Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 22.06.2018. Petak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Kultura
    Milan Popović, student četvrte godine glume na Akademiji u Kosovskoj Mitrovici
    Istinom do glume i nazad
    23.07.2015.

    Nakon tri godine glumačke Akademije shvatio je da ga je ovoj profesiji privukla potreba za istinom. Ne voli velike planove, ide korak po korak da bude spreman za uloge koje dolaze.  Na dogovoreni razgovor je došao s osmehom zbog upravo otkrivene obnovljene fasade Narodnog pozorišta. Nada se da će joj se skoro vratiti i suština.

    2676_1.jpgJedno od prvih pitanja koja postavljaju novim studentima na Akademiji glume uvek je – Zašto ste upisali glumu? I ono što je vrlo neobično, svi zastanu i nemaju jasan odgovor, nego više nešto u smislu, upisati to pošto poto, to ili ništa drugo, neki čudan osećaj i poziv za tu profesiju, priča Milan o svom izboru glume kao profesije.

    -Kako su godine na Akademiji odmicale, shvatali smo da je u osnovi želje da se baviš glumom potreba za istinom i iskrenošću. Deluje kontradiktorno, ali nije, jer zapravo u glumi najmanje ima glume, ona je sama istina. Jer kada govorite neki tekst, vi u njega duboko morate da verujete i tek kada ste tako iskreni onda je gluma prava – zaključuje.

    Nakon završene Osnovne škole u Novom Žedniku upisao je Srednju za hortikulturu u Novom Sadu.

    -Već tada se u meni javila želja da izađem iz male sredine i osamostalim se, a ljubav prema prirodi dovela me je do hortikulture, da nije to bila bi veterina verovatno – kaže Milan koji već godinama u svojoj porodičnoj kući u Novom Žedniku za ljubimce ima zmije, prošle su već mnoge, a roditelji danas čuvaju preostalu zmiju Anđelinu i psa Lindu.

    Takođe je uvek voleo umetnost i smatra da je sve za nju vezano; žene, priroda, svaka ljudska delatnost može biti umetnost. Bavio se, kaže, mnogo čime ali mu je uvek nešto nedostajalo i onda je shvatio da u glumi može da bude sve.

    -A imam i nešto čergarsko u sebi, što me već nakon nekog vremena provedenog na jednom mestu vuče dalje. Tako sam posle četiri godine u Novom Sadu pošao na prijemni na glumu u Beograd. Nisam bio dovoljno spreman i nisam prošao. Vratio sam se u Suboticu i tu godinu dana proveo čitajući drame i prateći predstave u Pozorištu. Tako sam zapazio fantastičnu glumicu Minju Peković koja me je oduševila i znao sam da je ona ta koja me može spremiti za prijemni. Prihvatila je i bilo je to zanimljivo druženje i rad koji nije dugo trajao, ali uz njenu požrtvovanost bilo je dovoljno.

    Nažalost, ili na sreću, kako kaže, na prijemni u Novom Sadu je te godine izašao bolestan, nije bio zadovoljan urađenim i nije prošao, ali je čim je ozdravio pokušaj ponovio na Akademiji u Kosovskoj Mitrovici i bio primljen kao treći na listi.

    -Upisao sam se kod profesora Jovice Pavića, inteligentnog, talentovanog i maštovitog reditelja. Imamo sjajne pedagoge, veliki ljudi su otvorili ovu Akademiju, sa nje je mnogo talentovanih judi izašlo i sada znam da je nikada ne bih menjao ni za jednu drugu.

    Kaže da mu je Akademija sada prioritet jer smatra da je najbitnije ono što ovde nauči i kako će to kasnije uobličiti. Svestan je da je on sam instrument kojim radi i veruje da se upravo ovde štimuje. Zbog toga je čak propustio i nekoliko već dobijenih uloga.

    -Ono što se radi na Akademiji je osnova i ne želim ništa propustiti. Svaka godina je važna, na primer, prošle godine smo radili žanr i tu su mi dve do sada najdraže uloge u predstavama Hamlet i Hamlet mašina. Trudim se da se ne priklonim ni jednom žanru, da bi u svakom mogao dati što više.  Ali mi zapravo nikada nismo u potpunosti zadovoljni, jer to nas tera da radimo još i budemo bolji. Nikada nije toliko dobro da ne može biti bolje, jer savršenstvo ne postoji.

    I pored mnogo obaveza na Fakultetu radio je Milan i van Akademije.  Odlazio je na kastinge i sem jednog, na svima prošao. Upravo je u velikom projektu Kruševačkog pozorišta gde reditelj profesor sa Fakulteta dramskih umetnosti Slavenko Saletović režira predstavu „Valjevska bolnica“.

    -Prošle godine sam uspeo snimiti ulogu u filmu „Branio sam Mladu Bosnu“. Igrao sam Blagoja Kerovića, bila je to prilika za mlade studente akademija, kakvih nema baš mnogo i zato mi je naročito draga.

    Pred njim je četvrta godina i pitanje kuda i šta dalje?

    -Mislim da je šizofreno ovde kod nas misliti o poslu, naprosto nije realno jer je gotovo nemoguće dobiti stalan angažman i platu. Na sreću postoji master i doktorske studije, pa tako ovo pitanje odgađamo. Ne volim da pravim velike planove, idem korak po korak, onako kako osećam.  Imam želju da radim, ali to ne zavisi od mene, ja samo činim sve da za taj posao kad dođe budem spreman.

    Trenutno je Milanova preokupacija priprema za Festival Dani Danila Lazovića koji se tradicionalno održavaju u oktobru u Priboju i gde će on predstavljati svoju Akademiju.

    L. Raos

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja