Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 18.06.2018. Ponedeljak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Kultura
    Nela Tonković, direktorka Savremene galerije Subotica
    Galerija je biser secesijske Subotice
    27.08.2015.

    Turistima kao i Subotičanima sve više je interesantna Savremena galerija Subotica, zbog umetničkih programa i izložbi koje tu mogu videti, što nama ukazuje da inicijalni korak njihove posete Galeriji nije samo lepota njene fasade i uspomena na poznatog arhitektu Ferenca Rajhla i njegovo vreme, nego poriv da obogate svoj život - živom umetničkom rečju, slikom i saznanjima o umetničkom delu, koje im nudi subotička Galerija, koja predstavlja jedan od bisera secesijske Subotice, kaže Nela Tonković.

    Nela TonkovićBrojni su sadržaji koje Subotičani mogu videti u Savremenoj galeriji Subotica tokom čitave godine, a na programskom osavremenjavanju poslednjih godina radi tim sa direktorkom Nelom Tonković, koja podseća na značajnu izdavačku delatnost Galerije i poslednji iskorak u pogledu izdavanja knjiga, autobiografiju Bele Durancija, produkcije kataloga, brojne izložbe i promocije kao i svojevrsne omaž sesije posvećene savremenicima i slavnim umetnicima. Ove sezone u Galeriji je veoma živo, sve je više turista koji obilaze prekrasno secesijsko zdanje, koji se kao i Subotičani zanimaju i za sadržaje te Ustanove kulture, za koju se zna i u Evropi i svetu, što je povod razgovoru sa direktorkom Galerije.

    U letnjoj sezoni, Savremena galerija okuplja veliki broj posetilaca svojim zanimljivim izložbama, promocijama, a čini se da su i turisti našli putokaz do Galerije.  Šta sve privlači ljubitelje umetnosti i umetnike u ovom simboličnom mestu kulture Subotice?

    - Funkcionišemo ne samo kao izdavački prostor savremene umetnosti, već i kao svojevrsni muzejski prostor za umetnost, koja je nastajala od kraja pedesetih godina i koju kolekcionišemo sve do danas.  Na početku godine imali smo izložbu akvizicija, svih onih radova koje smo prikupili u 2014-oj godini, smatrajući da bi korisnici naše delatnosti trebalo da budu upoznati sa onim što ostavljamo kao jednu sliku, kao jedan otisak u vremenu.  Tom prilikom smo prikazali i to nam je posebno pričinilo zadovoljstvo, većinu radova koji su bili poklon umetnika našoj Galeriji. Na konkursu ministarstva kulture, dobili smo sredstva kojima smo otkupili veoma značajan rad Balinta Sombatija, Poistovećivanje. Međutim, kako je na izložbi bilo ukupno 15 radova, 14 ih je bilo poklonjeno i to sasvim sigurno govori o odnosu koji ova Galerija neguje sa umetnicima, od samog njenog osnivanja, već pola veka. Tu su i izložbe koje su plod saradnje sa našim saradnicima iz drugih velikih muzejskih centara, pre svega sa kustosima Muzeja istorije Jugoslavije. Jedna od njih pod nazivom Crveni kiosk, odnosno K67, prikazana za dan Galerije, trebalo je da osvetli ono vreme kada je i naša Galerija osnovana.  Kroz seriju razgovora i pričaonica, bilo nam je veoma dragoceno da čujemo i kakva sećanja naši sugrađani nose iz tog vremena. Izložba koja je bila veoma zapažena i čini mi se potrebna ovom gradu je izložba Strip u Subotici, otvorena za Noć muzeja. Ovo je bio prvi presek stripa u Subotici, posle dvadesetak godina, gde smo mogli da vidimo da je Subotica u stvari jedan vitalan umetnički centar i ove vrste umetnosti. Mislim da smo navikli našu publiku da i alternativne forme izražavanja može da vidi u jednoj instituciji pre svega muzejsko galerijskog tipa, kao što je naš prostor.  U pripremi je izložba Kako, ako ne ako, realizovana u saradnji sa učenicima petih i šestih razreda osnovne škole Majšanski put i sa grupom Škart, koja se bavi alternativno pedagoškim umetničkim procesima ili onako kako oni sebe nazivaju i možda najbolje opisuju, bave se arhitekturom ljudskih odnosa.  Izložba je rezultat tromesečnog rada, kada je grupa gotovo svake dve nedelje dolazila u Suboticu i radila radionice malog teatra, hora, glume sa đacima ove škole. Zajednički smo hteli da pokažemo, da umetnost zaista ne nastaje iz najsjajnijih mogućih socijalnih statusa, niti iz najsjajnijih mogućih materijalnih uslova koje možemo da zamislimo, već da je možemo naći svuda i da se ona skriva čak i u onima, koji misle za sebe, da ne mogu da izvuku bilo kakav umetnički izraz. Njihovo insistiranje bilo je vrlo interesantno jer nisu radili samo sa decom koja su već prepoznata u svojoj sredini kao mali talenti, već možda najviše sa onima koja su po strani, sa decom koja imaju određene poteškoće u izražavanju i prevođenju svojih misli u nekakav izraz na papiru. Prikazaćemo njihove rezultate u okviru proslave Dana grada Subotice, ove godine.  Očekujemo izložbu Bojana Radojčića, koju smo dugo očekivali u našoj Galeriji, a autor je među prepoznatim mlađim umetnicima u Srbiji i jugoistočnoj Evropi, karakterističan po svojim crtežima ogromnih formata, koje izrađuje na listovima knjiga i spaja u mozaik jedne velike celine.  Ova izložba će biti njegovo prvo predstavljanje u Vojvodini i planirana je za 30. oktobar. Zatim sledi zložba Jovane Reljić, mlade subotičke fotografkinje i Bojana Bena, doajena likovne umetnosti u Srbiji.  U ovom izložbenom poduhvatu ostvarićemo netipičnu saradnju jednog likovnog umetnika i jednog književnika. Naime, književnik Oto Tolnai od davnih dana prati rad Bojana Bena i priprema predavanje o tom vrsnom umetniku, koji je i njegov prijatelj. Značajna nam je i saradnja sa kolegama iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a nedavno smo imali promociju knjige autora Bele Durancija, Maje Rakočević Cvijanov i Vere Gabrić Počuča, Javni spomenici opštine Subotica, njenog drugog dela, koji se bazira upravo na onom materijalu koji mi pratimo u svom svakodnevnom radu. Naši sugrađani su se veoma živo uključili u diskusiju nakon razgovora koji smo imali sa ova tri autora.

    Mnoge ustanove kulture ponose se međunarodnom saradnjom koja im u nekim projektima donosi preko potrebna finansijska sredstva. Da li se i subotička Galerija može osloniti na taj vid saradnje

    2814_2.jpg- U planu je da pokrenemo saradnju i da je potenciramo upravo sa ustanovama koje deluju u ovom delu Evrope, a veoma su zapažene u muzejskom svetu. To su svakako muzeji savremene umetnosti.  Planiramo saradnju sa Muzejem savremene umjetnosti iz Zagreba, ove godine, sa Muzejem savremene umjetnosti Republike Srpske u Banja Luci, koja će biti olakšana sporazumom koji je grad Subotica potpisao sa tim gradom, te ćemo lakše moći da predstavimo ovu ustanovu koja je prepoznata već na evropskom nivou, kao jedna od značajnijih. U našu Galeriju stići će izložba u njihovoj produkciji, a mi ćemo se tamo predstaviti izložbom stripa ili izložbom iz naše kolekcije. Očekujem da ćemo u oktobru videti ono što se događa u Banja Luci, a da ćemo Banjalučanima u decembru preneti ono što se događa u Subotici i na neki način u Srbiji. U planu za sledeću godinu nam je već i velika izložba Igora Grubića, hrvatskog umetnika koji je do sada u Srbiji bio predstavljen na grupnim izložbama ali ne i samostalnom izložbom.

    Savremena galerija je oduvek imala i bogatu izdavačku delatnost. Svaku Vašu izložbu prati i određen katalog?

    - U proteklih nekoliko godina, poslednji iskorak u pogledu izdavanja knjiga bila je autobiografija Bele Durancija, dok ćemo se u narednoj godini zadržati samo na produkciji kataloga, a očekujem da kao i do sada u njima budu studijski tekstovi, koji obrađuju jednu temu sa različitih aspekata i koji mogu da budu od pomoći stručnjacima, a manje laicima. Katalog ćemo zadržati u sferi ne toliko popularnog pristupa, dakle na stručnijem nivou, jer nam je cilj da katalog pretvorimo u dokument o trajanju jedne izložbe.

    Suboticu svakodnevno posećuje sve više turista. Mi znamo kakvo bogatstvo poseduje Galerija, ali da li Subotičani znaju gde se nalazite i šta sve mogu videti u vasem prostoru?

    - Kako da ne, mada moram da priznam, da se turisti pre svega interesuju za objekat, a manje za njegov galerijski sadržaj. Upravo zbog toga smo u samom objektu, 2013. godine opredelili jedan kutak za spomen sobu Ferencu Rajhlu i sada svaki turista koji dođe u ovu zgradu, može da sazna mnogo više o njenom istorijatu, nego što je to mogao ranije. U njoj može pogledati ono što je ostalo od originalnog nameštaja tog vremena, može da vidi fotografije iz tridesetih godina, dakle da se prebaci u prošlost i da vidi kako je zgrada nekada izgledala. Nadamo se, međutim, da ćemo turistima biti sve više interesantni zbog našeg sadržaja, koji nije samo uspomena na arhitektu i na njegovo vreme, te da će oni vrlo pažljivo pogledati i naše izložbe. Ipak inicijalni korak u njihovoj poseti je lepota fasade i to ih privlači da pogledaju jedan od bisera secesijske Subotice.

    Koje poteškoće u radu Galerije biste posebno istakli?

    Poteškoće su vezane pre svega za finansijske prilike ili ponekad i neprilike, koje delimo sa čitavim društvom i ne vidim razloga da nam bude mnogo bolje, nego većini ustanova. Entuzijazam je bio pravo pogonsko gorivo, recimo prvih pet godina postojanja ove Galerije, materijalne prilike nisu ni tada bile sjajne, ali se vraćamo stalno na te izvore i trudimo se da sve ono što naiđe kao eventualna poteškoća, prevaziđemo upravo dobrim kontaktima sa umetnicima, stalnim obraćanjem publici i zaboravljanjem na ono što čini neprijatniji deo ovog posla.

    Šta je potrebno uraditi u Galeriji, da bi bila u vrhu evropskih ustanova kulture?

    - Ove godine je urađeno osposobljavanje tavanskog prostora za jednu učionicu, jer kako smo počeli sa radionicama za decu i za srednjoškolce, mislili smo da je potreban prostor koji će trajno služiti toj nameni, pa u septembru ćemo da ga otvorimo i da primimo i prve polaznike nove radionice.  Zamena galerijske rasvete na prvom spratu Galerije, u velikom izložbenom prostoru je prilično urgentan problem, za koji tražimo sredstva, ali do sada bez većih rezultata, a to bi nam štedelo i struju. Oko pet miliona dinara je potrebno za taj poduhvat.  Takođe naša fasada počinje da dobija nekakvu patinu od atmosferskih prilika i sigurno je da ćemo i tim problemom morati da se pozabavimo u nekom vremenu koje dolazi, a sadržaji i programi mogu da se takmiče sa nekim evropskim i svetskim.

    Nismo primali, pa i ne otpuštamo!

    U svim institucijama društva, pa i kulture, uvodi se racionalizacija radnih mesta. Da li to očekuje i Savremenu galeriju, na čijem ste rukovodećem mestu?

    - Kod nas se taj slučaj odnosio jedino na spoljne saradnike.  U ovoj Galeriji je zaposleno desetoro ljudi i mi se držimo uredbe Vlade Republike Srbije koja dopušta angažovanje saradnika, preko ugovora o autorskom delu, koji je sveden na deset posto, tako da potpuno poštujemo uredbu, iako ne mogu da kažem da nam to olakšava posao.

    J.P.V.

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja