Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 22.06.2018. Petak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Privreda
    Šta još treba znati o rakiji?
    Zbog čega nam je ista rakija „slabija” noću, a „jača” danju
    11.05.2016.

    Namera autora ovoga teksta nije da pišu o tehnologijama dobijanja različitih rakija. Naša ambicija je skromnija. Želimo da ukažemo zainteresovanim čitaocima kako pravilno da izmere jačinu i kako da dobijenu koncentrovanu rakiju razblaže vodom (destilatom) do željene jačine. Ovo će nam pomoći da razumemo zbog čega nam je ista rakija “slabija“ noću, a “jača“ danju, kao i da pri razblaživanju izbegnemo nepotreban rad oko ponavljanja ciklusa sipanja vode i meranja jačine.

    3853_1.jpgAlkoholometri su aparati koji se koriste za meranje jačine rakije ili sadržaja etanola izraženog u zapreminiskim procentima, ponekad i u gradima (1 grad je oko 2,5 % zapreminskih). To je posredno merenje preko gustine.

    Princip rada alkoholometra zasniva se na uravnotežavanju sile potiska rakije i težine alkoholometra. Arhimedova eureka! Merenje jačine rakije preko njene gustine moguće je jer na 20°C gustina etanola iznosi 0,78927 g/ml, a vode 0,99823 g/ml. Što je rakija jača ima manju gustinu i alkoholometar više tone. Ovo bi bilo jednostavno, međutim priroda se postarala da nam sve to zakomplikuje.

    Mendeljejevljeva doktorska disertacija bila je Rasprava o mešanju etanola i vode. Ustanovio je da osim količine etanola značajan uticaj na gustinu ima i temperatura. Takođe, on je zapazio da se mešanjem etanola i vode smanjuje ukupna zapremina. Maksimalna kontrakcija je pri mešanju 46 g (58 ml) čistog etanola sa 54 g (54 ml) vode, kada se ne dobija 112 ml nego oko 108 ml. Ovome odgovara odnos 3 molekule vode prema jednoj molekuli etanola.

    Alkoholometri se baždare i rade se skale procentnog sadržaja etanola samo na opšte prihvaćenim temperaturama, koje nazivamo još i referentnim temperaturama.

    Pravilnik o alkoholometrima (Sl.glasnik RS 39/2014) predviđa da je referentna temperatura 15°C ili 20°C (jasno istaknuto na alkoholometru). Uz alkoholometarsku mora biti i termometarska skala.

    Skala alkoholometra pokazuje tačne vrednosti jačine samo ako je temperatura rakije jednaka referentnoj temperaturi.

    Ukolilo je temperatura rakije viša u odnosu na referentnu temperaturu alkoholometar će lažno pokazivati da je rakija jača (manja gustina), a ukoliko je temperatura rakija niža od referentne alkoholometar će lažno pokazivati da je rakija slabija od stvarne vrednosti (veća gustina). Što je razlika u temperaturi veća i greška je veća. Recimo rakije stvarne jačine od: 36% na 30°C, 38% na 25°C, 40% na 20°C , 42% na 15°C i 44% na 10°C imaju približno istu gustinu od 0,948 g/ml i alkoholometar sa referentnom temperaturom 20°C u svakom od ovih slučajeva pokazaće istu jačinu 40%. Da bismo izvršili korekciju potrebne su nam složene alkoholometrijske tablice što retko imamo pri ruci. Zbog toga preporučujemo uprošćeni postupak.

    3853_2.jpgUkoliko je temperatura rakije prilikom merenja iznad referentne temperature, za svaki stepen razlike u temperaturi oduzmite 0,40 % od očitane vrednosti i dobićete približnu vrednost stvarne jačine. Ako je temperatura merenja niža od referentne onda za svaki stepen razlike u temperaturi dodajte po 0,40 % na očitanu vrednost. Temperaturni interval merenja je od 5°C do 35°C, što je najčešće slučaj.

    Primer: Merite jačinu rakije koja ima temperaturu 5°C, alkoholometrom na kojem je naznačena referentna temperatura od 20°C, na očitanu vrednost dodajte 6% i na taj način dobićete stvarnu jačinu.

    Napominjemo da korekcioni faktor od 0,40 treba upotrebljavati ukoliko je jačina rakije od 30% do 50%, a za jače rakije do 70% koristiti korekcioni faktor 0,35.

    Maksimalna graška, pri primeni ovog načina vršenja korekcije, je oko 0,5% (0,2 grada) jačine rakije i dešava se samo u uslovima kada je velik raspon između referentne temperature i temperature merene rakije. Najčešće je greška zanemarljivo mala za domaće uslove merenja.

    Preporučujemo čitaocima da sami provere pouzdanost predloženog načina korekcije. Uzmite pola litre rakije koja je bila na sobnoj temperaturi i izmerite jačinu i temperaturu i sve to zabeležite. Posle toga stavite istu rakiju u frižider i nakon 2-3 sata, takođe, zapišite jačinu i temperaturu. Sledeći uputstvo u tekstu izvršite obe korekcije. Ukoliko je predloženi način ispravan dobijene vrednosti stvarne jačine treba da budu približno iste.

    Ovde nećemo da komplikujemo sebi život rezmatranjem uticaja sporednih supstanci u rakiji kao sto su: metanol, viši alkoholi, aldehidi, estri i ostalo na njenu gustinu, odnosno na jačinu. Taj uticaj postoji, ali se može zanemariti .

    Razblaživanje rakije

    To možemo uraditi “pipanjem u mraku“, računski i pomoću tabele. Ukoliko zanemarimo uticaj sažimanja tečnosti onda ćemo upotrebiti jednostavnu jednačinu V=K (J/S-1)

    V – potrebna količina vode za razblaživanje, litara ;

    K- količine rakije koju želimo da razblažimo, litara;

    J – jačina rakije koju hoćemo da razblažimo, % zap.;

    S- jačina rakije koju želimo da dobijemo, % zap.

    Primer. Razblažiti 50 litara 60 % rakije do jačine od 40 %.

    V=50(60/40-1)=25 . Potrebno je dodati 25 litara vode.

    Za precizna određivanja količine vode koja je neophodna za sniženje jačine rakije treba upotrebiti odgovarajuću tabelu koju možete naći u stručnoj literaturi ili preko interneta. Razlike tabelarnih i računskih vrednosti su male i često se mogu zanemariti. Tako, u našem primeru, tabelarna vrednost količine vode za razblaživanje rakije je 25,75 litara.

    Pre razblaživanja ukupne količine rakije, korisno je organizovati malu degustaciju. U četiri-pet čaša pripremiti različite koncentracije i odabrati najbolju prema sopstvenom ukusu.

    Često pominjemo zapreminske procente. Oni se računaju kao količnik zapremine rastvorene supstance i ukupne zapremine rastvora, pomnožen sa 100. Imajući u vidu kontrakciju tečnosti i potrebu dodavanja vode za vrednost umanjene zapremine, ti procenti smatraju se nepouzdanim i u nauci se retko upotrbljavaju. Koriste se maseni procenti i tu je, kako kaže Mendeljejev, u dve reči sve jasno. Etanol 40 grama i voda 60 grama daju 100 grama rastvora, odnosno 40 % masenih i nema korekcije. Ranije je u praksi bilo lakše i brže meriti tečnosti zapreminskim jedinicama (vedrima, galonima) nego težinskim (pudima , funtama). Ovo je posebno dolazilo do izražaja prilikom mešanja više puta destilisanog alkohola i vode. Jačina pića u svetu i danas se meri i obeležava zapremenskim procentima što je danak tradiciji. Osim toga, marketinški je bolje za proizvodjače alkoholnih pića da na ambalaži piše cifra od 40% nego 33,3% jer malo koji kupac će obratiti pažnju da su u prvom slučaju zapreminski , a u drugom maseni procenti.

    Na kraju da podsetimo ljubitelje rakije na izreku „Jedna je taman, dve su mnogo, a tri su malo“.

    Dr Veselin Vaščić
    Dr Endre Romhanji

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja