Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 22.08.2018. Sreda
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Pričam ti priču...
    Vremena bez povratka
    31.05.2016.

    Višnjevački „Udarnik“ je prošle nedelje obeležio 98 godina postojanja i tim povodom organizovao fudbalski susret svojih bivših igrača veterana sa veteranima „Zvezde“.

    Ovaj lepi događaj na kome su ponovo zaigrale fudbalske legende poput Šestića, Dujkovića, Aćimovića, Karasija i mnogih drugih ispratilo je preko hiljadu gledalaca i uživalo u bravuroznoj igri veterana, prisećajući se koliko su nam oni svojevremeno priuštili radosti i zadovoljstva nastupajući u ime tadašnje zajedničke nam domovine. Oni koji još pamte fudbalske događaje iz 1974. kada smo u kvalifikacijama za Šampionat sveta u Nemačkoj, u Atini savladali domaćina sa 4:2 (a baš taj rezultat nam je odgovarao) verovatno nikada neće zaboraviti presudni četvrti pogodak Karasija i novinski naslov koji je sutradan osvanuo u našim novinama - „Konac delo - Karasi“.

    To su bila neka čudna vremena u kojima se na stadionima (zamislite) samo igrao fudbal. Nije bilo onih današnjih scenografija među navijačima, adrenalinskih igara sa petardama, pesnicama, topovskim udarima, bakljama, dimnim bombama, lancima ili bejzbol palicama.  Navijači su i tada, istina, umeli da budu bezobrazni i da skandiraju kako „sudija nema pišu“, ali je retko ko spominjao tuđu majku, dok o nekim grubljim ispadima nije bilo ni govora. Nije ih bilo jer se tada brzo i dosledno primenjivao zakon o građanskom redu, sa stadiona se vraćalo sa utiscima majstorija tadašnjih fudbalera, a ne sa razbijenim glavama i slomljenim nogama.

    Jedan mlađani navijač, po povratku sa duela veterana u Višnjevcu, reče mi da „matori još znaju igrati“, da je bilo zanimljivo ali mu je sve to „izgledalo nekako sterilno“. Kaže da je čak u navijački arsenal vratio dimnu bombu jer ga je bilo sramota da je baci kada su se „svi gledaoci zezali i aplaudirali“.

    To su ona vremena kada je ljude bilo sramota da rade i urade sramotne stvari, a pogotovo da iskaljuju siledžijstvo, nekulturu i bes među masom: godinu-dve pre prodaje, rasprodaje i guranja u istoriju Jugoslavije.

    Za tim vremenima danas malo ko žali, a pogotovo ne horde takozvanih fudbalskih navijača, ubica i krimosa svakojake vrste. Najviše žale oni koji se nisu snašli u dominaciji vladavine „kapitalske tranzicije“ i apsolutizmu kapitala.

    Našem sugrađaninu Blašku Gabriću, na primer, upravo jedna banka namerava da ovog leta proda „Četvrtu mini Jugoslaviju“.  Sa objektima i zemljom. Bankari tvrde da im je Blaško dužnik što on i ne poriče i nudi objekt koji je i bio kreditna garancija, ali ne i zemlju. Bankarima je to malo pa će, izgleda, i poslednji delić „Juge“ opstale u Srbiji uskoro otići na doboš.

    S njom će, možda, nestati i poslednji fudbalski susreti „sterilnog tipa“, kao što reče onaj navijač.

    M.Po.

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja