Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 27.05.2018. Nedelja
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Komunalije
    Dervo Ahmetović, direktor JKP „Subotička toplana“
    Bez dvotarifnog sistema nema „Toplane”!
    17.06.2015.

    • Ukidanjem fiksnog dela cene „Toplana“ je dovedena u situaciju da od završetka grejne sezone nema prihode, a remonti se moraju raditi i troškovi podmirivati.  Zbog poskupljenja gasa, devedeset odsto cene grejanja odlazi na plaćanje energenta. Da li Subotica ima najjeftinije grejanje u Srbiji?

    2528_1.jpg
    Direktor „Subotičke toplane“ Dervo Ahmetović

    Dok kotlovi „Subotičke toplane“ miruju na plus 30 stepeni Celzijusovih, u ovom Javnom komunalnom preduzeću aktuelne su „vruće“ teme koje se tiču ne samo neophodnih remonta i investicija uobičajenih između dve grejne sezone, kao i naplate zaostalih potraživanja, nego i tarifnog sistema koji je stupio na snagu od januara ove godine, a predvideo je da se cena grejanja sastoji samo iz jednog dela – i to onoga koji se izračuna na osnovu utroška kilovat-časova toplotne energije! Sabiranjem u jedinstvenu cenu, dobijena je vrednost od 7,39 dinara po kilovat-času umesto dotadašnjih oko 4 dinara, što „Subotičku toplanu“, kako tvrde, stavlja ne u red toplana u Srbiji sa najnižom cenom grejanja, nego čak najjeftinijom!

    Do početka nove grejne sezone ostalo je još vremena, pa u ovom komunalnom preduzeću očekuju da će u toku leta razgovarati sa predstavnicima lokalne samouprave i doći do rešenja koja će biti prihvatljiva kako za „Toplanu“ tako i za oko 10.000 korisnika njenih usluga, a pre svega da bi se održao sistem i garantovalo nesmetano i kvalitetno daljinsko grejanje i narednih zima.

    Zadovoljni prošlom sezonom

    Na pitanje kako je nakon izmene tarifnog sistema od 1. januara okončana grejna sezona 2014-2015. godine, direktor „Subotičke toplane“ Dervo Ahmetović kaže da je ona uspešno privedena kraju i da su postignute značajne uštede.

    „Proteklu sezonu u tehničkom smislu završili smo na veoma visokom nivou, bez havarija, osim manjih kvarova, a to smo postigli zahvaljujući prošlogodišnjem kvalitetno urađenom remontu kotlova i zameni magistralnih vrelovoda. U proizvodnji toplotne energije dostigli smo maltene maksimalni stepen korisnosti i potrošili smo istu količinu gasa u odnosu na prethodnu zimu, iako je ova bila hladnija u proseku za dva stepena. Nekome se može činiti da je prošla zima bila blaža i sa manje ledenih dana, ali je imala jednu temperaturnu konstantu, i to su egzaktni podaci. Potrošili smo nešto više od 9 miliona kubnih metara gasa, nismo imali gubitaka kao prethodnih godina, i sa kotlovima starim 30-40 godina i ovakvom distribucijom to je maksimum u uštedi koji smo mogli da postignemo“.

    Tarifni sistem promenjen je od 1. januara, ali cena nije korigovana još od februara 2013. godine, ostala je ista kao kada bi se plaćao i fiksni deo. Šta je to značilo za „Toplanu“ i da li su korisnici daljinskog grejanja osetili dobrobiti od novog načina obračuna?

    „Smatramo da ovaj način obračuna ne ide na ruku „Subotičkoj toplani“ jer sve toplane u Srbiji imaju cenu iz dva dela, fiksnog i varijabilnog, a takav sistem primenjuje se i u Evropi.  Nećemo ovako moći dugo da funkcionišemo, jer neko mora da plati remont, a to su korisnici, i remonti moraju da se rade bez obzira da li mi proizvodili četiri ili devet miliona kilovat-časova toplotne energije. Sada to mora da se ukalkuliše u cenu, međutim, cena energenta koji mi plaćamo „Srbijagasu“ učestvuje u ceni koju plaća građanstvo skoro 90 odsto! A to nije realno, jer bi to učešće trebalo, kao i ranije, da bude najviše 65-70 dosto. Znači, mi na duži period ne možemo da poslujemo rentabilno jer ako potrošačima fakturišemo sto miliona dinara, 90 miliona staje samo gas“.

    Da li to znači da je dvotarifni sistem ekonomičniji i pravedniji?

    „Jeste, jer se on deli na sve korisnike usluga „Toplane“, a ovako imamo opterećenja jednih na račun drugih koji su, na žalost, imali veće računa ove godine u odnosu na prethodnu - jedni su plaćali 15-20.000 dinara mesečno, dok je drugima račun za istu kvadraturu iznosio 5000 dinara. Idealnog načina obračuna nema, ali treba da bude ravnomernije raspoređen na korisnike“.

    Da li je fiksni deo „namet“?

    Cena grejanja, kako ste i sami rekli, nije se menjala i nije niža nego što je bila, jedino je fiksni deo, okarakterisan kao „namet“, odbačen. Kako onda objašnjavate nastanak ovako nepovoljnog stanja po „Toplanu“?

    „Dopremanje vode do stana i održavanje tog sistema mora da se plaća. Fiksni deo nije namet nego sastavni deo cene toplotne energije i, za razliku od varijabilnog, koji pokriva energent, on služi za troškove amortizacije, održavanja, zakonske obaveze koje imamo jer je naša oprema pod visokim pritiskom i podleže kontroli, kao i za plate zaposlenih. Dakle, tih 30-tak odsto koje sam pomenuo mora da postoji da bi ulagali u kotao – inače nećemo imati grejanje! Ne možemo samo ostati na tome da plaćamo gas i isplaćujemo plate, a za drugo da nemamo! U obavezi smo da sistem držimo u ispravnom i funkcionalnom stanju, i još uvek smo likvidni, nismo trošili sredstva od prošle godine, izmirili smo sve obaveze, ali od aprila, kada je prestala grejna sezona, nemamo nikakvih prihoda a imamo troškove – održavanje, remonte, plate i drugo. U sezoni, potrošena električna energija nas staje 4,5 miliona dinara mesečno. Odgovorno tvrdim da toplana bez fiksnog dela nema budućnost, nema toplane, ne može da opstane! Treba sve to analizirati i sa ekonomskog i sa tehničkog aspekta i doneti odluku koja će biti realna i pravična za sve korisnike daljinskog sistema!“

    Vlada uverenje da je grejanje u Subotici najskuplje u Srbiji, a vi tvrdite da je najjeftinije. Kako to?

    „Oni koji su plaćali više, a to su stanovi kojima je dopremana jako velika količina toplotne energije, reći će da je najskuplje, ali nama je cena grejanja ispod ekonomske vrednosti, jer je u sezoni 2014-15. prosečna cena za građanstvo bila 63 dinara po kvadratnom metru, što je ubedljivo najniža u Srbiji, ukoliko bi se plaćala 12 meseci. U isto vreme u Novom Sadu za 12 meseci je 99 a u Beogradu 109 dinara.  Naš kilovat-čas je 7,39 dinara, a neke toplane koje imaju cenu od 7 dinara još su naplaćivale i 30 do 33 dinara fiksni deo po kvadratnom metru. Mi bi sa fiksnim delom kada bi ga imali, mogli ići sa cenom ispod 7 dinara po kilovat-času“.

    Šta je sa cenom gasa, koja je smanjena, a najavljena su i nova pojeftinjenja ovog energenta, da li to znači i da će grejanje u tom slučaju biti jeftinije?

    „U prošloj godini gas smo plaćali u proseku 41,2 dinara po kubnom metru, ali je od januara do aprila cena svakog meseca povećavana tako da smo sezonu završili sa 62 dinara.  U nabavci, dakle, skoro 50 odsto skuplje nego u 2014. godini, a mi smo isporučivali toplotnu energiju po nepromenjenoj ceni. Sada je došlo do smanjenja cene gasa, ali trenutno ga ne koristimo, pa tek na jesen možemo napraviti realnu kalkulaciju i prezentovati je javnosti“.

    Izvršitelji – u krajnjoj nuždi

    Uvođenjem novog tarifnog sistema, građani su dobili mogućnost da plaćaju 60 odsto računa mesečno, a preostali deo da izmire do 25. avgusta tekuće godine. Kolika su sada potraživanja „Toplane“ od potrošača i da li privatni sudski izvršitelji, kao ranijih godina, imaju posla da uteruju dug?

    „Upravo smo završili presek dugovanja sa 31. majom i naredne nedelje poslaćemo obaveštenja na adrese dužnika. Treba da naplatimo negde oko 70 miliona dinara od građana i oko 50 miliona dinara od poslovnih potrošača.  U maju dospeva deo za januar, u junu za februar, u julu za mart i u avgustu za april. Stepen naplate je preko 80 odsto i mi smo njime zadovoljni, s obzirom da su od svih komunalnih organizacija naši računi najveći i ljudi ne mogu da stignu da ih plate. Tu smo tolerantni i kada budemo poslali obaveštenja, pozvaćemo građane da se dogovorimo o otplati duga tako da ne izađemo iz zakonskog okvira u kojem potraživanja zastarevaju.  Jer, kažem, računi su veliki i ako se ne plate dva-tri meseca, već nastaje problem. Naša je obaveza da ne dozvolimo da dođe do zastarevanja dugova, i onima sa kojima ne možemo da napravimo reprogram, moramo da pošaljemo izvršitelja.  Takvih smo pre nekoliko meseci imali oko 150. Tu su u pitanju potraživanja od 200-300 hiljada dinara, ali i tada insistiramo kod izvršitelja da stave zabranu na trećinu ili polovinu primanja dužnika, umesto na dve trećine, na koliko imamo pravo. Oduzimanje nekretnina, koje se negde primenjuje, krajnja je mera i ne želimo da se njome služimo, iako imamo nekoliko zaista velikih dužnika. Pokušavamo i sa takvima da se dogovorimo na otplatu makar i na duži period“.

    Podstanice

    „Ove godine nećemo imati velikih investicija, a jedna će biti da automatizujemo podstanice. Prema ranije potpisanom ugovoru sa KFW bankom, uradiće se 14 podstanica za bolnicu i još 10 za neke druge zgrade, u vrednosti od 200.000 evra.  Izračunali smo, međutim, da bi u našoj režiji za isti iznos mogli da osposobimo još 50 podstanica, čime bi celokupan sistem „Toplane“ što se tiče snabdevanja toplotnom energijom bio automatizovan.  Pokušaćemo to da uradimo još ove godine“, kaže Dervo Ahmetović.

    M.Radojčin

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja