Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 22.06.2018. Petak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Kultura
    Bez priznatog jezika, nema ni nacionalne zajednice
    Hiljadama jezika preti izumiranje
    30.11.2015.

    • U svetu se danas govori oko 7.000 jezika, a polovini preti izumiranje. U Srbiji je ugroženo šest jezika: vlaški, banatski bugarski, sefardski, romski, šopski i rusinski.

    U opasnosti od zaborava su i makedonski, crnogorski, egipatski i drugi jezici koji pripadaju manjinama u Srbiji, kao i bunjevački govor koji još uvek nije standardizovan kao jezik. Od oko 7.000 jezika, koliko ih ima u svetu, polovini preti izumiranje. U Srbiji je ugroženo šest jezika: vlaški, banatski bugarski, sefardski, romski, šopski i rusinski.

    3197_1.jpg

    O ovoj temi je bilo reči na međunarodnom dvodnevnom seminaru: “Jezici kojima preti opasnost od nestajanja i digitalizacija edukativnog materijala za obrazovanje nacionalnih manjina.”

    Predstavnik Evropskog bunjevačkog centra iz Holandije, dr Dragan Konstadinović objašnjava da u Srbiji postoje manjine koje nemaju matičnu zemlju poput Rusina, Roma i Bunjevaca i da se nalaze na listi ugroženih jezika.

    „Trend je u svim zemljama u Evropi da se manjinama omogući da svoj jezik koriste i revitalizuju, a naročito za manjine koje broje manje od 10.000 ljudi. Svakodnevno takvi jezici nestaju. Jedan od razloga je kolonizacija, gde su narodi u Africi bili primorani da uče na primer engleski jezik. Dobar primer očuvanja manjinskog jezika je škotski i velški. Cilj nam je da se ubuduće povežemo i realizujemo projekte kako bi zajednički radili na očuvanju jezika manjina, ali i digitalizaciji materijala za obrazovanje. Lepo je štampati knjige, ali neophodno je sve te materijale stavljati na internet “, objašnjava Dragan Konstantinović.

    Predsednik Bunjevačke Matice, Ivan Sedlak kaže da žele da se kroz projekte povežu sa drugim narodima i apliciraju na projekte Evropske unije kako bi uspeli da sačuvaju svoj govor.

    „Jezik koji nije standardizovan nalazi se u rizičnoj grupi jezika koji nestaju. Želimo da dokažemo da je u ne tako dalekoj prošlosti bunjevački jezik bio priznat i ovo je jedan od puteva i načina da se taj status vrati. Bez priznatog jezika nema ni nacionalne zajednice, ni naroda“, zaključuje predsednik Bunjevačke matice u Subotici, Ivan Sedlak.

    Skupu pored stručnjaka prisustvovali su i predstavnici devet manjina.  Predstavljeno je oko 10 radova. Organizator dvodnevnog stručnog seminara je Friske Akademija, Bunjevački evropski centar iz Holandije i Bunjevačka matica.

    S.I.

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja