Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.08.2018. Utorak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Zdravstvo
    Iako je u Srbiji već registrovan slučaj svinjskog gripa (H1N1), u Severnobačkom okrugu za sada nema razloga za brigu, tvrde epidemiolozi
    Za vakcinu još uvek nije kasno
    19.01.2016.

    Institut za javno zdravlje Srbije "dr Milan Jovanović Batut" iz Beograda potvrdio je početkom ove godine da je i u Srbiji dokazano prisustvo virusa gripa tip A podtip H1N1. Za očekivati je, obzirom da smo okruženi zemljama EU, da će se uskoro i kod nas izolovati i virus gripa A H3N2 kao i virus gripa B. Da li će međutim doći do pojave epidemije, to nikada sa sigurnošću ne možemo da tvrdimo, jer na nju utiče veći broj faktora, tvrde epidemiolozi u subotičkom Zavodu za javno zdravlje.

    dr Nebojša Bohucki
    dr Nebojša Bohucki

    Na osnovu podataka Evropskog Centra za prevenciju i kontrolu bolesti, trenutno se u zemljama Evropske Unije registruje grip tip A sa oba svoja dva podtipa (H1N1 i H3N2), koji su tokom ove zime odgovorni za nastanak gripa u oko 75% slučajeva, dok je za preostalih 25% slučajeva odgovoran virus gripa tip B. U subotičkom Zavodu za javno zdravlje na odeljenju epidemiologije, kažu da na osnovu iskustava iz prethodnih godina, u Srbiji najveći broj lica obolelih od gripa registruje u februaru, a potom u martu.

    - Upravo zbog ovoga, još uvek nije kasno za vakcinaciju protiv gripa, a izvesna količina vakcina je još uvek na raspolaganju u ambulantama Domova zdravlja. Ove zime je za potrebe Doma zdravlja Subotica dopremljeno 4.000 doza vakcine protiv gripa, i do 31. decembra prošle godine je utrošeno oko 87% od ove količine - objašnjava dr Nebojša Bohucki, epidemiolog u subotičkom Zavodu za javno zdravlje.

    Grip ili infl uenca je akutno zarazno oboljenje iz grupe respiratornih bolesti

    Često se prema rečima dr Bohuckog, u svakodnevnom govoru termin "grip" koristi za najrazličitije akutne respiratorne bolesti, odnosno kao sinonim za prehladu ili nazeb, što je kako on navodi, pogrešno te ga ne bi trebalo činiti. Međutim, ovo je donekle i razumljivo, jer je klinička slika čitavog niza akutnih respiratornih bolesti veoma slična, te samo na osnovu nje nije moguće utvrditi da li se radi o gripu ili o nekoj drugoj respiratornoj bolesti.

    - Ono što je karakteristično za grip, to je da ovo oboljenje započinje "iz punog zdravlja" te za svega nekoliko časova dolazi do visokog skoka telesne temperature (i preko 39 stepeni C), pojave intenzivne glavobolje i bolova u mišićima i zglobovima, a pacijent se oseća veoma slabo i malaksalo.  Slikovito, osoba se izjutra osećala dobro, da bi tokom boravka na radnom mestu ili u školi počela da oseća tegobe zbog kojih mora da ode kući, te da što pre legne jer je postelja "naprosto vuče". Respiratorne tegobe u početku nisu izražene ili čak gotovo i potpuno izostaju, a prvo što se javi je suvi, neproduktivni kašalj, da bi tek u narednoj fazi bolesti došlo do pojave znakova bolesti koji su karakteristični i za sve ostale akutne respiratorne bolesti: kašalj, kijanje, curenje iz nosa, suzenje očiju, grebanje i pečenje guše, itd. Moguća je i pojava određenih tegoba od strane gastrointestinalnog trakta, u prvom redu pojava prolivaste stolice.  Prema tome, u postavljanju dijagnoze gripa najznačajniji je karakterističan početak bolesti, kao i podatak da je virus gripa prisutan na određenom geografskom području. Bris guše u smislu dokazivanja prisustva virusa gripa se rutinski ne radi, ne samo kod nas, nego ni u drugim zemljama - kaže dr Bohucki.

    On tvrdi da grip nije bezazleno oboljenje i da j reč o umereno teškom oboljenju koje može da dovede do niza komplikacija, od kojih su neke veoma ozbiljne te zahtevaju hospitalizaciju i smeštaj u jedinicu intenzivnog lečenja. U takozvanu populaciju sa povećanim rizikom od nastanka komplikacija spadaju još i gojazne osobe, trudnice, osobe sa oslabljenim imunitetom (uznapredovala HIV infekcija ili osobe na dugotrajnoj imunosupresivnoj terapiji), osobe sa malignim bolestima i slično, tvrde lekari.  Uzročnik gripa je virus, a postoje tri tipa : tip A, B i C.

    - Najznačajniji je tip A sa svojim brojnim podtipovima, koji uzrokuju bolesti ne samo kod čoveka nego i kod čitavog niza životinja.  Međutim, podtipovi su specifi čni za određenu životinjsku vrstu, pa tako i za čoveka.  Virus gripa koji izaziva oboljenje kod čoveka ne može da izazove bolest kod neke životinje, a ni suprotno ne može da se dogodi.  Trenutno, širom naše planete, za pojavu oboljenja u ljudskoj populaciji odgovoran je virus gripa tip A sa svoja dva podtipa: H1N1 i H3N2. Termin "svinjski grip" je termin koji se ponekad koristi za podtip H1N1 koji se pojavio 2009. godine i koji je tokom narednih nekoliko meseci izazvao pojavu oboljenja širom naše planete tj. bio je odgovoranza nastanak pandemije (epidemija svetskih razmera). Od samog početka, termin "svinjski grip" nije trebalo ni koristiti, jer ovakav termin unosi zabunu u smislu da je to bolest svinja koja je prešla na ljude, što se ne dešava.  Zbog ovog nespretnog termina, u pojedinim zemljama su svinje masovno ubijane, odnosno, ljudi su zazirali čak i od konzumiranja svinjskog mesa, mada se radilo isključivo o respiratornoj bolesti čoveka koja se širila na već dobro poznate načine tj. putem respiratornog sekreta obolele osobe. Najpravilnije bi bilo viruse nazivati njihovim "pravim" imenima, te tako izbegavati termin "svinjski" odnosno koristiti samo naziv H1N1. Virus gripa koji izaziva bolest kod svinja kao takav zaista i postoji, i to i jeste svinjski grip ali je on specifi čan za svinje i ne izaziva bolest kod ljudi - objašnjava naš sagovornik.

    Mere prevencije

    Ukoliko želimo da se zaštitimo od gripa, kaže dr Bohucki, na raspolaganju nam je najbolje preventivno sredstvo -vakcinacija.  Sve druge mere prevencije imaju daleko manji značaj, a čitav niz mera koje se tradicionalno primenjuju protiv gripa, u suštini, imaju mali ili nemaju nikakav efekat, tvrdi dr Bohucki.

    — Da bi smo razvili antitela protiv određenog infektivnog agensa, neophodno je ili da obolimo od te zarazne bolesti, ili da se blagovremeno zaštitimo vakcinom.  Upala pluća je najčešća komplikacija, i uglavnom je reč o bakterijskoj "superinfekciji" tj.  o stanju koje nastaje kada već prisutne bakterije dovedu do nastanka pneumonije. Moguća je i primarna virusna upala pluća, za koju je odgovoran sam virus.  Antibiotici, kao lekovi koji deluju isključivo na bakterije, nemaju efekat na virus gripa, i mogu da se koriste samo u slučaju nastanka bakterijskih komplikacija.  Poslednjih godina je proizvedeno nekoliko lekova koji deluju i na sam virus gripa, ali se ovi lekovi ne primenjuju rutinski, i namenjeni su samo za lečenje težih slučajeva oboljenja. Neophodno je biti veoma kritičan kada je reč o primeni antivirotika jer su ovi lekovi "poslednja linija odbrane" te se njihovom neselektivnom primenom može razviti otpornost virusa prema njima - zaključuje dr Bohucki.

    Vakcina bezbedna

    Idealno vreme za primanje vakcine protiv gripa je oktobar, odnosno tvrde lekari početak hladnijeg perioda godine i ona je kako tvrde lekari potpuno bezbedna i korisna. Ono šta za sada nije uspelo kako navode da se proizvede, je dobijanje vakcine protiv gripa koja bi nas čuvala dugi niz godina.  Objašnjenje za ovo je u tome što se sam virus gripa usled mutacija neprestano menja, te svake godine imamo nove sojeve postojećih podtipova virusa gripa, što neminovno zahteva i promenu sastava same vakcine. Za osobe koje obole od gripa, savetuje se mirovanje i ležanje u postelji, uzimanje dovoljne količine tečnosti u vidu toplih napitaka, unos vitamina C, te ishrana u skladu sa opštom kliničkom slikom i stanjem pacijenta.




    A. Šiška

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja