Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 27.05.2018. Nedelja
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Šta sadrži procena ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća za Suboticu?
    Preti li nam „cunami“ sa asfalta?
    26.05.2016.

    • Među nevoljama koje nas mogu zadesiti, najveći rizik su požari i eksplozije, zatim suše i tehničkotehnološki udesi, a nešto su manji izgledi za olujne vetrove, grad, epidemije, epizotije, poplave i zemljotrese.  Nuklearni akcidenti na poslednjem su mestu, uprkos obližnjoj nuklearki u Pakšu, u Mađarskoj

    3914_3.jpg

    Koliko je Subotica, u današnje vreme, kao grad bezbedna od elementarnih nepogoda ili katastrofa koje mogu biti izazvane onim što se naziva „ljudski faktor“, pitanje je na koje su stručni odgovor dali autori studije pod nazivom „Procena ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća za grad Suboticu“ iz somborske Agencije za konsultantske usluge „Rizik 025“. Na čelu tima bio je profesor Branko Babić, sa licencom za procenu rizika dobijenom u Sektoru za vanredne situacije pri MUP-u, inače predavač na Visokoj tehničkoj školi u Novom Sadu.

    3914_5.jpg
    Slobodan Banjanin

    Republički Zakon o vanrednim situacijama, koji je donet 2009. a zatim još u dva navrata dopunjavan, pored toga što je regulisao proglašavanje, delovanje i upravljanje u takvim okolnostima, kao i uspostavljanje sistema zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine, odredio je da svaka lokalna samouprava ima kvalifikovanog stručnjaka na ovim poslovima. U Subotici, na zadacima planiranja odbrane i delovanja u vanrednim situacijama angažovan je Slobodan Banjanin, koji je specijalizovao studijski program zaštite od požara.

    „Prvo i osnovno je da imamo Štab za vanredne situacije od 21 člana, čiji je komandant po svojoj funkciji gradonačelnik. U njemu su direktori javnih komunalnih preduzeća i još nekoliko ljudi od struke, zatim predstavnici Direkcije za izgradnju grada Subotice, Vatrogasne jedinice, Hitne pomoći i Zavoda za zaštitu zdravlja, zaduženi za zaštitu životne sredine u Gradskoj upravi, Elektrodistribucije i drugi.  Štab imenuje Skupština i on se sastaje najmanje dva puta godišnje i po potrebi, a može da bude i u stalnom zasedanju putem telefonske veze, kao što je to bilo 2014. godine prilikom poplava koje, istina, nisu nas zadesile ali smo se bavili organizovanjem i upućivanjem humanitarne pomoći za poplavljene krajeve“, kaže Slobodan Banjanin.

    Jedan od zadataka Štaba bila je i Procena ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, koja je sada na usaglašavanju sa predstavnicima Ministarstva za unutrašnje poslove. Nakon toga, na osnovu ovog dokumenta treba da se sačini Plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama i formiraju jedinice civilne zaštite na čitavoj teritoriji grada.

    Šta nam i odakle preti?

    Prvi deo Procene sadrži neku vrstu „lične karte“ Subotice, njen položaj i karakteristike, od meteorološko- klimatskih pa do hidrografskih, a zatim se razmatra infrastruktura koja može biti kritična sa stanovništa ugroženosti od elementarnih i drugih opasnosti.  U nastavku, navedena je procena rizika a zatim i procena snaga, sredstava i preventivnih mera za zaštitu i spasavanje.

    „Kada je reč o infrastrukturi, u pitanju su proizvodnja i distribucija električne energije, snabdevanje energentima, vodom i stanovništva hranom, zdravstvena zaštita, materijalna i kulturna dobra i životna sredina, zaštićena prirodna dobra, telekomunikacije, saobraćaj i proizvodnja opasnih materija. Opasnosti su identifikovane kao seizmičke, nadalje, hidrosferske nepogode – poplave, atmosferske i meteorološke opasnosti: olujni vetrovi, grad, mećave i tome slično, zatim, biosferske pretnje u koje spadaju suša, epidemije, epizotije (pojava zaraze na većem broju životinja koja se brzo širi), biljne bolesti, požari, eksplozije i havarije, kao i tehničko-tehnološki udesi“, objašnjava Slobodan Banjanin.

    U Subotici smo jedino sigurni od klizišta i od izlivanja reka, jer ih nemamo, a sve ostalo je, u većoj ili manjoj meri, moguće da se dogodi i na grafikonima koji prate obiman materijal označeno je na skali od jedan do 25, zavisno od procene koliki faktor rizika predstavljaju.

    „Najviši stepen rizika za Suboticu je osam, a nose ga požari i eksplozije. O njihovoj preventivi brine sektor za vanredne situacije, odnosno specijalizovana vatrogasna jedinica i mi tu kao lokalna samouprava nemamo posebnog uticaja, osim da pomažemo.  Eksplozije su moguće na vozilima, zatim u procesima proizvodnje pri manipulaciji sa opasnim materijama, onda požari zbog neispravnih i starih električnih instalacija, neodržavanih dimnjaka a leti, svakako, poljski i šumski požari i oni koji se događaju u toku žetve. Nismo, doduše, imali katastrofalnih požara, osim onog velikog koji je zahvatio bolnicu, ali ih je godišnje, što manjih, što ozbiljnijih, znalo biti po 450, što znači jedan i po na dan u proseku, tako da je to uticalo da budu najveći faktor rizika“, kaže Slobodan Banjanin.

    Visoki rizik, označen sa šest, predstavljaju, pored suša i tehničko- tehnološki udesi, a pod njima se podrazumevaju saobraćajne nesreće i teroristički napadi. Što se nesreća na putevima tiče, Subotica se, kao pogranični grad na „kapiji Evrope“ nalazi na veoma frekventnim pravcima, a opasnost od terorističkih napada uneta je u Procenu u skladu sa aktuelnim zbivanjima širom sveta, pa i u Evropi, tako da oni ne mogu biti isključeni sa liste pretnji.

    Poplave, zemljotresi i nuklearke

    Vrednovani pod brojem četiri, u Proceni o ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća su olujni vetrovi, grad, epidemije, epizotije, zemljotresi i – poplave! S obzirom da Subotica ne leži pored reke koja bi mogla da se izlije, na prvi pogled svrstavanje poplava među dosta značajne opasnosti može da čudi.  

    „Pošto nemamo voda drugog reda, u pitanju su takozvane „urbane poplave“, koje se događaju zbog neodgovarajuće kanalizacione mreže i do njih dolazi u trenucima kada naglo padne jača kiša i odvodni sistem nije u stanju da odjednom primi svu atmosfersku vodu. Ona se skuplja na nekoliko kritičnih tačaka u gradu, ali i u naseljima gde nema upojnih kanala i dolazi do poplava koje, doduše, kratko traju, jer najčešće već posle petnaestak minuta, dok se ne postigne maksimalan protok na prečistaču. Takvo mesto je nadvožnjak na Segedinskom putu, a bilo je i kod Pošte gde je sada, izgradnjom kolektora, verujemo, problem rešen. Takođe i na Bajskom putu zahvaljujući Kolektoru II i Železničkom naselju i Makovoj sedmici gde situacija treba da bude bolja zbog Kolektora VII.  Na Libalegele-Čordaški put prošle godine iskopan je jedan kanal, a Jasibara je problematična zbog zidanih kanala, koje „Vodovod“ ne može da čisti „džetom“, govori Slobodan Banjanin.

    Subotica nema posebnu kanalizaciju za odvođenje atmosferskih padavina, kakvu imaju razvijeniji evropski gradovi i to, uz činjenicu da se sve više površina asfaltira, i samim tim sprečava upijanje vode u tlo, povećava se opasnost od svojevrsnog „cunamija sa asfalta“ – vodenog talasa koji se formira u toku nevremena i briše sve pred sobom! Da bi se predupredile ovakve „urbane poplave“, zbog nemogućnosti da se u gradu kopaju upojni kanali, potrebno je redovno održavanje slivnika, kojih ima oko 4500 na području grada, a za to je zadužena Direkcija za izgradnju grada.

    Ako su već zemljotresi u istoj kategoriji sa poplavama, a snežne mećave i nanosi na skali rizika vrede za trojku, pada u oči i to da su nuklearni akcidenti ubedljivo na poslednjem mestu, označeni jedinicom, što deluje dosta utešno imajući u vidu da nam je nekoliko nuklearki u prilično bliskom okruženju. Jedna od njih je sada već stara nuklearna centrala iz 70-ih godina u Pakšu, u Mađarskoj, udaljena od Subotice manje od sto kilometara.

    „Procena govori o četiri nuklearke, osim u Mađarskoj, to je „Černa voda“ u Rumuniji, „Kozloduj“ u Bugarskoj i nekada naše Krško. Najveću opasnost mogao bi za Suboticu da predstavlja akcident u Pakšu, jer kod nas 270 dana u godini duva severozapadni vetar, koji bi nam u tom slučaju doneo nuklearni oblak“, kaže Slobodan Banjanin.

    Civilna – kao nekada!?

    „Posle usaglašavanja Procene, mi kao lokalna samouprava treba da sačinimo Plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, a takođe i Plan zaštite od tehničko-tehnoloških udesa sa stanovišta terorističkih napada za Gradsku kuću i Novu opštinu.  Taj plan treba da imaju svi kod kojih se okuplja veći broj ljudi – Stadion, „Suboticatrans“, Železnica Srbije za Železničku stanicu i tako dalje. Da bi funkcionisao sistem zaštite i spasavanja, prošle godine doneli smo Odluku o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite na teritoriji našeg grada. U njoj su definisani poverenici i njihovi zamenici u svih 37 mesnih zajednica, a to su po funkciji sekretari i predsednici Saveta. Onda treba da formiramo jedinice civilne zaštite opšte namene i to će biti ljudi po mesnim zajednicama koji će izvršavati zadatke na terenu, na dobrovoljnoj bazi, ali po Zakonu o vanrednim situacijama kada dođe do njih, svi građani postaju obveznici“, kaže Slobodan Banjanin.

    M.Radojčin

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja