Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 22.06.2018. Petak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Kultura
    Timea Arančić, balerin
    Plesom do snova
    02.01.2016.

    Želela je biti balerina u Pozorištu, dala je sve od sebe da u tome uspe, ali usput je shvatila da je to ne čini srećnom. Odlučila je da otvori Plesni klub i sa decom koju podučava ostane u svetu mašte i snova.

    3334_1.jpg
    Timea i male balerine

    Još od svoje desete godine kada je pošla u Baletsku školu „Raičević“ za Timeu Arančić je sve ostalo bilo nekako usput i podređeno baletu.  Završna godina ove baletske škole poklapala se sa sedmim razredom osnovne škole što je Timeu navelo da ubrza školovanje i u jednoj godini završi dva razreda, sedmi i osmi, svaki u po jednom polugodištu, kako ne bi gubila godinu baleta. - Praktično se i ne sećam tog perioda koliko sam zapravo stalno učila i bila na probama – priča Timea – Ne mogu reći da su nastavnici prema meni bili popustljivi, sve sam morala polagati, a uveče redovno išla na probe baleta. Međutim, toliko sam volela igru da je to za mene zapravo bila razonoda i odmor. Nakon ovako naporne godine, već sa 14 godina Timea odlazi u Beograd u Srednju baletsku školu „Lujo Davičo”.

    3334_2.jpg-Bio je to sasvim nov način života, u novom i daleko većem gradu. Živela sam u domu „Jelica Milovanović” i nedostajalo mi je sve moje, ali sam toliko volela balet da mi je to što imam priliku dalje da plešem bilo najvažnije.  Iz Doma sam odlazila ujutro u sedam a vraćala se uveče.  Prvo smo pre podne imali stručne predmete vezane za igru, a popodne nakon pauze za ručak, ostale opšte predmete kao što su biologija, psihologija, jezici...  

    I nakon toga probe do devet jer je trebalo stići pre zaključavanja Doma u pola deset. Čak ni kući nisam dolazila često, da ne propustim nešto od onoga što se radilo vikendom. I ništa nije teško kada se ima jak motiv i jasan cilj, kaže Timea, a ona je sebe nekako uvek videla kao balerinu u Pozorištu. Međutim, posle završene Srednje baletske i bezbroj audicija na kojima eventualno možeš da računaš na volonterski rad i neku sporednu ulogu, upoznala se i sa onom manje lepom stranom umetničkog života. Nikakav stalni angažman od kog se može živeti.  Upisuje baletsku Akademiju u Budimpešti, ali i tu nailazi na slično iskustvo. Sve je bilo u redu dok je radila i vežbala u okviru obrazovnih institucija, za svoj rad bila je nagrađivana rezultatima, međutim kako se približavala profesionalnim krugovima dešavale su se stvari zbog kojih nije bila srećna. Postoji i taj drugi deo ove lepe profesije koji me je činio nesrećnom, a to je činjenica da se teško ulazi u stalni ansambl, da kada se u njega i uđe uglavnom igraš nešto malo i većinom isto, što te sve sprečava da napreduješ, a vreme ističe. I tako se Timea vratila u Suboticu, gde je prvo počela rad sa plesnom grupom, a uskoro zatim, pre dve godine osnovala Muzičko i baletsko udruženje „Adagio“.  U Adađu je prve baletske korake napravilo već stotinak dece od 3 do 18 godina, na probama se priča dvojezično pa deca pored plesa uče i jezik. -Pravim koreografije, uživam sa decom i igram kad poželim. U međuvremenu sam završila i Visoku strukovnu školu za obrazovanje vaspitača i shvatila da mi rad sa decom pruža mogućnost da još dugo ostanem u svetu mašte i snova – kaže zadovoljno Timea.

    L. Raos

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja