Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 20.06.2018. Sreda
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Kultura
    Promocija knjige „Banja Palić“ Dragutina Miljkovića
    Stubovi Palića - jezero, park, vile i ljudi
    07.03.2016.

    U „Velikoj terasi“ na Paliću održana je promocija knjige „Banja Palić“ Dragutina Miljkovića posvećena turističkim radnicima i svim znatiželjnim poštovaocima nasleđa palićkih vrednosti.

    Dragutin Miljković priču o „Banji Palić“ počinje podsećanjem na svoje iskustvo kada je na Palić stigao kao student, a o Paliću nije razmišljao drugačije osim da je to lepo mesto na kome uveče nema svetla.

    3594_1.jpg- Postao sam direktor „Palić Ludaša“ u aprilu 1990. godine. Osim računa za dugove nisam našao ništa što bi mi pomoglo da razumem gde sam i što sam više pokušavao da razjasnim tu temu sve je bilo jasnije da Palić nije otvorena knjiga. Kasnije sam to nazvao palićkom tajnom. Njegovo ime je mala misterija i legende koje ga prate, takođe su nešto što nije palo sa neba, već su to neki ljudi ko zna kojim razlogom smislili. Imao sam sreću da naletim na tekst koji je palićka hronika. Ja sam to odštampao i verovao da će to biti strašan podsticaj za grad da razume da je to mnogo važna stvar, da treba dati energiju i vratiti sjaj Paliću, ali se od toga nije desilo gotovo ništa - priča Miljković.

    Autor knjige kaže da je u razgovoru sa ljudima pokušao da dokuči o čemu se zapravo radi i rečeno mu je da je knjiga sjajna i da ima dobre informacije, ali nije celovita priča, već fragmentalna.  Kasnije je stigla i knjiga Lasla Mađara „Palićke šetnje“ koja je zbir priča, ali takođe nije celovita priča.

    - Napravio sam pre dve godine i knjigu o „Maloj gostioni“, zatim smo sa Boškom Krstićem napravili „Bedeker Palića“ i u njemu ima mnogo toga dragocenog, ali ni to nije bio odgovor na davno postavljeno pitanje. Prošle godine je bilo 170 godina od kada je Palić turistička destinacija i pošto sam nakupio relevantne tekstove koji su se bavili Palićem na razne načine mislio sam da je to dovoljno za novu knjigu.  Ali, celu prošlu godinu sam posvetio tome da kompletiram priču i došao sam do toga da je prošlost slikana samo sa idejom da se realno svede u vreme i prostor da bi mogli u ogledalu da vidimo kako bi to moglo da izgleda danas. Celina ove knjige predstavlja četiri stuba palićke banje – kaže autor.

    Miljković objašnjava da su „stubovi“ jezero i njegova lekovitost, Veliki park, vile i ljudi. Za park kaže da je uobičajena pojava u mestima gde je banja, dok je za Palić zanimljivo to što je što je prvo napravljen park. Vile, kao najlepši izraz za građevine, kaže da su građene neočekivano uredno i pedantno, planski.

    - Do skora na Paliću nismo sretali stihiju. Ko god je gradio morao je da se pridržava određenih parametara.  Od prvog dana sam fasciniran vilama i na njih sam potrošio najviše vremena. Suština te priče je u sudbini vila i sudbini ljudi. Uspeo sam da obradim oko stotinjak vila, ali to ni izbliza nije gotova tema. Iz likova u knjizi vidi se da čovek traje dok traje, a kada nestane ubrzo ga i zaborave. Osim Vermeša, koji je uljudno ispoštovan, ali u suženoj varijati, jer je daleko najveći i najdalekovidiji vizionar Palića, tu je i Ferenc Škulteti o kome nema ništa od podataka, a nezaobilazan je za Palić.  Zatim, Petar Stojković koji je započeo banjski život na Paliću, kao i Jožef Piroš, mladi muzičar koji je svoju slavu delio sa Palićem – kaže Dragutin Miljković i podseća na inženjera Kostu Petrovića koji je napravio premer i prvu detaljnu kartu Palića sa imenima ulica i brojevima kuća, i Kostu Medakovića koji je osmilio ideju o Zoološkom vrtu, projektu koji je nadživeo vreme.

    3594_2.jpg

    Za Miljkovića zbir četiri palićka stuba čini banju, mesto u kome je lepo, komforno, udobno, u kome se lepo provodi. Taj peti deo se bavi banjskim objektima i počinje od parkinga „Male gostione“ do česme i broda.

    3594_3.jpg- Gostiona, šupa, štala i kupalište su prvi objekti i to je takozvana Donja trščara. U tom potezu urađena je letnja kuhinja ili Velika gostiona ili Krčmareva kuća, a to je zgrada koja bi se danas nalazila između hotela „Park“ i bivše upravne zgrade. Obnovljena je 1863. godine. Zanimljivost je u tome što je bila na atraktivnoj razglednici koju sam pronašao kod Prokeša – priča Miljković i dodaje da je nekada Kanjiški put prolazio pored mesta gde je sada „Mala gostiona“, koja je tada bila konjušnica.

    Ističe da ga grad od trenutka kada preuzima Palić razvija kao imovinu koja treba da donosi prihod i da sve što se zaradi na Paliću ponovo ulaže u njega. Podatke o istoriji Palića pronalazio je u Budimpešti, Segedinu, ali i kod domaćih autora, naročito kod Đule Selešija, dosta građe ima i u Istorijskom arhivu i delima Gašpara Ulmera.

    - Možda je najkompletniju bibliografiju tekstova o Paliću napravio Lajoš Hovanji.  Pokušao sam u svojoj knjizi da sistematizujem sve bitne tekstove o Paliću. Izbegavam da kažem da je to istorija Palića, već je to zbirka najvažnijih tekstova o Paliću i njegovog razvoja – zaključuje Miljković.

    V. K. B.

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja