovogodišnjeg 22. Festivala, da u njemu vidite i ono što, možda, niste videli“, kaže direktor i selektor Međunarodnog Festivala pozorišta za decu, Slobodan Marković.

    2421_1.jpg

    Delegacija Evropske unije u Srbiji i Beogradu i njen predstavnik Majkl Devenport podržali su ove godine prvi put Međunarodni Festival pozorišta za decu, koji je i manifestacija od nacionalnog značaja, a takav gest podrške direktor i selektor Festivala Slobodan Marković ocenio je, kao kvalitetan doprinos kulture na putu ka EU, rečima „ Mi smo ovim međunarodnim Festivalom već otvorili jedno od poglavlja, i mi smo već u Evropi”.

    Tradicionalno, Festival finansiraju Ministarstvo kulture Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine, Skupština Grada Subotice, dok značajnu podršku pružaju ambasade, strani kulturni centri, donatori i sponzori, a Otvoreni univerzitet je izvršni producent Festivala. Međunarodni festival pozorišta za decu, ove godine beleži 22. jubilej, a osnovan je još 1994. godine, odlukom Skupštine Grada Subotice, kao manifestacija međunarodnog karaktera. Od 17. do 22.maja u Subotici, predstaviće se u takmičarskom programu najrelevantnije lutkarske i dramske predstave za decu iz celog sveta.  Tokom sedam dana grad na severu Srbije transformisaće se u epicentar umetnosti za decu, koja će uživati i u raznovrsnim pratećim programima: izložbama, radionicama, filmskom programu, nastupima na centralnom gradskom trgu, što je sve povod razgovoru sa selektorom i direktorom festivala Slobodanom Markovićem.

    Podrška dela Evropske unije Međunarodnom festivalu pozorišta za decu, svakako je potvrda još većeg renomea festivala i to u vremenu ekonomske krize, čemu ste svakako doprineli lično, i zajedno sa eminentnim članovima Saveta festivala, koji vas je i izabrao za selktora?

    —Odgovor na ovo pitanje protkan je delom i setom, da ovaj 22. Festival, koji počinje u nedelju 17. maja, prvi put se održava bez doajena i barda srpske kulture Jovana Ćirilova, koji je 12 godina predsedavao ovom uglednom međunarodnom manifestacijom. Uz takve ličnosti, kao što je Ćirilov, koji je dao sebe, svoje znanje, um i međunarodnu reputaciju ovom festivalu, uz Ljubivoja Ršumovića, sadašnjeg predsednika Festivala, uz članove Miroslava Radonjića, Zorana Maksimovića, Igora Bojovića, Gordanu Đurđević, Andraša Urbana, Valeriju Agošton Pribilu i Martu Aroksalaši, za mene je obaveza unapređivati i dalje renome festivala u Subotici. Teško je sve nabrajati, ali bilo bi nečasno, tog nevidljivog čoveka koji izbegava kontakte i eksponiranje u javnosti - ne pomunuti, kao i Oliveru Mudrinić, izvršnog direktora Festivala.  Prilika je da čitav tim izađe na pozorišnu scenu, jer daje novu dimenziju Festivalu, i oko naučnih skupova, izdavaštva i čitave organizacije Festivala. Tu je i iskustvo Otvorenog univerziteta, bivšeg direktora Blaže Perovića, jer je izuzetno važno da se ova prekretnica u organizovanju Festivala ne odrazi na tu međunarodnu manifestaciju.  Gradonačelnik Jene Maglai je takođe , u veoma teškim vremenima, procenio vrednost ovog međunarodnog Festivala. Iako Grad nije izdvojio više novca, bitno je da nije bilo manje, nego ranije, a podrška delegacije EU je potvrda da je subotički Međunarodni Festival pozorišta za decu otvorio poglavlje za Evropu, to govori da je naše mesto već u Evropi.

    Koliko ste sredstava dobili za ovogodišnju manifestaciju, koliko predstava, iz koliko zemalja stiže na Festival i šta Vas je rukovodilo u selekciji predstava za Festival?

    —Ukupno je obezbeđeno oko 10 miliona dinara za Festival, od Grada smo dobili 3,7 miliona dinara, a cena te međunarodne organizacije vrednovaće se stotinama hiljada evra - nakon završetka festivala.  Vrednost je i to što ne plaćamo honorare, put i smeštaj za mnoge učesnike Festivala, dolaze i sami snose troškove, što je vredno pažnje. Pozorište iz Uljanovska, koje nije u takmičarskom programu, samo plaća avionske karte na relaciji od Moskve, Beograda i povratno do Uljanovska, kao i smeštaj, što je veliko priznanje za naš festival. Od 201 ponuđene predstave iz 52 zemlje Evrope, sveta i zemlje domaćina Srbije, odabrao sam 18 scenskih ostvarenja iz 15 zemalja sveta, nadasve uzbudljivih scenskih kazivanja, koja su, po mom dubokom uverenju, odraz stanja u kome jeste ili u kome se nalazi savremeno stvaralaštvo namenjeno mladom gledaocu.

    Kada je u pitanju profil Festivala, nezaobilazno je pitanje standarda, kvaliteta predstava

    —Kada se radi o Umetničkom programu, Naučnom forumu, izdavaštvu – tu smo postavili standarde, koje nećemo zaobići ni u najtežem vremenu.  Važna je poruka, da se mi kao organizatori Festivala ne možemo oslanjati samo na državu, da sve plati. Otvoreni univerzitet sa novom Upravom na čelu, jasna je poruka da se preko marketinga moraju obezbediti dodatna sredstva za održivost Festivala.

    Kakvu viziju budućnosti Festivala vidite?  Devenport je poručio „neka raste i razvija se ”. Hoće li se još više približiti standardima Evrope?

    —Na ovo pitanje mi nije teško dati odgovor. Bavim se vizijom i razvojem kulture, a reći ću to i 17.  maja uveče, na sceni Jadran - Narodnog pozorišta, da ne zakopavamo probleme u kulturi. Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici, kao što sam rekao i gospodinu Devenportu, u dvosatnom razgovoru, kada je posetio Direkciju Festivala – poglavlje ne bi trebalo otvarati, jer je za ovaj festival ono već otvoreno. Pitao me je kako, a odgovorio sam da već nekoliko godina unazad, gro programa je sastavljen iz zemalja EU, kao i učesnika naučnog foruma.  Bogatstvo naše izdavačke delatnosti je uglavnom iz većine zemalja Evropske unije. Ja ću svakako to uz zahvalnost i reći javnosti, da na jesen, uz podršku koju smo sada dobili od EU, očekujemo još intenzivnije i ozbiljnije učešće pozorišta za decu iz čitave Evrope, na našem Festivalu. Naša država je na dobrom putu ka Evropi, a mi tamo već jesmo.To je naša pozorišna priča o održivom razvoju.  Važno je pomenuti i Pozorišni Muzej Vojvodine. Saradnja sa ljudima koji imaju viziju, uvek donosi rezultat, a sedmi Naučni forum i izdavačka delatnost u kojoj su nosioci sa 50 posto u projektu biblioteka "Estetika teatra za decu", a tu je saradnja sa Fakultetom za primenjenu umetnost u Beogradu, a i za njih je izazov Međunarodni festival pozorišta za decu. To je već celina i savršenstvo različitosti u kreacijama, a pri tome nemamo ni izdatke. Sarađujemo savršeno i sa Likovnim susretim i pozorištem "Deže Kostolanji".

    Subotica će od nedelje, 17.  maja biti prestonica srpske kulture za decu.

    —Subotica će biti ne samo prestonica, nego i svetska adresa, na koju dolaze pozorišta i umetnici iz preko 30 država sveta, 18 predstava u takmičarskom delu. Biće tu izaslanik predsednika Republike, gradonačelnik, brojni gosti, njegova ekselencija ambasador EU u Beogradu Devenport, koji će se takođe obratiti posetiocima i dati sud o našoj umentosti sa javne scene. Sa zadovoljstvom čekam i Strategiju razvoja kulture, koju priprema Grad, pa da napravimo diferencijaciju potrebnih manifestacija, koje će predstavljati Grad i državu, ne preko partijske pripadnosti, nego stvaralačkih principa i kodeksa kulture. Za dokazane vrednosti, dakle, očekujemo da će biti obezbeđeno više sredstava, a nadam se i da će Muzej lutaka, za koji smo već sačinili elaborat, biti sagrađen i otvoriti duhovne i kulturne kapacitete Grada. To nije samo na gradonačelniku, to je na svima nama, ali taj projekat bi mogao da zaživi do 2018. godine, a da nosilac tog projekta bude Međunarodni Festival pozorišta za decu.

    Na čemu je fokus Festivala?

    —Fokus je na naučnom forumu mađarskog lutkarstva – 100 godina, sto lutaka i mađarske predstave u takmičarskom delu. Takođe, Jurkovskom u čast, koji je 15 godina vezan za naš Festival, biće posvećen naučni forum i knjiga „Lutke u kulturi”, na 800 strana, u prevodu Zorana Đerića, prevedena na srpski jezik, a neobjavljena još na poljskom jeziku. Prvi tom se objavljuje na ovogodišnjem Festivalu, a drugi – naredne godine.

    Verujete li zaista u snagu umetnosti, kao što ste nekim kulturnim povodom to izjavili, i da li je to stub i energija ovog Festivala?

    — Iz ličnog i drugih iskustava, razumeo sam da je stranačko podilaženje kratkog daha i sunovrat za kulturu. Možda nisam uvek dovoljno energičan da se suprotstavim zakopavnju problema. Danas je festival pozorišta za decu izrastao u međunarodnu smotru, koja može samo korak dalje. Opasnost je kada „hirurzi za sve” manipulišu.  Manja sredstva za Festival nisu mu umanjila kvalitet, ali posledica je to što je Festival skraćen za jedan dan, jer smo onemogućeni da trgove i ulice obogatimo programima, da subotička deca dobiju priliku da vide i nove scenske predstave drugih zemalja i kultura.

    O takmičarskom programu

    Selektor Slobodan Marković o ovogodišnjem takmičarskom programu kaže:

    —Ako bih u najkraćem hteo da predočim pređeni put i celovitost svoje selekcije koristeći naslove predstava koje su ušle u takmičarski program ovogodišnjeg Festivala, onda bi to moglo da izgleda ovako: u svetu svemoćne mašte noćima i danima jahao sam sa Servantesovim Don Kihotom praćen muzikom Telemana, prolazio brojne zgode i nezgode sa Pinokijem Karla Kolodija, ali i sa malim Vukom Ištvana Feketea, o prijateljstvu učio od jednog Strašila iz Rumunije i malog belog medvedića iz Rusije, rastao i odrastao u svetu Čarobnjaka iz Oza Frenka Lajmana Bauma, verujući u snagu umetnosti pokušavao zajedno sa umetnicima iz Norveške da spasim devojčicu sa šibicama, slušao drevnu mudrost šamana iz dalekih meksičkih indijanskih plemena, često odlazio put Čardaka ni na nebu ni na zemlji Igora Bojovića, preispitujući zajedno s njim našu narodnu tradiciju, uz Snežnu kraljicu Hansa Kristijana Andersena razmišljao o nedokučivoj ljudskoj prirodi, na krilima vetra odlazio do drevnog Partenona u pokušaju da dokučim izvore i ponore stvaralačkog nagona i zanosa, tražio sreću sa Malim dimničarem iz Poljske, na obali Volge potom odahnuo kod Mišice koja je htela da bude dama, od Novosađana naučio Kako je otkriveno letenje, i tako putujući kroz taj čudesni, živopisni teatarski svet stigao do Životinjske farme Džordža Orvela u izvođenju Ljubljanskog pozorišta lutaka. U poznim satima slušao sam ep o Ramajani Pozorišta iz Nju Delhija i u daljini krik ptice japanskog pozorišta iz Tokija. U potrazi za Macom papučarkom stigao sam na kraju na proslavu dvadeset i drugog Međunarodnog festivala pozorišta za decu.

    N.Harminc

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja