U gerontološkom klubu Kertvaroš u sredu, 28. oktobra, stručni radnici i saradnici Centra za socijalni rad, Gerontološkog centra i Doma „Kolevke” prisustvovali su stručnom predavanju na temu: „Kodeks profesionalne etike u ustanovama socijalne zaštite”.

Srbijanka Đorđević, direktorka Komore socijalne zaštite Srbije, predstavila je tom prilikom Kodeks iz ove oblasti i govorila o njegovim prednostima u oblasti struke.

— Komora socijalne zaštite Srbije je mlada organizacija, postoji nešto više od dve godine, s prvenstvenim ciljem licenciranja stručnih radnika i uvođenjem standarda o kvaliteta rada u oblasti socijalne zaštite. Povereni poslovi od strane Ministarstva su licenciranje stručnih radnika, donošenje kodeksa poslovne etike i njegovo praćenje. Etički odbor je u prethodnom periodu izradio etički Kodeks koji je u primeni od početka ove godine. Komora je za svoje članove pripremila i štampano izdanje Kodeksa, ali da to ne bi bio samo dokument mi ga i praktično predstavljamo što većem broju stručnih radnika.  Pored Subotice, bili smo još u pet gradova i nastavićemo da ga predstavljamo — rekla je direktorka Đorđević.

Konkretno, Kodeks profesionalne etike propisuje šta je najbolje primenjivati u radu stručnih radnika sa korisnicima, među kolegama i prema široj društvenoj zajednici. Iako sve ustanove u ovoj sferi imaju svoje principe, koristan je i ovaj Kodeks jer se oslanja na pozitivno pravo i druge podzakonske akte, na opšte principe koji su prihvaćeni, ali je najviše značajno što prihvata koncept socijalne zaštite koji je važeći u ovom trenutku, rečeno je na skupu.

— To znači da korisnika posmatramo sa njegovim resursima, odnosno šta je to što on može da uradi, a ne sa njegovim nedostacima i manama.  Kodeks zato i podržava principe samoopredeljenja, aktivnog učešća korisnika u rešavanju njegovog problema, a profesionalci su tu da ukažu na to šta sistem odnosno Zakon može da ponudi. Korisnik o tome može sam da odluči, naravno kada za to postoje zakonske mogućnosti.  Kodeks se bavi i pitanjem poverljivosti, odnosno pitanjem profesionalca i klijenta gde bi se taj odnos trebao zasnivati na poverenju, ali i tu postoje razna ograničenja.  Primer ovakve prakse je kada stručni radnik mora neku situaciju da prijavi drugim institucijama, kada se recimo radi o krivičnom delu, a o obavezan je da korisnika o tome obavesti — pojasnila je direktorka Komore.

Kodeks profesionalne etike kao dokument propisuje i određene mere za nepoštovanje Zakona.

A. Šiška