Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 18.02.2018. Nedelja
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Komunalije
    Razgovor s povodom: Vesna Hajnal, šef Službe za inspekcijsko nadzorne poslove grada
    Legalizacija prvenstveni zadatak
    12.01.2016.

    Građevinska inspekcija u narednih godinu dana treba da ponese najveći teret sprovođenja Zakona o ozakonjenju bespravno podignutih objekata. Vlasnici ne mogu da podnesu zahtev za legalizaciju, ali mogu, umesto komšija, sami sebe da prijave zbog nelegalne gradnje!  Kontrola na terenu krenuće u januaru

    3374_1.jpg
    Vesna Hajnal, šef Službe za inspekcijsko nadzorne poslove u Subotici

    Stupanjem na snagu Zakona o ozakonjenju bespravno izgrađenih objekata, koje se dogodilo 27. novembra, počela je još jedna bitka protiv nezakonite gradnje time što će se legalizovati ono što je do sada podignuto mimo zakona. U odnosu na ranije pokušaje legalizacije, pristup rešavanju ovog društvenog problema je znatno izmenjen, a određeni su i nosioci poslova i zadataka u postupku ozakonjenja. Značajnu ulogu dobile su građevinske inspekcije, koje treba u roku od godinu dana da popišu sve nelagalno izgrađene i dograđene objekte, i podatke dostave lokalnoj Službi za građevinarstvo, koja će utvrđivati koji od njih su za legalizaciju a koji nisu.

    „Zakon o ozakonjenju objekata odredio je obavezu lokalnim upravama i građevinskim inspekcijama da evidentiraju svu nelegalnu gradnju, sa rokom do 27.novembra 2016. godine, da izdaju vlasnicima rešenja o rušenju i o tome obaveste Službu za građevinarstvo, koja dalje preuzima vođenje postupka.  Zakonodavac je postavio cilj da se na ovaj način utvrdi stvaran broj bespravno izgrađenih objekata i omogući da se, u svim slučajevima kada je to moguće, ozakone. Stvaranje jasne slike o tome koliko ima i koji su to nezakonito izgrađeni objekti, preduslov je za suzbijanje pojave bespravne gradnje u budućnosti.  Prvi put država nije ostavila mogućnost vlasnicima da sami odluče da li će podneti zahtev za ozakonjenjem, nego je ovo pitanje proglasila javnim interesom i preuzela na sebe obavezu da ga sprovede u praksi. S obzirom na mali broj građevinskih inspektora, mi ih imamo samo dva, inspekcija i lokalna samouprava formiraće komisiju koja će obavljati snimanja na terenu“, kaže Vesna Hajnal, šef Službe za inspekcijsko nadzorne poslove u Subotici.

    Ko će sve sačinjavati komisiju i na koji način će ona delovati?

    „U njoj će, pored inspektora, biti zastupljeni članovi građevinske struke i oni će na terenu sačiniti zapisnik o zatečenom stanju. Plan popisa sačinjavaju građevinski inspektori, koji će grad podeliti na zone i obilaziti ulicu po ulicu, svugde gde se na osnovu satelitskih snimaka pokaže da ima nelegalno podignutih objekata, dogradnje ili odstupanja od projekta kada je reč o građevinama za čije podizanje postoji dozvola“.

    Kako će satelitski snimak otkriti ovakve objekte?

    „Snimak ćemo nanositi na podlogu iz Katastra na kojoj su ucrtane građevine, i na osnovu toga utvrditi razliku između registrovanih objekata i stvarnog stanja na terenu. Posle toga sledi izlazak na lice mesta, snimanje i utvrđivanje činjenice da su investitori izašli iz svojih građevinskih gabarita“, kaže Vesna Hajnal.

    Sami sebe prijavljuju

    Kada je reč o satelitskim snimcima, njih treba da obezbedi Republički geodetski zavod, odnosno Katastar, i očekuje se da se osposobi softver koji će omogućiti da ovaj materijal bude dostupan građevinskim inspektorima, a to bi trebalo da se dogodi već tokom januara.  Što se tiče vlasnika bespravnih objekata, oni na osnovu Zakona o ozakonjenju više nemaju mogućnost da podnesu zahtev za legalizaciju, ali mogu da sami sebe prijave zbog nelegalne gradnje i tako uđu u postupak naknadnog sticanja građevinske dozvole.

    „Često se postavlja pitanje zašto ne mogu građani da podnesu zahtev i zašto je to javni interes?  Prema tumačenju Ministarstva, kada bi se dao još jedan dodatni rok i izbor strankama da li hoće ili neće da pokrenu legalizaciju, posao bi bio otežan pojedinim službama gradske uprave i ne bi mogao efikasno da se obavi.  Zato se daje mogućnost da vlasnici nezakonito izgrađenih objekata mogu da obaveste građevinsku inspekciju, i to će moći da urade na posebnom šalteru gde će moći od službenika da dobiju sva potrebna obaveštenja.  Kao i kod satelitskih snimaka, građevinski inspektor na osnovu takve prijave izlaziće na teren i postupati na osnovu Zakona o planiranju i gradnji, pošto Zakon o ozakonjenju ne predviđa mogućnost takvog prijavljivanja.  Znači, utvrdiće postojanje objekta i izdati vlasniku rešenje o njegovom rušenju, a jedan primerak dostaviti Službi za građevinarstvo, a ona će odlučiti o njegovoj daljoj sudbini“, objašnjava Vesna Hajnal.

    Do sada je više od pedeset Subotičana podnelo prijave građevinskoj inspekciji da su se bavili nelegalnom gradnjom i mogu ako ne u januaru onda već od februara da očekuju posetu građevinskih inspektora.

    „Za sada prikupljamo prijave koje su građani dostavili i od strane Ministarstva dobili smo uputstvo da posvetimo pažnju planiranju izlazaka na teren kako bi se na taj način omogućilo brže odvijanje ovog posla.  Očekujemo da će i komisija biti formirana već tokom januara i kada dobijemo satelitske snimke i uporedimo ih sa stvarnim stanjem, postoji obrazac kako će izgledati zapisnik inspektora na osnovu kojeg će se izdati zaključak o rušenju objekta. I u jednom i u drugom slučaju, Služba za građevinarstvo biće ta koja će do daljnjeg obustavljati nalog o rušenju i pokretati postupak ozakonjenja“, kaže Vesna Hajnal.

    Čeka se ishod legalizacije!

    S obzirom da je od početka legalizacije, 2003.  godine, u Subotici prijavljeno 16000 objekata bespravne gradnje, od kojih je do sada oko 9000 dobilo urednu građevinsku dozvolu, da li se može proceniti, na osnovu dosadašnjih iskustava u radu građevinske inspekcije, koliko bi još novih postupaka moglo da se otvori i koji su najčešći oblici divlje gradnje na ovom terenu?

    „Kod nas, za razliku od nekih drugih gradova, ne možemo govoriti o masovnom podizanju nelegalnih kuća, jer u većini slučajeva imamo odstupanje od gabarita, dogradnju ili bespravno podizanje pomoćnih objekata – šupa, garaža i slično.  U evidenciji građevinskih inspektora u poslednjih pet do deset godina postoji oko 160 rešenja o rušenju građevina podignutih bez dozvole i ona su pravosnažna, ali u međuvremenu je došlo do legalizacije i postupci su u fazi mirovanja sve do njenog okončanja. I u ovim slučajevima inspektor će morati ponovo na terenu da utvrdi stanje, da li je došlo do promena, i sasluša vlasnika“, kaže Vesna Hajnal.

    Nerešeni imovinsko-pravni odnosi veoma često predstavljaju problem kada je u pitanju ozakonjenje bespravne gradnje, a to se uglavnom dešava kada nije dobijena saglasnost od vlasnika susedne parcele. Ona će biti potrebna i u ovom postupku ozakonjenja, i u slučaju da se ne pribavi, ostaće jedino da se sprovede – rešenje o rušenju!

    Da li će sada već manje od godinu dana biti dovoljno da svi nelegalno izgrađeni objekti budu evidentirani, teško je sa sigurnošću tvrditi, smatra Vesna Hajnal:

    „Zakonodavac ima dobre namere, ali mislim da godinu dana neće biti dovoljno vreme da se to sprovede! Najjednostavnije rečeno, prilikom kontrole na terenu dolaziće do situacija da neće moći da se pronađe vlasnik kuće, pa se onda uviđaj mora ponoviti, ili će biti potrebno tragati za njim, jer se može dogoditi da u kući niko ne stanuje. Rekla sam već da imamo dva građevinska inspektora, pa i pored toga što će biti formirana komisija ovi inspektori moraće da ispunjavaju i svoje tekuće obaveze, recimo na osnovu Zakona o planiranju i gradnji da najmanje dva puta iziđu na lice mesta prilikom početka gradnje, i drugo. Treba napomenuti da Zakon o ozakonjenju propisuje i odgovornost građevinskog inspektora ukoliko ne sačini popis nezakonito izgrađenih objekata tako što ovo propuštanje kvalifikuje kao prekršaj za koji će se inspektor kazniti novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara. Prema tome, ovaj posao će predstavljati u narednom periodu veliki pritisak na građevinsku inspekciju“, kaže Vesna Hajnal.

    Privilegovani ili ne?

    „Često se govori da su oni koji su gradili bez dozvole privilegovani u odnosu na vlasnike koji su uredno platili sve dažbine i pribavili svu potrebnu dokumentaciju pre početka gradnje. Mislim da i pored toga nosioci bespravne gradnje nisu u mnogo boljoj poziciji, jer su dužni da plate geometra kao i projektanta koji će im sačiniti izveštaj o izvedenom stanju.  Jedino je taksa izmenjena, ostale obaveze uglavnom ostaju, tako da o nekoj velikoj privilegovanosti nema reči“, kaže Vesna Hajnal.

    M.Radojčin

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja