Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 19.02.2018. Ponedeljak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Zdravstvo
    Sezona krpelja donela nevolje građanima
    Sve češći ubodi ali i komplikacije
    25.06.2015.

    Subotičkom Zavodu za javno zdravlje u ovoj godini podneta samo jedna prijava Lajmske bolesti. Ipak i pored toga, prema podacima subotičke Opšte bolnice i Doma zdravlja, ubodi ovih insekata su sve češći u poslednje vreme, a opasnost po čovekovo zdravlje predstavlja situacija kada je krpelj zaražen nekim mikroorganizmom, jer tada tokom hranjenja čovekovom krvlju, uzročnik zarazne bolesti može iz krpelja da dospe u čovekov organizam, tvrde lekari

    dr Nebojša BohuckiTokom prve dve nedelje meseca juna, u subotički Dom zdravlja javilo se čak 137 pacijenata zbog uboda krpelja, dok su se na Odeljenje za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja Opšte bolnice Subotica u proteklih deset dana, 4 osobe javile žaleći se na ubode ovih insekata.

    Krpelji su paraziti koji se hrane krvlju niza životinja, pa tako i krvlju čoveka. Ukoliko se neko zarazno oboljenje prenosi na opisani način, tada kako tvrde epidemiolozi govorimo o tzv.  “vektorskim bolestima”.

    - Najznačajnija vektorska bolest u našem geografskom području je Lajmska bolest koja je uzrokovana bakterijom Borrelia burgdorferi. Osim navedene bakterije, krpelji mogu da prenose i druge mikroorganizme ukoliko su i sami zaraženi istim.  Reč je o bolestima iz grupe zoonoza odnosno o oboljenjima gde su životinje rezervoari te se krpelji zaražavaju prilikom hranjenja krvlju ovih životinja. Među bolestima koje se mogu preneti putem ujeda zaraženog krpelja nalaze se i krpeljski meningoencefalitis, anaplazmoza, babezioza, Q groznica, tularemija, Krim-Kongo hemoragijska groznica, erlihioza, i još neke bolesti koje imaju svoj prirodni areal rasprostiranja odnosno vezane su za određene geografske predele. Lajmska bolest je zarazno oboljenje koje se prenosi sa infi ciranog krpelja na čoveka - objašnjava dr Nebojša Bohucki, epidemiolog u subotičkom Zavodu za javno zdravlje.

    Inkubacija bolesti i više od mesec dana

    Prvi slučajevi Lajmske bolesti u Srbiji beleže se 1987. godine u Beogradu, a sledeće godine se beleže prva tri slučaja i na teritoriji Vojvodine. Od tada se beleži porast broja obolelih na teritoriji Pokrajine, da bi poslednjih godina broj obolelih iznosio oko 200, odnosno 10 obolelih na 100.000 stanovnika. Lajmska bolest se registruje u svim opštinama Pokrajine, s tim da se najveći broj obolelih registruje na teritoriji Južnobačkog okruga, više od polovine svih slučajeva tokom godine.  Oboljenje ima sezonski karakter, odnosno uočava se porast obolelih tokom letnjeg perioda što je i razumljivo zbog aktivnosti krpelja u periodu april – oktobar, odnosno zbog čovekovog dužeg boravka u prirodi tokom letnjih meseci, tvrde stručnjaci.

    - Inkubacija Lajmske bolesti je od 3 do 32 dana. To je period od momenta kada izazivač Lajmske bolesti uđe u čovekov organizam preko zaraženog krpelja, do momenta ispoljavanja prvih tegoba. Prvi karakterističan znak bolesti jeste pojava specifi čnog crvenila na mestu ujeda, koje postepeno raste, dostižući prečnik i više desetina cantimetara, u zavisnosti od zahvaćenog dela tela (u predelu leđa može da iznosi i pola metra). Promena je najčešće kružnog, prstenastog izgleda a obod odnosno ivica promene je jače crveno obojena, te sve daje izgled “bivoljeg oka”. Sama promena nije bolna niti svrbi. Moguća je pojava sličnih multiplih promena i na udaljenim delovima tela, kao i pojava povišene telesne temperature, slabost, malaksalost, glavobolja, oticanje limfnih čvorova, i slično. Navedene promene postepeno nestaju i bez lečenja, a bolest nakon par nedelja odnosno meseci ulazi u naredni stadijum koji je daleko značajniji zbog zahvatanja nervnog i kardiovaskularnog sistema, odnosno dolazi do oticanja i bolnosi (artritis) velikih zglobova, u prvom redu kolena. Naročito su opasne kardiološke komplikacije u smislu nastanka aritmija te oboljenje može da ima i smrtni ishod - ističe dr Bohucki.

    Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu karakteristične kliničke slike, prisustvo specifi čne kožne promene i podatka o ujedu krpelja. Ponekad, krpelj ne biva uočen, odnosno, klinička slika može da bude nespecifi čna, i tada se dijagnoza postavlja na osnovu seroloških testova odnosno na osnovu nalaza specifi čnih antitela u krvi (Elisa, odnosno potvrdni Western Blot test).

    Prevencija: Paziti na sebe

    Prevencija Lajmske bolesti se sastoji u sprečavanju da nas krpelj ujede, a to se postiže primenom repelenata, odnosno hemijskih materija u vidu sprejeva, rastvora, krema, koje se nanose na delove tela. Tokom boravka u prirodi preporučuje se nošenje odeće sa dugim rukavima odnosno nogavicama. Kada su spoljne temperature visoke, to je teško izvodljivo, te se tokom boravka u prirodi savetuje češći pregled tela na prisustvo krpelja, naročito nakon povratka iz prirode. Predeo leđa je teško da sami pregledamo, te je tada neophodna pomoć druge osobe.  Krpelj se i tada teško uočava jer je reč o sitnoj, crnoj promeni, koja često može da se zameni sa mladežom.

    - Nakon što je krpelj uočen, neophodno ga je što pre ukloniti, jer sa dužinom boravka krpelja na našem telu i trajanja hranjenja našom krvlju, raste i verovatnoća da će se eventualno prisutan infektivni agens preneti u naš organizam.  Uklanjanje krpelja je u osnovi jednostavno, i neophodne su dve stvari: pinceta i strpljenje.  Krpelj se uhvati što bliže koži, a potom se polako, strpljivo, izvlači napolje. Pre uklanjanja krpelja ne treba koristiti aceton, benzin, petrolej, ili neke druge materije, niti plamen upaljača i slično, jer navedeni postupci mogu samo da štete. Ne treba gubiti vreme, naročito ukoliko smo udaljeni od lekarske ambulante, nego treba odmah sami ili uz pomoć druge osobe pristupiti uklanjanju krpelja. Takođe, kada pincetom uhvatimo telo krpelja, nema potrebe da se rotira u smeru suprotnom od kazaljke sata, ili nešto drugo, nego je dovoljno da se izvlači polako napolje, kao što bi smo učinili sa bilo kojim drugim stranim telom. Oboljenje se leči antibioticima koji se uzimaju nekoliko nedelja, što je dovoljno vremena da se uzročnik Lajmske bolesti uništi u našem organizmu, te da se spreči dalja progresija bolesti i nastanak komplikacija.  Blagovremenim započinjanjem terapije oboljenje je u potpunosti izlečivo - navodi dr Bohucki.

    Vrućine izazvale i prve kolapse građana

    Visoke temperature koje su nas pogodile ovih dana, izazvale su i prve slučajeve kolapsa kod građana. Služba Hitne medicinske pomoći Doma zdravlja intervenisala je par puta na javnim mestima, dok se u subotičku bolnicu javilo 12 pacijenata sa kliničkom slikom kolapsa.  Saveti lekara su da se tokom dana, kada su temperature najviše između 11 i 16 časova, bez preke potrebe ne izlazi napolje, da se uzima lagana hrana i pije dovoljno tečnosti, te da se hronični bolesnici ali i svi drugi građani koji su osetljivi na promene temperatura, pridržavaju lekarske terapije.

    A. Šiška

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja