Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.05.2018. Ponedeljak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Komunalije
    Razgovor s povodom: Valerija Tot Godo, direktorica JKP „Vodovod i kanalizacija“
    Kako uskladiti potrebe i mogućnosti?
    03.02.2016.

    • „Vodovod“ je 2015. godinu završio bez gubitaka i sa velikim angažovanjem na realizaciji Projekta unapređenja vodnih sistema grada.  Za odgovarajuće održavanje postojeće mreže i objekata nema dovoljno sredstava.  Zašto je 160.000 evra plaćeno EBRD zbog nepovučenih sredstava kao naknada manje nego što bi iznosila kamata?

    3459_1.jpg
    Direktorica JKP „Vodovod i kanalizacija“ Valerija Tot Godo

    Subotički „Vodovod i kanalizacija“ u prethodnoj godini poslovao je domaćinski i prema svim pokazateljima, biće iskazan dobitak, za razliku od 2014- te koju je preduzeće završilo kao gubitnik. Ono što je značajno kada se pominje godina za nama jeste veliki zamah u izgradnji neophodne infrastrukture objekata vodosnabdevanja i odvođenja otpadne vode, koji je započeo zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj od 11 miliona evra. U ovoj komunalnoj organizaciji, međutim, znaju da se bez ulaganja u održavanje postojećeg sistema njegovo funkcionisanje na duže staze dovodi u pitanje, a za to, bar za sada, ne postoje dovoljna sredstva.

    „Godinu ćemo završiti sa tri ili četiri miliona dinara dobiti ali to nam je znak da možemo i bolje, jer je prethodna, 2014-ta, bila okončana gubitkom. Moramo sagledati naše unutrašnje mogućnosti na racionalizaciji, uštedama energije i materijala, boljem iskorišćenju radnog vremena zaposlenih i zato ćemo u toku februara po svim sektorima uraditi analize i sačiniti takav program. Biće potrebno da svaka tri meseca rezimiramo rezultate poslovanja i na osnovu fizičkih i finansijskih pokazatelja tražimo mogućnost da ga unapredimo unošenjem određenih novina i inovacija“, kaže direktorica JKP „Vodovod i kanalizacija“ Valerija Tot Godo o rezultatima postignutim u 2015-toj godini.

    Ovo komunalno preduzeće ne nalazi se u lošem položaju, sudeći prema podacima koje ste izneli, šta je onda to što vas motiviše da razmišljate o neskladu između potreba i mogućnosti i kako ga prevazići?

    „Naša godišnja amortizacija iznosi oko 180 miliona dinara, dakle, toliko bi bilo potrebno da uložimo u održavanje o obnavljanje sistema.  Samo za prečistač, koji je skup i savremeni objekat i traži održavanje na određenom nivou, trebalo bi izdvojiti 30 do 40 miliona dinara godišnje. Međutim, za otplatu kredita kojim je podignut do 2019. godine imamo obavezu od 120 miliona dinara godišnje.  Znači, ne ostaje nam dovoljno za za sopstvena ulaganja i investicije.  Otplatu kredita Evropskoj banci za obnovu i razvoj, po ugovoru, do tada će plaćati grad, a od 2019. treba da je preuzme Javno komunalno preduzeće.  Međutim, te rate će biti mnogo veće nego što su sada za prečistač, tako da mislim da „Vodovod“ neće moći da podnese takav teret, jer smo obaveze podelili po periodima a ne po visini anuiteta, pa će biti potrebno da se menja ugovor između našeg preduzeća i lokalne samouprave“, kaže Valerija Tot Godo.

    Zašto su plaćeni „penali“?

    Započinjanje značajne investicije u izgradnju kapitalih objekata infrastrukture u prošloj godini označilo je novi period u rešavanju komunalne problematike grada. Projekat unapređenja vodnih sistema Subotice ostvaruje se uspešno i do sada je značajan deo ovih poslova već okončan ili je doveden do završne faze.

    „Imali smo pet ugovora u 2015. godini, od toga Kolektor VII je završen i očekujemo upotrebnu dozvolu, Kolektor II se gradi i urađeno je oko 70 odsto poslova, njegov rok je do 31. decembra, ali će biti okončan ranije.  Centralni magistralni vodovod je završen oko 99 odsto, a ono što je, moglo bi se reći, u početnoj fazi, je povez magistralne vodovodne mreže istok-zapad i izgradnja jednog magistralnog vodovoda u Lošinjskoj ulici kao dela poveza istočnog i zapadnog magistralnog kraka centralnog magistralnog vodovoda. U toku januara očekujemo i raspisivanje javne nabavke za izgradnju „fabrike vode“ na Vodozahvatu II, a u sklopu ovog tendera hoćemo da uradio i sanaciju potisnog voda na Vodozahvatu I. Reč je o zameni dotrajalog cevovoda od bunarskog izvorišta do Vodozahvata I velikog profila, oko 700 mm, koji je podložan havarijama i to nam je sada najvažniji zadatak koji treba da uradimo pre letnje sezone“, kaže Valerija Tot Godo.

    Da li će to biti iz sredstava kredita i koliko je od ovog kredita do sada realizovano?

    „U pregovorima smo sa sedištem EBRD banke u Londonu i verujemo da će nam odobriti, a ako ne moraćemo sa gradom da nađemo mogućnost da se to uradi, jer se često događaju havarije.  Što se tiče realizacije, od 11 miliona evra do sada je utrošeno oko 5, a od 2 miliona evra donacija ostalo je oko 350.000 evra.  Za „fabriku vode“ na Vodozahvatu II biće potrebno oko 4 miliona evra. Ono što ostane nadam se da ćemo iskoristiti za sanacije“, kaže direktorica „Vodovoda i kanalizacije“ Valerija Tot Godo.

    Bilo je dosta reči krajem prošle godine o sredstvima koja nisu povučena od EBRD na vreme, zbog čega je došlo do plaćanja „penala“ – kako je u stvari došlo do toga i da li je takva situacija i kako mogla da se izbegne?

    „Pravila Evropske banke nalažu da se na povučena sredstva plaća kamata a na ona koja nisu povučena na vreme naknada. Visina kamate je veća od visine naknade, a kada je kredit ugovoren znalo se da se kod ovakve investicije tenderi odjedanput ne mogu raspisati ni realizovati niti sklopiti ugovori posle toga. Dakle, nije bila reč o penalima, nego naknadi, koja iznosi 0,5 odsto, odnosno 160.000 evra za ovaj period do 2015. godine, a da smo odmah povukli sva sredstva, kamata bi bila mnogo veća. To bi bilo za grad oko 160 miliona dinara godišnje. Ovako, u ovoj godini obaveza će iznositi dva puta po 27 miliona dinara, odnosno trećina tog iznosa“, objašnjava Valerija Tot Godo.

    Uskladiti planove sa mogućnostima

    Grad je u obavezi prema ugovoru o kreditu da magistralnu infrastrukturu prati izgradnjom sekundarne mreže, s obzirom da bez nje građani od kolektora i magistralnih cevovoda nemaju neposredu korist. Da li „Vodovod“ za to sada već ima sve projekte i prateću dokumentaciju, kako obezbediti sredstva i gde bi i koja sekundarna mreža trebalo da ima prioritet?

    „U 2016. veoma nam je značajno da pripremimo sve one projekte koji će biti osnov za dobijanje donacije od KFW banke od 6,5 miliona evra za sanaciju Palića i odnose se na sekundarnu kanalizacionu mrežu u naselju. Najveći problem za projektanta koji će se pojaviti na našem tenderu biće Vikend naselje, koje je dosta neuređeno.  Iz Fonda za zaštitu životne sredine za to treba da dobijemo 13,7 miliona dinara. Isfinansiraće nam se i elaborati o zonama sanitarne zaštite za Bajmok, Đurđin, Stari i Novi Žednik. isto tako ćemo dobiti sredstva za projektovanje vodovodne mreže u Mariborskoj ulici u mesnoj zajednici Peščara, nešto manje dužine vodovodnu mrežu planiramo u Železničkom naselju. Reč je o tri projekta za Železničko naselje i jednom za Peščaru. Imamo nezavršene projekte, na primer kanalizacije u Jovana Mikića i Milutina Uskokovića, u Kireškoj, zatim vodovod u delovima Makove sedmice – Isidore Sekulić, Jelene Ćetković, Krfskoj, Bračkoj, Osiječkoj.  U mesnoj zajednici Zorka očekuju vodovodnu mrežu u Edvarda Kardelja, Balzakovoj, Sonje Marinković, Nila Armstronga, Bečkoj, Solunskoj, Platonovoj. Mnogo projekata imamo, za oko 800 miliona dinara i pitanje je da li da pravimo nove ako one za koje već imamo i građevinsku dozvolu ne završavamo“, kaže Valerija Tot Godo.

    Šta je sa srednjoročnim planom razvoja „Vodovoda i kanalizacije“, koliko je on plan želja a koliko mogućnosti i od čega njegovo ostvarivanje zavisi?

    „Sama činjenica da imamo nerealizovanih projekata u ovoj vrednosti govori da je na osnivaču da donese jedan srednjoročni plan investicija i iznalazi mogućnosti kako da širimo tu našu mrežu prema potrošačima. Raskorak između želja i mogućnosti i na taj način može da se smanji, da se utvrdi koliko je realno da se ti planovi ostvare i da zahtevi koji se formulišu prema nama, kao javnom komunalnom preduzeću, od strane grada budu realni. Srednjoročni plan „Vodovoda“ tek ako ga izglasa Skupština grada prestaje da bude samo naša vizija budućnosti“, kaže Valerija Tot Godo.

    Priključenja

    „To što smo u septembru dali mogućnost budućim potrošačima da priključenje na vodovodnu mrežu plate na 24 rate, pokazalo se opravdanim, jer imamo sada već značajno interesovanje iz pojedinih delova grada, na primer Radanovca, gde je bilo malo korisnika. Prilika da se oni koji imaju nelegalni priključak sami prijave i plate ga u roku od dve godine, takođe je urodila plodom i do sada smo uveli oko stotinu takvih potrošača u našu evidenciju. Nastavićemo sa tom praksom i ove godine kod domaćinstava, a što se tiče privrede, za njih ovakav način plaćanja nije predviđen, ali sa njima sklapamo pojedine ugovore sa plaćanjem avansa i na dve-tri rate i izlazimo im u susret koliko je moguće“, kaže Valterija Tot Godo.

    M.Radojčin

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja