Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.08.2018. Utorak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Zdravstvo
    Nedostaju centri za dijalizu
    16.06.2015.

    Glavna poruka sa stručnog skupa bubrežnih bolesnika koji je proteklog vikenda održan na Paliću, je da je Vojvodini potreban bar jedan Centar za dijalizu. U Srbiji se godišnje uradi oko 40 kadaveričnih transplantacija, što je i dalje veoma mali broj u odnosu na pacijente od kojih neki, godinama čekaju na nju, a neki je i ne dožive

    2527_1.jpg

    U sklopu realizacije Projekta „Udahni novi život IV“ podržanog od Grada Subotice, uz obeležavanje Nacionalne kampanje „Produži život“ i kampanje „Jun – mesec transplantacije u APV“, podržane od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Palić, odnosno Zoo vrt, bio je domaćin proteklog vikenda susreta bubrežnih invalida Srbije.

    Zoran Mišković, predsednik Udruženja bubrežnih invalida Subotice, istakao je između ostalog da je jun mesec transplantacije u Vojvodini, koji već šestu godinu podržava Udruženje bubrežnih bolesnika Subotice.

    — Ove aktivnosti sprovodimo već tradicionalno, a kao domaćini i nosioci Projekta „Udahni novi život”, trenutno realizujemo njegovu drugu fazu, kroz dva stručna predavanja, “Značaj rehabilitacije u lečenju pacijenata na hemodijalizi” o čemu govorim ja, dok je o "Proceni kardiovaskularnog rizika u sklopu pripreme za transplantaciju bubrega" govorio Dr Ivan Čurić spec. internista-kardiolog i nefrolog Specijalna bolnica za hemodijalizu "Fresenius Medical Care" iz Beograda. Važno je napomenuti da smo nastavili i dobru saradnju sa „Apotekom Subotica” gde smo ovoga puta prezentovali jedan novi vid rada sa mineralima — rekao je Mišković.

    Na stručnom skupu Dr Ivan Čurić je između ostalog, istakao da su bolesti srca i krvnih sudova direktno povezani sa mortalitetom kod bubrežnih bolesnika.

    — Bolesnici se u našoj bolnici dijaliziraju na teret RFZO-a, pripadaju Filijali Južnobačkog okruga, a ostali pacijenti nam dolaze kao turistički pacijenti i u saglasnosti sa resornim Filijalama.  Uslovi u našem centru su izvanredni za lečenje bubrežnih bolesnika po ugledu na klinike u Berlinu, Beču i slično. Imamo veliku kontrolu kvaliteta rada, i već tri godine naši pacijenti žive duže i kvalitetnije u odnosu na sve ostale u okruženju. Na Paliću sam govorio o proceni kardiovaskularnog rizika pred transplanticione pripreme. Najveći uzrok mortaliteta pacijenata pred transplantaciju upravo su bolesti srca i krvnih sudova tako da je ova procena od izuzetne važnosti — naveo je dr Čurić.

    Na skupu je istaknut i problem što Srbija i dalje nema Centre za dijalizu, iako postoje teoretske ideje u kojim gradovima bi oni mogli da se oforme. U Vojvodini je prema rečima Miškovića neophodan da se formira i to što hitnije bar jedan.

    — Pitanje rehabilitacije bubrežnih bolesnika u Srbiji, ne funkcioniše već više od dvadeset godina.  Rehabilitacija kao vid produženog lečenja i oporavka bubrežnih bolesnika i drugih invalidnih lica prestala je da funkcioniše jer se nisu identifikovali centri koji će biti nosioci takvih usluga, kao i iz razloga što u takvim centrima moraju postojati i centri za hemodijalizu.  Nijedan bolesnik posle kardiovaskularnih operacija nema danas dakle pristup legalnim tokovima u Srbiji, ovakvim centrima. Mi smo zato i pokrenuli Inicijativu nadležnom Ministarstvu zdravlja i RFZO i do sada smo došli do faze da nam je jedino RFZO odgovorio da je za ovo pitanje nadležno Ministarstvo zdravlja — istakao je Mišković.

    U Srbiji ima oko 120.000 donorskih kartica, najviše se čeka na jetru, srce i bubreg

    Evidencije o donorstvu, prema rečima Zorana Miškovića, se već treću godinu vode centralizovano preko Uprave za biomedicinu u Beogradu, koja je krovni nosilac tih aktivnosti u Srbiji. Do sada ima evidentiranih oko 120.000 donorskih kartica, a liste čekanja na organe kreću se i do više godina.

    — Ovo i dalje nije ni približno dovoljan broj donora, ali je ipak napredak u odnosu na pre pet do šest godina kada smo imali oko 12.000 donorskih kartica. I dalje broj hiruški sprovedenih kadaveričnih transplantacija ne zadovoljava potrebe našeg građanstva.  Na godišnjem nivou u Srbiji na transplantaciju nekog organa čeka od 600 do 2.000 ljudi, a najviše se čeka na jetru, srce i bubreg.  Veliki broj ljudi nažalost ne dočeka operaciju. Godišnje se uradi do 40 transplantacija na 600.000 ljudi, što je podatak koji samo potvrđuje koliko su te liste čekanja još uvek duge. Naše kampanje upravo iz tog razloga imaju za cilj da definišu kvalitetniju dijalizu, sa boljim standardima dok se čeka na kadaveričnu transplantaciju. Treba da se promeni odnos u kojem će biti više transplantacija nego dijaliza.  Na transplantaciju u Subotici na listi čekanja je 6 lica, a broj lica koja sa srodnikom pokreću ovaj postupak je još veći — objašnjava Mišković.

    Udruženje bubrežnih invalida Subotice trenutno ima 89 članova, ali taj broj nije konstatan obzirom da neki pacijenti u međuvremenu preminu.

    Skupu na Paliću prisustvovao je i Ilija Maravić, predsednik Skupštine Grada koji je održao pozdravni govor i između ostalog rekao da će Grad prepoznavši važnost ovog Projekta gledati da pomogne koliko je u mogućnosti finansijskim sredstvima i pružiti i druge vrste pomoći u skladu sa mogućnostima.

    Generalni sponzor susreta bio je Zoo vrt Palić, a na skupu je bilo oko 200 učesnika iz svih krajeva zemlje.

    A. Šiška

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja