Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 19.08.2018. Nedelja
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Komunalije
    Razgovor s povodom: Snježana Mitrović, rukovodilac Udruženja „Terras“ i Regionalnog Arhus centra
    Čije je naše smeće?
    20.01.2016.

    Kada bude završena Regionalna deponija, građani će biti dužni da u svojim domaćinstvima razvrstavaju otpad, ali im neće pripadati deo zarade od prodaje sekundarnih sirovina.  Štaviše, lako je moguće da će plaćati veću cenu odnošenja kućnog smeća nego do sada.  Pojedine zgrade u Subotici selekcijom i prodajom sirovina prikupljaju sredstva za održavanje – da li će to i dalje moći?

    3404_1.jpg
    Snježana Mitrović

    Posle dugogodišnjih priprema, gradnja Regionalne deponije započeta je jula 2015-e i ona treba da bude okončana do 28.  januara 2017. godine. Taj datum označiće početak funkcionisanja novog sistema upravljanja otpadom, u kojem će naše kućno smeće, kako je planirano, prolaziti kroz primarnu selekciju na mestu nastanka, dakle, u domaćinstvima, zatim biti razvrstavano u reciklažnom centru. Sve što bude upotrebljivo, kao sekundarna sirovina, ići će na tržište, a organski otpad završavaće u kompostilištu.  Tek mali deo koji bude potpuno neupotrebljiv ostajaće na deponiji.

    Dugo se govori o otpadu kao „rudniku zlata“ i iznose podaci koliko na njemu zarađuju zemlje u kojima su njegova selekcija i reciklaža dobro organizovani.  Ali, retko se kod nas pominje šta i koliko njihovi građani koji ga ustupaju za to dobijaju i umesto toga s jedne strane očekuje da se domaćinstva (dobrovoljno) bave selekcijom, besplatno daju sirovine i da pri tome još i budu zadovoljna ukoliko otvaranjem Regionalne deponije cena odnošenja kućnog smeća drastično ne poskupi!

    Čije je, dakle, naše smeće, hoćemo li mi imati pravo da izdvojeni papir, plastiku i metal prodajemo operaterima, umesto da ga poklanjamo Regionalnoj deponiji i može li nas u tome sprečiti ugovor koji ćemo potpisati sa komunalnom organizacijom koja obavlja posao sakupljanja i odvoženja kućnog smeća?

    „Mi smo u septembru organizovali okrugli sto sa temom „Regionalne deponije sutra“ gde se pored ostalog raspravljalo i o tome šta će se graditi na Regionalnoj deponiji a šta će ostati u ingerenciji Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća i zelenilo“.  Naime, poznato je da će u sastavu Regionalne deponije postojati reciklažni centar, a „Čistoća“ namerava da obnovi svoj reciklažni centar kod sadašnje Gradske deponije.  I sada imamo situaciju da i „Čistoća i zelenilo“ i Regionalna deponija hoće da uzmu naš otpad da bi na njemu zaradili! Zato sam i tamo, i na konferenciji za novinare, postavila pitanje – čiji će sutra biti moj otpad? Ali nisam dobila odgovor“, kaže Snježana Mitrović, rukovodilac Udruženja „Terras“ i Regionalnog Arhus centra u Subotici.

    „Zelene zgrade“ prodaju smeće

    „Terras“, Regionalni Arhus centar i Udruženje „Cekor“ pre nekoliko godina pokrenuli su projekat „Zelene zgrade“ u okviru kojeg stanari u višespratnicama razvrstavaju papir i plastiku u posebne vreće i predaju ih operateru koji im za to plaća nadoknadu.  Na taj način smanjuju količinu smeća u svojim kontejnerima, a u isto vreme dolaze do sredstava koja ulažu u održavanje zajedničkih delova zgrade.

    3404_2.jpg
    Regionalna deponija – kako će izgledati po završetku

    „Uključili smo u projekat petšest zgrada, dogovorili se sa predsednicima skupština stanara i obezbedili im džakove u koje razvrstavaju otpad. Nije išlo lako u početku, ali vremenom stvorila se navika i sada operateri sa kojima postoje ugovori kada im se javi dolaze i odnose te džakove, a novac uplaćuju na račun skupštine stanara. Nisu to velika sredstva, ali u mojoj zgradi na primer okrečili smo stepeništa, popravili prekidače i uradili niz drugih sitnih popravki. Međutim, postavlja se pitanje – kada gradska uprava donese odluku da naš otpad, nakon završetka Regionalne deponije, odnosi na primer „Čistoća i zelenilo“ i deponuje ga na njoj, da li će to značiti da nećemo moći da stičemo dobit od selekcije nego ćemo morati da ga kompletno predamo i da plaćamo odvoženje nekome ko će naše sekundarne sirovine prodavati i zarađivati na njima?“, pita Snježana Mitrović.

    Da li će nam biti potrebna dva reciklažna centra u Subotici, i da li postoji predstava o tome šta će to značiti za cenu odnošenja smeća, odnosno džep građana? Snježana Mitrović u tom pogledu nije optimista:

    „Mogu da prihvatim da ćemo nekome davati svoje sekundarne sirovine, i to je u redu, ni do sada većinom nismo kao građani brinuli o njima niti ih selektirali, ali ako se to ostvari, da i „Čistoća“ i regionalna deponija imaju reciklažne centre, bojim se da će to povećati cenu usluge odnošenja smeća. Da li je neko uradio projekciju koliko će nas ona stajati u tom slučaju? Koliko znam da nije, i mislim da je sada na lokalnoj samoupravi da odluči šta je činiti. Ako budemo imali oba centra, mislim da će to biti preskupa igračka, pa bi zato morao da postoji neki biznis plan, neko opredeljenje o tome. Jer, do početka rada regionalne deponije ostalo je godinu dana, koji će brzo proći i taj datum ne bi smeo da nas zatekne nespremne, a u ovom trenutku odgovore na mnoga pitanja još uvek ne znamo“, kaže Snježana Mitrović.

    Ko će poučiti građane?  Da li će Subotičani imati pravo da odlučuju šta će sa svojim otpadom, da ga razvrstavaju u sopstvenoj režiji i kao pojedinci ili udruženi po zgradama prodaju operaterima kao sekundarnu sirovinu, još uvek je nejasno.

    „Mislim da to neće moći, da će potpisivanjem ugovora o prihvatanju usluge odnošenja smeća biti obavezni da ga predaju komunalnoj organizaciji koja se bavi tom delatnošću i da operateri čak neće imati pravo da ga otkupljuju od građana, već samo od organizacija.  Ali ako i dalje budu mogli da tako rade, da li ćemo imati situaciju da plave ili žute vreće koje ćemo dobiti za razvrstavanje, ili posude-kontejnere, iznesemo na ulicu a ljudi koji se i danas bave preturanjem po kantama jer od toga preživljavaju, dođu i isprazne ih pre komunalaca? I kako ih u tome sprečiti? Mi u svojoj zgradi imamo za to posebnu prostoriju koja je pod ključem, ali individualna domaćinstva za to nemaju mogućnosti i samo mogu da čekaju kada će stići vozilo „Čistoće“ pa da predaju tako razvrstani otpad, a to je ipak malo previše očekivati od građana“, kaže Snježana Mitrović.

    Jedna od ključnih postavki na kojoj se zasniva budući sistem upravljanja otpadom, kako je već više puta istaknuto, jeste da građani shvate i prihvate koliko je njegovo razvrstavanje na mestu nastanka, dakle, u domaćinstvima, značajno, i kakve sve koristi svi zajedno možemo imati od selekcije i reciklaže. Ali, za takvo „menjanje svesti“ – sve je manje vremena!

    „Regionalna deponija kao preduzeće postoji već skoro deset godina i za to vreme stvarno su imali mnogo posla s obzirom da su u pitanju sredstva Evropske unije za njenu gradnju koja se dodeljuju pod veoma striktnim uslovima.  Bilo je krajnje komplikovano usaglasiti naše zakone, koji su se u tom periodu u više navrata menjali, sa pravilima Evropske unije, izraditi odgovarajuće projekte da budu prihvaćeni i slično. Ali, nema opravdanja zašto se nije radilo na tome da se građani informišu i ubede u selekciju otpada!  Na pitanje šta su uradili, rekli su da su imali podučavanje dece. To se radi na kraju, to je na nama iz civilnog sektora da organizujemo, trebalo je raditi sa građanima!  Kada smo pre četiri pet-godina počeli projekte „Zelene zgrade Subotice“ i reciklažna dvorišta na Prozivki i Radijalcu, trebalo nas je podržati, da pokažemo kako se to radi u drugim zemljama i da to lokalna samouprava sa nadležnim institucijama i preduzećima preuzme.  Ovako je propušteno vreme i čini mi se da 365 dana neće biti dovoljno da se promeni svest građana u odnosu na selekciju otpada.  Zar za jednu godinu misle da urade to sve – da nabave posude za selekciju, informišu građane i počnu sa reciklažom, i to u sedam opština koje su učesnice projekta?“, kaže Snježana Mitrović.

    Može i jeftinije!

    Dok se u Regionalnoj deponiji kao i lokalnoj samoupravi ne izjašnjavaju da li će cena odnošenja kućnog smeća ostati ista ili će nakon njenog otvaranja biti povećana, osim što kažu da će se „preispitati“, krajem prošle godine iz štampe smo pod naslovom „Manji računi – Italijani preuzimaju srpske komunalije“, imali priliku da saznamo da je italijanska firma „Magip“ preuzela brigu o otpadu i grejanju u Grockoj.

    Tada je, krajem novembra, bilo najavljeno da će građanima početkom decembra računi za smeće biti smanjeni, a da je „Magip“ počeo raspodelu 20.000 besplatnih kanti domaćinstvima.  U toku je bila i nabavka novih vozila, a prvi kontigent već je stigao u Grocku.

    „Magip“ se obavezao da u narednih 25 godinainvestira 10 miliona evra, a u prvoj 3,7 miliona. Mi dajemo poslovni prostor i obezbeđujemo radnike“, izjavio je predsednik opštine Stefan Dilberović.

    M.Radojčin

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja