Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.02.2018. Sreda
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Komunalije
    Umesto prekrivanja, gradska deponija moraće da se seli
    Prvo čišćenje, pa sanacija!
    13.10.2015.

    Od ranijeg projekta sanacije i rekultivacije gradske deponije, da se prekrije zemljom i ozeleni, odustalo se na osnovu preporuke Evropske unije. Tri miliona tona smeća treba da se vadi iz Aleksandrovačke bare. „Čistoća“ planira izgradnju selektivnog centra i postrojenja na biogas

    3001_1.jpg
    Sabijanje smeća radi se kompaktorima

    Na svega dva kilometra južno od centra Subotice, od 1978. godine, smeštena je deponija otpadnih materijala, na najnižem delu grada, u prirodnoj depresiji degradiranog zemljišta bivšeg močvarnog korita Aleksandrovačke bare. Od tada, na površini od 33 hektara, odloženo je, kako se procenjuje, između dva i po i tri miliona tona raznog otpada, a depresiju su zamenila „brda“ od kojih su neka visoka i preko 15 metara!

    Još 2003. godine, projektom „Fazna sanacija, zatvaranje i rekultivacija gradske deponije u Subotici“, koji je izradila beogradska „Vodotehnika“, bio je predviđen prestanak odlaganja smeća na ovoj lokaciji, a to će se dogoditi kada počne da funkcioniše nova Regionalna deponija kod Bikova.  Ova sadašnja, međutim, doživeće drugačiju sudbinu nego što se tadašnjim projektom planiralo.

    3001_2.jpg
    Deponija je često bila i stecište onih
    koji su sami selektovali otpad

    „Aleksandrovačka bara je 37 godina u funkciji i ako se zna da Subotica „proizvede“ i do 60.000 tona otpada godišnje, koji završi na ovoj deponiji, onda je lako izračunati koliko se proteklih decenija nagomilalo na tom prostoru.  Projekat po kojem je deponiju trebalo prekriti glinom, zemljom i drugim materijalima, zastareo je još pre nekoliko godina, a u međuvremenu usledila su preporuke Evropske unije da se sanacija i rekultivacija ne radi na taj način, nego otpad mora da se zbrine tako što će deo da se iskoristi, za kompost ili reciklažu, a ono što ostane kao neupotrebljivo biće odneto na Regionalnu deponiju“, kaže Slobodan Milošev, direktor Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća i zelenilo“.

    U „Čistoći“ su već spremni da još u toku ove godine na deponiji pokrenu stručna ispitivanja koja su neophodna kako bi se s proleća pristupilo izradi novog projekta za njenu sanaciju i rekultivaciju.

    „Preporuka Evropske unije se odnosi na vlasnika deponije, a to je lokalna samouprava, ali bez obzira što „Čistoća“ na to nije obavezna, mi smo odlučili da gradu pomognemo i obezbedili smo za ovu godinu pet miliona dinara za istraživačke radnje. One će se sastojati u bušenju i dubinskom ispitivanju strukture smeća, da bi se saznalo koliki procenat može da se iskoristi, kao i da bi se utvrdilo stanje u kojem se nalaze vode ispod deponije, jer će one kasnije morati da se prečišćavaju, putem uglja i šljunka. Sve to je potrebno da bi se sačinio projekt, jer bez njega ne može da se konkuriše ni kod ministarstva, niti IPA fondova, što će biti neminovno da bi se pribavila sredstva koja su veoma velika za taj posao“, kaže Slobodan Milošev.

    Selektivni centar umesto transfera

    Na predlog „Čistoće i zelenila“, u okviru plana izgradnje Regionalne deponije odustalo se od izgradnje transfer stanice kod sadašnje gradske deponije, ali ovo Javno komunalno preduzeće namerava da tu podigne selektivni centar, u kojem će se iz do sada nagomilanog otpada izdvojiti sve korisne komponente, a samim tim umanjiti i troškovi deponovanja blizu tri miliona tona smeća na Regionalnoj deponiji.

    „Smeće mora da se selektira, jer odnošenje na Regionalnu deponiju stajaće 20 evra po toni, što kada se pomnoži sa postojećim količinama predstavlja ogroman iznos koji, naravno, ni mi, ni grad nemamo. Procena je da bi oko 15 odsto otpada mogli da zadržimo i upotrebimo, bilo kao kompost ili materijal za reciklažu, što bi već bila ušteda od 200.000 evra, a prodajom bi još mogli i da zaradimo. Vremenom bi to moglo da bude i do 30 odsto. Za to nam je potreban selektivni centar a studiju izvodljivosti već imamo, ali je neophodno obezbediti sredstva. Sadašnja zgrada selektivnog centra moraće da se ruši, jer je delom izgrađena van naše parcele, praktično na ulici, ali je i u takvom stanju da osim rušenja ništa drugo ne dolazi u obzir“, objašnjava direktor, Slobodan Milošev.

    Za selektivni centar u Javnom komunalnom preduzeću „Čistoća i zelenilo“ smatraju da bi ulaganje od oko sto miliona dinara u njegovu izgradnju bilo višestruko korisno u postupku eliminacije postojeće gradske deponije, a „Čistoća“ već ima projekte za zgradu i za tehnološke linije.

    „Imamo kompletnu i sređenu dokumentaciju i raščišćene vlasničke odnose, jer je vlasnik parcele Grad Subotica, a „Čistoća“ korisnik i mogli bi faktički odmah da krenemo u investiciju, koja bi se gradu vrlo brzo isplatila i rasteretila mu budžet, a pomogla, naravno, i preduzeću. Što se tiče Regionalne deponije kod Bikova, ovo selektiranje ne bi ugrozilo njeno funkcionisanje kroz količine koje se planiraju da se tamo odlažu, jer sama regija ima oko 230.000 stanovnika, što osigurava dovoljno otpada koji je potreban za njen rad. Naš je predlog da se sredstva koja su predviđena za transfer stanicu iskoriste za podizanje selektivnog centra“, kaže Milošev.

    Postrojenje za biogas

    Ono što je u „Čistoći i zelenilu“ takođe aktuelno, a vezano je za korišćenje organskog otpada, jeste projekat postrojenja za biogas, koje bi se gradilo kod sadašnje gradske deponije, a služilo bi da deo smeća, koje je pogodno za dobijanje „zelene energije“, ne završava na Regionalnoj deponiji.

    „Postoji Studija izvodljivosti za takvo postrojenje, koja pokazuje da bi se takva investicija, u vrednosti od tri miliona evra, vratila za tri i po a najkasnije za pet godina. Za korišćenje gasa iz tela deponije ispitivanja su pokazala da ne bi bilo isplativo, ali zato bi zelena masa, svo to lišće i trava koju skupljamo ili je dobijamo od građana kao baštenski otpad, sve ono što je iz komunalnog otpada biorazgradivo, kao i otpad te vrste koji nastaje održavanjem okoline Palića i Ludaša, mogli da posluže u jednom takvom postrojenju i da proizvodimo električnu i toplotnu energiju. Javno preduzeće „Palić-Ludaš“ neće moći da odlaže taj otpad, travu, trsku, drezgu i drugo, kao do sada, a odnošenje na Regionalnu deponiju biće skupo “, kaže Milošev.

    Postrojenje za biogas zamišljeno je da radi u dva bloka u kojima bi se proizvodilo po pola megavata struje na godišnjem nivou, odnosno ukupno 8,4 miliona kilovatčasova električne energije. Uz pomoć zelene mase moglo bi da se dobije i oko 900.000 kilovat-sati toplotne energije godišnje.

    „Pošto je velika investicija, mogli bi da je realizujemo najpre jedan blok od pola megavata za početak, a zatim drugi. Struju bi prodavali, i na taj način bi ulaganja bila isplativa, pošto je kilovat „zelene“ električne energije 0,20 centi. Deo struje dobijene na ovaj način bi koristili za naše potrebe, kao i topolotnu energiju a za prodaju bi imali 7 miliona i 980 hiljada kilovat-časova električne i 8,6 miliona kilovata toplotne energije“, objašnjava Slobodan Milošev ideju o izgradnji postrojenja za biogas.

    Količina potrebne biomase da bi se dobilo 8 miliona kilovat-časova električne energije procenjuje se na 25.000 tona godišnje, a u „Čistoći i zelenilu“ kažu da Studija pokazuje da bi mogli da je obezbede.  Predviđeno je da postrojenje za biogas bude u dvorištu Radne jedinice „Deponija“, u ulici Albe Šimića.

    Globalna ocena stanja

    „Vodotehnika“ je 2003. godine, u tada sačinjenoj oceni stanja zaključila:

    1. Veoma nepovoljna lokacija: naselje na 250 m, jezero Palić na oko 500 m, centar turističkog dela Palića oko 6000 m, željeznička, autobuska stanica, bolnica, prehrambena industrija, spomenik kulture od 1000 do 2500 m udaljenosti.

    2. Od samog početka eksploatacija deponije se odvija: bez sistema za evakuaciju i korišćenje biogasa, nije na odgovarajući način rešen problem ocednih i atmosferskih voda, ne sprovode se praćenja zagađenja tla podzemnih voda i vazduha.

    3. Značajni napredak u kvalitetu održavanja obezbeđeno je: nabavkom pokretnih putnih ploča, aktivnim radom na ravnanju i nabijanju otpada utovarivačem, buldožerom i kompaktorom,odlaganjem na ovu lokaciju svog otpada koji se sakupi organizovanim odnošenjem otpada sa teritorije opštine Subotica (izuzetak: otpad sa teritorije naseljenog mesta Čantavir, Višnjevac i Dušanovo).

    Divlje deponije: na teritoriji Opštine Subotica registrovano je oko 80 stalnih i oko 30 povremenih lokacija divljih deponija otpada. Godinama unazad veliki broj lokacija se uklanja jednom ili dva puta godišnje u sklopu Akcije čišćenja i uređenja opštine Subotica. Mali broj nakon uklanjanja prestaje da bude mesto ponovnog odlaganja otpada.

    Sastav otpada na divljim deponija najčešće je sličan. Oko 60% pripada kućnom smeću, dok ostali deo čini glomazni otpad (kućni aparati, olupine vozila), građevinski šut, ne retko opasni otpad i tela uginulih životinja.

    M.Radojčin

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja