Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 22.06.2018. Petak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Kultura
    Od narednog broja feljton Subotičkih novina, prema knjizi
    Moj život u „Mladosti” - Aleksandra Jančikina
    17.02.2016.

    Feljton o Aleksandru Jančikinu Aci, dugogodišnjem umetničkom direktoru OKUD-a Mladost, kojim je rukovodio tri decenije, nije samo podsećanje na veliki jubilej tog društva, već i na neizbrisiv trag Jančikina u kulturi i u širim društvenim okvirima, koji svedoče koliko je zadužio Suboticu

    priredila: Nada Harminc Karanović

    3516_1.jpg

    Svedočanstava o tom vremenu i svestranom umetničkom angažovanju Aleksandra Jančikina je mnogo, u predgovorima ili pogovorima o stvaranju i životu tog Društva, gostovanjima umetničkih ansambala i mnogobrojnih sekcija OKUD-a Mladost, koje su imale atraktivne i kvalitetne programe za posetice, posebno mlade.  Posebno svedočanstvo je i delo Aleksandra Jančikina Ace, Moj život u „Mladosti”, koje je knjiga njegovih sećanja, izdata 2007. godine, povodom obeležavanja 60 godina postojanja i delovanja tog Društva, a knjiga će od narednog broja u nastavcima biti objavljivana u Subotičkim novinama.

    3516_2.jpg
    Svetlana Caušević

    „Da bi uspomene i sećanja na našeg čika Acu potrajala što duže, kako je to u pogovoru knjige Moj život u „Mladosti”, pod naslovom „Stvaralačke tajne Harambašićeve ulice”, napisao Miroljub S.Vučinić, prenećemo u uvodnom delu i tu svojevrsnu recenziju ili stvarallački osvrt na to vreme i društvene događaje u njemu.  Zabeležili smo i sećanja Svetozara Jančikina, čika Acinog sina, a za Subotičke novine je na to vreme, stvaralaštvo i harizmu Aleksandra Jančikina Ace podsetila i aktuelna direktorka OKUD-a Mladost, Svetlana Caušević.

    Aleksandar Jančikin Aca rođen je 12. jula 1919. godine, u Deski, nedaleko od Segedina, a kasnije, njegova porodica napušta taj gradić u kojem su se nastanili posle seobe Čarnojevića, da bi iz Kanjiže1956. godine došli u Suboticu.  Aleksandar i njegov brat Mihajlo Jančikin, koji je bio i direktor Pozorišta, Doma kulture, dalekih šezdesetih godina, tokom više decenija su svojim stvaralačkim idejama doprinosili i avangardnim i umetničkim potencijalima Subotice.

    —Tako je počelo. Moj otac Aleksandar se bavio i sportom, vrlo rano postao član Sokolskog doma u Subotici, a zatim je sam počeo da uči da svira violinu. Zapošljava se u Golubovoj školi, kao nastavnik fi skulture, a već naredne 1957.  godine preuzima rukovođenje KUD-om Mladost, koje mu je više od tri decenije bilo i drugi dom, jer je toliko vremena provodio u tom Društvu, koje je bilo specifi čno u odnosu Bunjevačko kolo i Nepker, po težnjama da nacionalnost bude široko tretirana, podseća danas, na to vreme, za Subotičke novine, Aleksandrov sin Svetozar, koji „nije krenuo očevim stopama”, ali pominje da je sestra Dijana više bila zainteresovana za sve što je otac radio, iako je danas u Kanadi. Svetozar ima suprugu i dvoje dece, a on će, kaže, uskoro u penziju kao radnik Poreske uprave, koji je ponosan i na svoje članstvo u Šah klubu, još od 1969. godine.

    3516_3.jpg
    Svetozar Jančikin

    Čika Acina supruga Teodora Plavšić iz Zrenjanina, zbog životnih okolnosti prešla je iz Beograda u Kanjižu, gde se upoznala sa Aleksandrom, a tamo je rođen i Svetozar. Kaže, da su njegovog oca Aleksandra pozvale subotičke vlasti, koje su čule da u Kanjiži organizuje sletove, sportske aktivnosti, da je napravio prvu fudbalsku noćnu utakmicu u Jugoslaviji, bio i igrač i trener, a oformio i kulturni centar u Kanjiži, a zatim preuzeo rukovođenje OKUD-om Mladost.

    —Kao mali, obožavao sam oca i ne pamtim da je bilo kada pokazao nervozu, iako je bio veoma obuzet svojim poslom, vizijama i stvaranjem, mislim da se nikom nikada nije zamerio.  Sećam se kada sam ga zamolio da igramo fudbal jednom prilikom, rekao je evo ti sestra, nemam vremena. To je doprinelo da se malo udaljimo u jednom periodu, ali danas mogu da kažem, da sam slušao tatu, sigurno bih se ozbilnjo i sam bavio time što je on radio.  Danas to pominjem svom sinu, a gde god odem, predstave me kao čika Acinog sina, na šta sam ponosan, kaže Svetozar, napominjući da je Aleksandar za svoj rad dobio i Oktobarske nagrade Kanjiže i Subotice, a iza sebe ostavio trag u pedagoškom, muzičkom i organizacionom svetlu.

    Oko 16.000 omladinaca je prošlo kroz Mladost u svim sferama delovanja tog društva, u vreme rukovođenja Aleksandra Jančikina, prenosi nam Svetozar neke činjenice tog vremena.

    —Mnogi moji prijatelji, koji su nekad bili članovi OKUD-a Mladost, kažu mi da imam dušu na oca, koji je bio poštovan kao izuzetno radan i ozbiljan čovek.

    Zanimljivo je da je tada KUD Mladost radila uz velike materijalne poteškoće, a Aleksandar je zapravo imao zadatak da „preporodi” KUD.  Posle godina procvata i zavidnih rezultata, formiranja čuvenog festivala mladih, sa kojeg je potekao veliki broj poznatih umetnika, danas se sve ponovo urušava, jer se kulturi ponovo ne poklanja potrebna pažnja, pa Mladost ponovo ima poteškoća da organizuje svoje programe.

    Svetlana Caušević, aktuelna direktorka OKUD-a Mladost, na toj funkciji je od prošle godine, podseća na ljude i vreme u kojem je rukovodio tok kućom Aleksandar Jančikin.

    —Još sedamdesetih sam počela da igram folklor, pa sam imala tu privilegiju, da kao mlada u Mladosti upoznam čika Acu. U to vreme smo mnogo putovali, sećam se čuvenog nastupa u Crikvenici, 1977. godine. Šezdeset dana smo nastupali, išli na turneje, sa šesnaest godina sam proputovala mnogo i bila u prvoj generaciji kulturologa, upravo zahvaljujući tome.  Aleksandar je imao veliki pozitivan uticaj na nas mlade, a zahvaljujući tome sam i upisala kulturološku školu, a kasnije i Fakultet dramskih umetnosti i pisala maturski i diplomski rad o Mladosti. Čika Aca, kako smo ga svi zvali, imao je toplinu, smatrali smo ga drugim ocem, a ne samo direktorom Mladosti. On je bio i kreator svih tih kulturnih događanja, kao umetnik violinista i rukovodilac KUD-a, preko 30 godina, od kraja pedesetih sve do 1981. godine. Bio je na svakom koncertu, ne pamtim da sam ušla u Mladost, a da njega tamo nema, od jutra do večeri je radio, zapisivao, kreirao. Danas imamo u Mladosti veliki deo te dokumentacije, ideja koje zapisivao i realizovao, oko orketsra, kolaža, dramskih sekcija. Sećam ga se najviše po tome, što je u Harambašićevoj ulici u toj kancelariji govorio, „kad uđeš u Mladost, budi u njoj, posveti joj se, a svi drugi problemi će te već sačekati napolju”. Tako je čika Aca bio posvećen Mladosti. Zahvaljujući tome i danas je ta Ustanova značajna, a decenijama kasnije rukovodili su njome i Simka Olajoš Nađ i Jaramazović, a od prošle godine sam ja izabrana za direktora.  Ipak, čika Aca je ostavio neizbrisiv trag, jer sve što je u Mladosti rađeno tih decenija, bilo je uz njegovo lično organizaciono i drugo angažovanje.  Bio je veliki entuzijasta, sve što je zamislio i ostvario je. Umeo je da dovede ljude koji znaju svoj posao, vrsne umetnike, a omladina je rado prihvatala ponuđeno, kazuje nam Svetlana Caušević.

    U tekstu „Stvaralačke tajne Harambašićeve ulice”, Miroljub S. Vučinić je napisao da „možda tek danas sazreva prava istina, da su se tih dalekih šezdesetih godina, ideje sa istinskih stvaralačkih okupljanja i prijateljevanja mladih, jedino i mogle roditi i oploditi u Omladinsko kulturno umetničkom društvu Mladost, iz senovite Haramašićeve ulice, koje je u tom vremenu nastajalo iz avangardnih potencijala ovoga Grada...

    —OKUD Mladost je zato i postala POKRET mladosti.Mesto i uloga čika Ace-Aleksandra Jančikina u tome nije zanemariva, jer uz stvaralačku Mladost koju je okupljao - stasavao je i on, otkrivajući tajnovite mogućnosti koje su nicale i rasle u Harambašićevoj... kazuje u pogovoru čika Acine knjige Miroljub S. Vučinić.

    Mladost je opstala na vrednostima

    Jančikin je bio i koreograf. Najznačajnije nagrade folklorci Mladosti su osvajali ne samo u Jugoslaviji, već prvu nagradu u Belgiji 1972, zatim u Engleskoj 1980.  godine a Narodni pevački orkestar je tada osvojio i srebrnu medalju u Engleskoj.

    —Folklor je i danas značajna sekcija, kao i tada. Čika Aca je insistirao da se igraju igre svih naroda i narodnosti Jugoslavije, a malo koje društvo je imalo igre iz svih krajeva. Zadržali smo i danas takav program u Mladosti, imamo igre iz svih bivših republika i dobijamo i danas priznanja.  Ali, mnogo manje putujemo, jer tada je bilo mnogo fabrika u Subotici, imale su svoje autobuse i lakše je bilo putovati.  Danas je to nemoguće, ali smo i dalje multinacionalni i multikulturalni i takav duh jedinstva živi i danas u Mladosti.  Najviše problema vučemo danas iz perioda devedesetih godina i prethodne decenije, iz vremena Marina Jaramazovića, koji je ostavio velike dugove Društvu, od poreza do drugih obaveza koje nisu plaćane.  Danas je četvoro zaposlenih, a nekad je bilo i 17. Ti dugovi su nametnuli još veće fi nansijske probleme, mnogo je više društava, drugačije je fi nansiranje nego u vreme rada kulturno prosvetnih zajednica, kada su pare deljene prema rezultatima, a i masovnost članova u Mladosti garantovala je da može da prezentuje tadašnju državu bilo gde u svetu. Danas, ne odustajemo od tog opredeljenja, ali iako nas tapšu po ramenu, novca nema dovoljno za veće projekte i za srpske i mađarske i bunjevačke igre, iako to samo Mladost ima, kazuje nam direktorka Svetlana Caušević.

    Zapregom na nastupe

    Svetlana Caušević podseća na priču iz tog vremena, šezdesetih godina, kada je Mladost nastupala u Bajmoku. Nije bilo novca za put pa su krenuli zaprežnim kolima, a pošto je folklor najbrojniji, nisu mogli svi da se smeste te ih je pola sedelo u zaprezi a pola hodalo pored, pa su se na delu puta menjali da bi nekako stigli do Bajmoka, a da nikome to ne padne teško.  —Čika Aca je išao sa njima i to uvek sa kravatom i doteran ali i ne libeći se da zavrne rukave. Znao je da probudi najbolje u mladima, da daju svoj maksimum a da im ništa ne bude teško. Nudili smo se i sami da pomažemo. Mladost je opstala i na temeljima koje je čika Aca sagradio.

    Čika Acina ulica

    Marija Šimoković, poznata pesnikinja posvetila je pesmu Aleksandru Jančikinu, koju završava stihovima: Ulica mladosti čika Acu zove, da imenom svojim on nastavi snove...Čika Aca svakog dana prolazi Harambašićevom ulicom, pa zašto se ona ne bi zvala čika Acina...

    (Od narednog broja Subotičke novine objavljuju prvi deo feljtona, delove knjige Aleksandra Jančikina „Moj život u Mladosti”)

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja