Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 22.06.2018. Petak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Kultura
    Li Katarina Dafna, učenica srednje muzičke škole „Isidor Bajić” u Novom Sadu, vokalno instrumentalni smer – odsek klavir
    San mi je muzička Akademija u Lincu
    12.08.2015.

    Subotičku Muzičku školu završila je prošle godine kao đak generacije, a pre dva meseca prvi Srednje muzičke škole „Isidor Bajić“ u Novom Sadu. Iza nje su već brojni nastupi i priznanja.  Raspusta nema. Upravo se vratila sa međunarodnog takmičenja u Španiji, gde je osvojila drugo mesto.  Želja joj je da završi Akademiju u Lincu, da doktorira i živi i radi negde gde će je razumeti.  Za subotičku publiku kaže da je divna i da će joj se uvek rado vraćati.

    2754_1.jpgIako još nema ni punih šesnaest godina, Katarina više nije dete. Zapravo, iz razgovora sa njom stičete utisak da nikada nije ni bila. Kao da se samo sprema da odraste i bude profesionalna pijanistkinja.

    Klasična muzika se u njihovoj kući uključuje poput sijalice, svakoga dana, često i dugo... tu je kao voda i vazduh. Na prvom koncertu, na koji je mama povela kao trogodišnju devojčicu, Katarina se opredelila za svoj životni poziv „da svira ono veliko crno“.  Tako je rekla i od tada i ne znajući, od toga nije nikada odustala.

    Rođena je u Izraelu, tamo živela svojih prvih osam godina, pohađala tamošnje muzičko zabavište, gde u njoj nisu videli nekoga ko muzikom treba ozbiljnije da se bavi.

    - Kada sam sa devet godina došla u Suboticu, moja baka koja me stalno podržava u muzičkom obrazovanju, potrudila se da me čuju oni koji su trebali i uskoro sam se našla u subotičkoj Muzičkoj školi. Imala sam tu sreću i privilegiju da budem u klasi profesorice Emeke Šoti Sobonja, koja je značajno doprinela da se moja ljubav prema muzici učvrsti i ostala zauvek važna osoba u mom životu, kako kao profesor, tako i kao prijatelj i čovek. Brzo sam napredovala i već te godine na svom prvom takmičenju osvojila maksimaman broj poena i zavolela scenu i aplauz – priča Katarina.

    Od tada ne prestaje da radi, predano, neumorno, da nema ograničenja vezanih za prirodne potrebe organizma za odmorom, čini se da ne bi ni spavala.

    -Za mene je to gubljenje vremena, kaže, ali ipak, posle zdravstvenih problema, naučila sam da moram više da poštujem zahteve prirode. Uvek sam želela više i zato nisam mogla drugačije, nego da se sasvim posvetim muzici.Muzika je moja najveća radost. Kao mala nisam znala to da definišem, samo sam pratila to posebno osećanje koje muzika u meni izaziva. Tu je moje utočište, kroz muziku mogu da se radujem i tugujem, sve svoje emocije njome izražavam i obrnuto, sve ih za muziku čuvam.

    A upravo je prošla možda i najteža godina njenog odrastanja.  Iako se spremala za to, odlazak od kuće i život u Domu, nakon mesec dana uzbuđenja doneo je mnoge krize i preispitivanja.

    - Cilj je još daleko, a nikoga ovde sa mnom, kao ni uslova na koje sam navikla. Za razliku od osnovne škole, gde se radilo više na tehnci sviranja, u srednjoj se muzika radi dublje, pored tehnike važno je znanje i emotivni doživljaj i izražavanje. Škola je teška, važi za jednu od boljih u Evropi. Sada učim u klasi profesorice Olge Borzenko, koja je radila na Akademiji u Ljvovu u Ukrajini, od koje sam naučila šta znači „ruska škola“, posvećenost, široko muzičko i opšte obrazovanje.  Ustajem rano, u pet sati, da bih u školi bila u pola sedam, čim se otvori. Vežbam do početka časa, na pauzama između časova takođe i tako sve do pola deset uveče, dok se škola ne zatvori. To nije dovoljno za rezultate kakve od sebe očekujem i zato vrlo često nastavljam dalje na električnom klaviru, u podrumu Doma do dva ujutro, kada je obavezno ići na spavanje. A da nije, vrlo verovatno, kaže Katarina, od klavira se ni tada ne bi odvajala.

    Za sve krizne trenutke tu je bila mama, koja je napuštala poslove i odlazila u Novi Sad da joj bude podrška u važnom momentu.  Ali sada već sve rešava sama, muzikom koja je lek za sve.

    - Ja prvenstveno sviram zato, što ne mogu da bitišem bez muzike.  U toj sobici u podrumu, po zidovima sam izlepila slike svih i svega onoga što me inspiriše i kada tamo sednem, osetim ljubav i znam kuda idem i zašto to radim...i ništa drugo ne postoji.  I više mi nije bitno kada sala na javnom času bude prazna – znam da ću je ispuniti muzikom.

    Ipak, boli je odnos prema kulturi u ovoj zemlji i nada se da će živeti i raditi negde, gde će je bolje razumeti.

    - Muzika, kaže Katarina, predstavlja društvo jedne zemlje, a nas predstavljaju novokomponovani pevači. Obeshrabruje to i dovodi u sumnju svu posvećenost klasičnoj muzici.

    Želja joj je da paralelno upiše i Akademiju u Lincu.

    - Teško je, komplikovano, ali nije nemoguće – kaže Katarina. – Već radim na tome, imam dobre primere ljudi kojima je to uspelo, a uz to, imaju i zavidan socijalni život.  U svakom slučaju, ako i ne uspem tako, završiću prvo srednju, steći više znanja, da se pronađem kao ličnost, a onda na Akademiju.  Smatram da sam imala baš puno sreće što sam imala i imam tako izuzetne profesore.

    Donedavno njen društveni život nije ni postojao...jer preokupacija joj je uglavnom kako najbolje odsvirati određenu deonicu...Tek u Novom Sadu srela je ljude koji imaju veće vizije, ambicije i njima streme...—U retkim trenutcima kada sebi možemo priuštiti slobodno vreme odemo do Petrovaradina, pogledamo neki film, slušamo muziku, pričamo uz koju čašicu vina možda...

    Ove godine, Katarina je u subotičkoj Velikoj većnici Gradske kuće održala solistički koncert humanitarnog karaktera, namenjen Udruženju za podršku osobama s autizmom.

    - Muzikoterapija je još jedna oblast koja me je jako zainteresovala i čini me srećnom kada vidim kakav uticaj može da ima muzika. Pri tom, uvek se potvrdi da je subotička publika divna i sigurna sam da ću joj se uvek vraćati.

    L. Raos

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja