Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 19.08.2018. Nedelja
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Zdravstvo
    Nasilje i agresivnost su sve izraženiji, a nasilnici najčešće to postaju jer su zlostavljani još u detinjstvu
    Samo polovina žena prijavi zlostavljanje
    11.06.2015.

    Agresivnost i nasilje su problemi današnjice, posebno što više od dve decenije živimo pod visokim stresom i neizvesnošću. Samim tim, neke patologije izbijaju na površinu, a njihova direktna posledica je nasilje, kaže dr Nada Vasković Maravić

    2507_1.jpg
    dr Nada Vasković Maravić

    Svedoci smo sve češće pojave nasilja, čak i na ulici, a činjenica je da je nasilnika sve više, ne samo u ustanovama u kojima im je mesto, potrđuju i stručnjaci koji se bave ovom problematikom.  Najnovije statistike pokazuju da je samo u poslednjih nekoliko meseci bilo veoma mnogo slučajeva raznih oblika nasilja, fizičkog zlostavljanja, pa i ubistava uprkov s povećanim merama zaštite žena od nasilja.

    - Nasilnici nad ženama su osobe koje nastoje da drže pod kontrolom žene i članove svoje porodice i demonstriraju moć nad njima. Okidači za vršenje nasilja su neke odluke ili postupci žena ili članova porodice, koje oni doživljavaju kao povredu svog ponosa ili nepoštovanje.  Izuzetno je rasprostranjeno fizičko nasilje, gde muškarac tuče partnerku i nanosi joj često čak i teške telesne povrede. Ne treba zanemariti ni ekonomsko nasilje, gde se žena sprečava da radi ili ako već radi, onda se ometa kako bi izgubila posao. Nije retko, da kada žena ne radi, kada zavisi od prihoda partnera, nasilnik to zloupotrebljava tretirajući je kao sluškinju uz psihičko maltretiranje, što je svakako nedopustivo - navodi dr Nada Vasković Maravić, načelnik odelenja psihijatrije u subotičkoj bolnici.

    Kada se govori o drugim čestim oblicima nasilja, nije retko ni seksualno nasilje, gde se žena koristi i protiv svoje volje, kao seksualni objekat, zatim nasilje pretnjom da će se ženi oduzeti deca, jer su neadekvatne majke.  Oblik nasilja je i neprestana kontrola partnerke, provere sa kim je razgovarala, kuda ide, šta radi i slično.

    - To su teške torture koje žene podnose, a obično rezultiraju fizičkim nasiljem. Govorimo o čitavom spektru nasilja, gde se žene veoma teško odupiru ili ne uspeju da se odupru. Zato je potrebno, da prema nasilnicima reaguje čitav sistem, odnosno da postoji koordinirana akcija policije, Centra za socijalni rad, pravosuđa i naravno lekara - objašnjava dr Vasković Maravić.

    Nasilnici nisu uvek lica sa mentalnim problemima

    Profil ličnosti nasilnika najčešće je emocionalno i socijalno nezrela osoba, niskog praga frustracione tolerancije, otežane kontrole, impulsivnosti i agresivnosti.

    —Važno je istaći, da alkohol ogoljuje osnovne crte ličnosti i podstiče nekontrolisana agresivna pražnjenja. Žrtve nasilja koje stižu do nas o bično su u stanju akutnog stresa, mi ih zadržavamo uz njihov pristanak i pružamo adekvatnu terapiju.  Imamo slučajeve, da žena nakon nekoliko dana bude puštena i vraća se zlostavljaču. Nije retko, da partner za nekoliko dana dođe i moli da mu oprosti, na šta ona pristaje, što ne rešava problem dugoročno. Poražavajuća je činjenica da svega 50 odsto, od ukupnog broja zlostavljanih žena prijavi nasilje - kaže dr Vasković Maravić.

    Zlostavljana deca, kasnije često - zlostavljači!

    Lekari tvrde da nasilje nije moguće iskoreniti, ali ga je moguće smanjiti. Veoma je bitno, da roditelji već u najranijem uzrastu rade sa decom na ispravan vaspitni način, te da svojim primerom posluže deci, nauče ih pravim vrednostima i okrenu ka pravim ciljevima u životu.

    - Apsurdno je da su zlostavljači najčešće zlostavljana deca.  Naša praksa sa pacijetnima to pokazuje. Česti su slučajevi da su deca gledala kako je otac zlostavljao njihovu majku ili svoje roditelje, te su ona kasnije poprimila te oblike „naučenog” ponašanja.  Tu treba tražiti koren odnosno najranije uzroke formiranja raznih aberacija ličnosti.  Veoma je važno, da dete odraste u porodici zasnovanoj na zrelim emotivnim odnosima, koja je stub i oslonac u kasnijoj fazi razvitka ličnosti - tvrdi dr Maravić.

    Prema njenim rečima, na odelenju psihijatrije ima dovoljno kapaciteta za prijem i žrtava nasilja i počinioca, ukoliko je lice pod dejstvom alkohola ili nekih drugih psihoaktivnih supstanci ili se radi o nekom drugom psihijatrijskom poremećaju.

    - Ukoliko postoji potreba za stacionarnim lečenjem žrtve i nasilnika, naša psihijatrijska služba dežura 24 sata, pa je na odelenju lekar specijalista prisutan u bilo koje doba dana i noći i za ovakve slučajeve. Mi smo zemlja u tranziciji, trebalo bi poraditi na dizanju svesti žena, stanovništva uopšte, da nasilje ma kog oblika apsolutno nije dozvoljeno, da bi se trebalo obratiti institucijama sistema radi zaštite od nasilnika i nasilja. Trebalo bi poštovati i zabranu prilaska nasilnika žrtvi, što često nije slučaj i formirati Fond za pomoć takvim ženama. Pozdravljam zakone koji dolaze iz EU, koji regulišu upravo ovu oblast - rekla je dr Vasković Maravić.

    Porodica je prema njenim rečima danas izgubila svoju osnovnu funkciju, pa je sve teže stremiti pravim vrednostima.

    —Treba biti oprezan kod biranja partnera. Iz pogresnog odabira, kasnije se mogu izroditi mnoge neprijatnosti. Okolina, ukoliko primeti nasilje, treba da reaguje i prijavi nadležnim organima ovakve pojave. Nasilje je globalni problem i tiče se svih nas, ne treba prepustiti žrtvi da se sama bori. Veoma je važno dobro proceniti opasnost situacije i reagovati na vreme. Tako ćemo bar umanjiti nasilje, ako ga već ne možemo iskoreniti, kaže dr Nada Vasković Maravić.

    48 pokušaja suicida

    Na godišnjem nivou, a prema podacima odelenja subotičke psihijatrije, ima između 120 i 140 pokušaja suicida, što naše podneblje i dalje svrstava među vodeće gradove sa sličnom statistikom u Srbiji. Od januara do maja ove godine, od ukupno 405 lečenih pacijenata registrovano je 48 pokušaja suicida, što je visok procenat od 12 odsto. U većem broju slučajeva, na pokušaj suicida se odlučuju žene dok muškarci češće uspevaju u tome. Najčešći oblici pokušaja suicida su trovanje lekovima, pesticidima i sečenje vena.

    A. Šiška

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja