Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 25.05.2018. Petak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Šta su pili naši stari
    29.11.2013.

    Selim II i (s)kadarka

    Segedinski sandžak je 1568. godine dostigao vrhunac teritorijalne organizacije pod turskom vlašću, kada je Selim II u okviru njega osnovao još dve nahije: bajsku i subotičku.

    393_1.jpg


    Selim II je sin Sulejmana Veličanstvenog i supruge mu, sultanije Hurem, čije peripetije možete pratiti u turskoj sapunici. Selim je oca nasledio nakon njegove smrti, 1566. godine, da bi na tronu ostao osam godina, do smrti, 1574. godine. Vladao baš i nije, umesto njega državnim poslovima se bavio veliki vezir Mehmed paša Sokolović, a Selim se uglavnom zanimao lovom, ženama, pićem... Ostao je zapamćen kao Selim Mest, a ovaj nadimak, koji verovatno niko nije pred njim izgovorio, višeznačan je: može se razumeti i kao ushićen, ali i kao pijan... Legenda kaže da je Selim umro od povrede glave, okliznuvši se pijan na mokrom podu hamama.

    U kontekstu naše priče zanimljiv je zato što je u vreme njegove vladavine opustela subotička nahija ponovo naseljena, uglavnom pravoslavnim življem, i nije nemoguće da su ti doseljenici doneli sa sobom i (s)kadarku...

    Postoje izvesna podudaranja između sorti grožđa koja su pre stotinu i više godina uzgajana u Subotici i okolini, sa sortama koje nalazimo u današnjim vinogradima, ali su i razlike povelike. Među onih nekoliko sorti koje nalazimo i u prošlosti, i danas, dve se posebno ističu: kadarka, te kevidinka.

    Ove dve sorte, uz još neke, manje zastupljene, odavno su prihvaćene kao autohtone, (o)domaće(ne) u panonskim predelima. Dugo su bile izrazito zastupljene u odnosu na druge sorte. Primera radi, kadarka je u devetnaestom veku činila oko 60 posto svih zasada, a još i nakon Drugog svetskog rata kadarka i kevidinka su u Subotici i okolini zauzimale više od polovine svih vinograda.

    Nema dakle nikakve sumnje, naši su stari uživali pijući (najviše) kevidinku i kadarku. Nisu to naravno vina kakva mi danas pijemo: ni grožđe više nije isto, iako je reč o istoj sorti, a promenio se i način proizvodnje vina. Zato se od nekadašnje razlikuje i kadarka proizvedena od grožđa iz ovdašnjeg vinograda zasađenog još 1880. godine(!), verovatno najstarijeg još živog zasada kadarke na svetu. Najstariji vinogradi kevidinke, takođe u okolini Subotice, mlađi su nekoliko desetina godina.

    Otkud Skadar u Panoniji?

    Obe su sorte stare, o čemu svedoči i izvanredno veliki broj naziva, sinonima, pod kojima su poznate. Međunarodni katalog vrsti grožđa (Vitis International Variety Catalogue) navodi 101 sinonim za kadarku, a 48 za kevedinku. Slično većini starih sorti, poreklo im nije pouzdano utvrđeno, jer do sada, koliko je poznato, nije urađena DNK-analiza, koja bi odgovorila na pitanje odakle dolaze. Ovako, za kadarku se pominje i poreklo negde iz Male Azije, ili iz okoline Skadra: ovo drugo je verovatnije, jer veliki broj sinonima upućuje na ovaj albanski grad, uključujući i oblik skadarka, koji se često koristi u literaturi. Kadarka bi tako bila skraćena forma, u kojoj je „s“ ispalo zbog teškog izgovora na mađarskom jeziku...

    Kevedinka je u ovom pogledu još veća nepoznanica, iako postoje autori koji su navodno, „sa velikom verovatnoćom“, ustanovili njeno poreklo. Malo je poznato da se kevidinka naziva i crvena ružica, verovatno prema boji bobica u grozdu. Interesantno je da u Moslavini postoji sorta škrlet, izvan tog područja potpuno nepoznata, sa osobinama gotovo identičnim sa kevidinkom: naziv je dobila prema nemačkoj reči scharlach, (grimizni) jer na osunčanoj strani grozda, bobice, inače zelene boje, dobijaju crvene mrlje.

    Kada se pominje viševekovna tradicija vinogradarstva i vinarstva u Subotici i okolini, ne retko se govori o tri veka vinogradarstva.

    I Turci su rado pili vino

    Tradicija je međutim mnogo duža. Pišući o ekonomskoj istoriji Severne Bačke, Gabor Lalija je, koristeći podatke iz turskih teftera (poreskih knjiga) za 1570. i 1578. godinu pokazao da je i tada bilo vinograda u Subotici (najmanje dvadeset i pet jutara), te da je bila razvijena trgovina vinom. Islam, ugrađen u osnove osmanske imperije, nije branio trgovinu vinom. Štaviše: prema izveštaju budimskog beglerbega iz 1573. godine, prihodi emira i drugih posednika najvećim delom su poticali od prometa vinom! Vinom se, naravno, nije samo trgovalo, ono se i pilo: turska vojska, u velikom delu sastavljena od islamiziranih pripadnika raznih naroda, rado je pila vino. Sačuvani su dokumenti o količinama vina koje su potrošili pripadnici garnizona u Kečkemetu, pa se sa velikom verovatnoćom može pretpostaviti da je u sličnoj srazmeri bila i potrošnja među vojnicima u subotičkoj tvrđavi.

    Postoji još jedan izvor koji ukazuje na postojanje vinograda, time – besumnje – i na potrošnju vina u kasnom Srednjem veku u Subotici. „Tu ima mnogo vinograda i bašči“, zabeležio je u svom opisu Subotice čuveni turski putopisac Evlija Čelebija, što je nedvosmislena naznaka da se i sredinom 17. veka (on je u Subotici bio najverovatnije 1665. godine) proizvodilo grožđe i, po svemu sudeći, pilo vino. Ne znamo na žalost koje vino, od kog grožđa, jer za sada nisu poznati dokumenti koji bi na to pitanje dali odgovor.

    Prema Laliji, vinogradi koji se pominju u ovim turskim izvorima najverovatnije su takozvani Segedinski vinogradi, koji su se prostirali istočno od nekadašnje Rogine bare prema Paliću, većim delom severno od puta. Ivanji ih u svojoj istoriji Subotice navodi kao najstarije, pre Bajskih vinograda, koji se prvi put pominju 1744. godine. U to doba, prema njemu, postoje već i Halaški i Majšanski vinogradi. Na teritoriji najstarijih vinogradarskih područja Subotice poneki – manji – vinograd može se još naći na području nekadašnjih Bajskih i Majšanskih vinograda, Segedinskih i Halaških već odavno nema.

    U pogovoru svom prevodu „Filozofije vina“ Bele Hamvaša, pišući o šardoneu, Sava Babić veli kako je to vino „blago i pitko, kao negdašnja kevidinka, koje više nigde nema, iako je ona bila najrasprostranjenija vinska sorta grožđa na peščari. Možda je to za mene danas ona veza tla na kojem smo rođeni i hrane koja nam odgovara, ali iz istog podneblja.“ Kada je ovo pisao, 1995. godine, Babić je u velikoj meri bio u pravu: kevidinke, kao i kadarke, jedva da je bilo, potisnule su ih druge sorte, pogodnije zbog nekih svojih osobina. U međuvremenu, nešto se ipak promenilo. Sve je više vinogradara i vinara koji imaju i kadarku, stvorena je vinarija koja isključivo uzgaja ovu sortu, proizvodeći kvalitetno vino. Iz godine u godinu sve je više uzoraka na januarskom ocenjivanju kevidinke, koje organizuje Red vitezova vina „Arena Zabatkiensis“. Poput naših starih, možemo i mi uživati u ovim vinima.

    „Vina! Opet vam kažem: pijte vina! A onda ćete biti raspoloženi za ljubljenje, za branje cveća, za prijateljstva, za dobar dubok san, za smeh, i ujutru ćete umesto novina čitati pesnike“, kaže Hamvaš u svojoj „Filozofiji vina“. Živeli!

    Đ.Dragojlović

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja