Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 18.02.2018. Nedelja
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    A, šta zna ist kralj?...
    29.11.2013.

    Subotičke novine čitaoci često zovu “bunjevački tajms” Ovo što sledi mali je omaž tom nadimku

    Kad se nika varoš nađe na sridokraći med narodima i državama u prostranoj panonskoj ravnici, to’š ositit i s nosom, i s jezikom. I s očima, i s ušima. Tu ila istog imena mogu imat različite ukuse, a različita mogu bit istog. Tu’š čut razne jezike s istim, i iste jezike s drukčijim naglaskom. A tek zastave – dvi-tri farbe, ali složene s liva na desno, ili s desna na livo, od gori na doli, od doli na gori...  sve to miša se i krčka na ovim prostorima vikovima, začinjavano svakakim vitrovima, olujama, ratovima i mirovima, s istoka, zapada, sa severa i juga. Divanim (i) o Subatici, to si valjda ubardo...

     394_1.jpg

    I, ajd sad ti pripovidaj bilo o čem, kad je svudan okolo taki šareniš. Neće bit lako, a osobito neće zato što sam namislio pričat o fankima, a i sam znaš da na svitu nema dvi kuvarice koje će se složit kako se oni pravu. Svi i’ volu ist, al u svakoj familiji uvik ima samo jedna, sad jel je nana, jel teta, jel ujna... koja te fanke zna zakuvat kako triba. Svi ostali – biž otaleg!

    To je prvo, a drugo – dal je fanak kolač il nije? No, doću ja dotleg, al posli.

    Najprija, zašto se fanki zovu fanki, kad svi ostali kažu za nji da su krofne, ili krafne. Svi, al ne i Madžari, oni kažu fánk, pa smo izgleda od nji to uzeli. A šta ta rič znači, nemoj me pitat. Bolje me pitaj šta znači krofna. Tu’š oma čut jednu priču, a dal je istina - to ne bi znao kasti.

    Kad se pekarka naljutila

    Vako je, kažu, bilo. Prija jedno 400 godina u Beču niki pekar po imenu Krapfen sa svojom ženom držo je radnju. Onda je on odjedared umro, a žena je nastavila poso, ali je bila mnogo sporija od muža, pa su kupci stalno nešto gunđali na nju – nikad na vrime da ispeče kruv. Jedared je jedan baš pritiro, a ona je onda otkinila komad tista koji joj je bio pod rukom i bacila ga na mušteriju. No, promašila je, pa je komad tista upo u šerpanju s vrućom mašćom na šporelju, koja se tu grijala jer da će pekarka kuvat ručak. Sveedno, tisto je brzo porumenilo, a kruv se ne smi bacit, griota je, nel, te je udovica probala kakog je ukusa. Pa kad je vidila da je fino, ona počela redovno peć komade tista od kruva u vriloj masti, a narod i’ je ubrzo nazvo Krapfen, po imenu pekara. Otud je onda krenilo dalje, pa ih niki zovu krafne, niki krofne, a mi i Madžari – fanki. A to, oma ću kasti, nema nikake veze s onim što u američkim krimi serijama furtom idu policaji na čekanju; to su berlineri; samo liče na ove naše, inače – ma kaki...

    Vamo se uklapa i pripovitka da je fanke zdravo volila i falila kraljica Marija Antoaneta, a ona je bila Austrijanka, još tačnije kćer carice Marije Terezije. Ista ona Marija Antoaneta ( u stvari, zvala se Antonija, al kad je stigla u Francusku postala je Antoaneta, šta mož, tako to iđe) koja je, kad se narod pobunio jer nije imao šta ist, navodno rekla: “Pa, ako nemaje kruva, nek idu fanke”. To nikada nije dokazano, al je jadna Tona ipak završila na giljotini...

    Važno je makar samo ovoliko kazat, jer u vezi s krofnama (fankima) kruži još tušta drugi priča, nikada kraja.

    Ima na stotine recepata kako se oni pravu, ko što ima isto toliko izgovora ako ne ispadnu kako triba. Svako viruje da je baš njegov recepat najbolji i najlakši za pripravit.

    Iđe plaša oko fanka…

    Ali, sve to ne vridi ništa ako fanak nema najvažniju osobinu – kružnu svitlu plašu izmeđ gornje i donje pole. E, sad, plaša znači crta, ali i traka, mož i pantljika. Na madžarskom se ta traka zove szalag, a to znači i mašnu, pa se gotov proizvod na tom jeziku zove szalagos fánk, iliti fanak s mašnom.

    Al, kako se pravi ta traka, mašna, pantljika, plaša?

    Ni pomislit da se oko toga svi slažu. Naprotiv!

    Jedni će kasti - tako što se fanki u vrilo ulje ( mast više niko ne koristi, šteta!) meću naopačke, to jest da udubljenje za fil iđe doli, a da se onda šerpa mora poklopit. Kad se fanki okrenu, onda više ne triba poklopac. Drugi će, opet, tvrdit da to za plašu nije bitno. Isto tako ima oni koji misle da je fanke, prilikom stavljanja u ulje, dobro ovlaš poškropit vodom, jer da inače od mašnice neće bit ništa, što drugi ni da čuju.

    Nauka će plašu objasniti mnogo logičnije. Budući da se tu radi o takozvanom dizanom tistu, dakle s kvasom, kada se fanki metnu u vrilo ulje tisto i dalje raste, ali samo onaj dio koji viri iz ulja, dok se donji peče. Stoga, kad se fanki okrenu, oni će da vire više iz ulja nego u prethodnom položaju (tu se triba sitit onog matorog Grka što je trčo sokakom i viko: “Eureka! Eureka!”), i to će upravo izazvat stvaranje plaše, koja će biti široka taman koliko je gornja strana tista narasla dok se donja strana pekla.

    Niki će u tisto za fanke metit cilo jaje, neki dva, a neki samo žumanjke. Niki će dodat malo ruma, drugima tako nešto neće past na pamet. Jedni će u fanke pre pečenja rukama utisnit udubljenje za fil, drugi neće, nego će i punit špricom, direktno - usridu. Filovi se takođe razlikuju, al brez pekmeza od zerdelija (ne džema, nego baš pekmeza!) nema fanaka, osim ako nisu namenjeni za štogod specijalno.

    I još nešto: brašno se prija zakuvavanja obavezno mora prosijat i mora imat sobnu temperaturu, čak i malo priko tog. Kad se tisto zakuva triba dobro pazit da ne “nazebe” dok se bude dizalo, oko po sata, sat, ili više, zavisi ko daje recepat.

    Ulje ne smi bit zdravo zagrejano, jer onda tisto spolja brzo porumeni a iznutra ostaje prisno. Inače, na fanke stalno triba dobro pazit, ne skidat oči s nji!

    A tisto se pravi vako:

    Uzme se kila finog bilog brašna, pa onda 8 deci prirodnog, punomasnog, proceđenog mlika (od krave, ni slučajno od praška!), zatim 3 deke svežeg kvasa (opet ne praška!), pa onda 2 pune supene kašike šećera u kristalu (nemoj slučajno da to budne šećer u prahu), oko po supene kašike jodirane soli, jedno cilo jaje, jedna supena kašika zejtina i dovoljno ulja za pečenje – oko 2 litre.

    E, sad počinje. Najprije se u 2 deci mlakog mlika (da budne oko 37 stepeni) doda jedna kašika šećera i razmrvi kvasac. To ovlaš promišat i pustit da naraste. U međuvremenu, u jednu zdilu od 6 litara prosijat brašno, na to dodat kašiku šećera i kašiku soli, pa dobro izmišat. Potom na sve dodat jedno cilo jaje i onaj kvas što je nadošo, te polako rukom mišat, dodavajući pomalo mlako mliko. Radi se ručno, sve se dobro izmiša zajedno sa kašikom ulja. Tisto triba da budne onako – ni jako čvrsto, ni suviše žitko. Misi se oprezno sve dotleg dok se tisto ne odvoji od suda i ruku. Od tog se tista napravi lopta, pospe se brašnom i vrati u pobrašnjenu zdilu, pa se pokrije čistom krpom i sve zajedno dobro obavije nikim ćebencetom. Tisto će lipo nadoć, tako da ga ne triba dalje misit, čak i nije preporučljivo.

    Ne žurit! Tistu triba dat dosta vrimena da samo naraste, dok ne ispuni cili onaj sud od 6 litara, što će se desit za 60 do 90 minuta.

    Kad tisto naraste, posut ga brašnom i izručit ga na pobrašnjenu dasku, pa ga oklagijom pažljivo razvaljati na debljinu palca. Nakon toga s nekom modlom prečnika 5-6 centi (može i čaša!) pravit okrugle pogačice. Od ove količine tista triba da izađe oko 25 fanaka.

    Zatim se fanki poređaju na daski i prekriju lakom tkaninom i ostave da dalje rastu oko 20 do 30 minuta. Dok se to dešava jednu pliću labašku od 4 litre do polovine napunit uljem i dobro ga zagrijat, a nakon 20-tak minuta s jednim fankom triba obavit probu da se vidi kako se tisto peče, tj. da li se stvara plaša. Ako je to u redu, triba nastaviti s pečenjem, ali i pazit da se ulje ne zagrije previše, a i da se fanki u šerpi ne dodirivaje.

    Sam čin stavljanja tista u ulje iđe tako što se fanak digne s daske i malo se u krug rastegne, pa se na jednoj strani napravi udubljenje i ta strana iđe u ulje, na doli. Kad se donja strana lipo ispeče (oko 4-5 minuta) fanak se okrene, al peče se nešto kraće, recimo 3 minuta.

    Šta je mislio dida kad je umako fanke u paprikaš?

    Kad su pečeni, fanki se povade na neku rešetku da se ocide i malko olade, a zatim se slažu na tacu, i to tako da udubljenja budu okrenuta jedno prema drugom.

    Tako poređani fanki stižu na posluženje, a uz nji obaška se stavi pekmez i šećer u prahu, tako da svako mož svoj fanak nakitit kako voli.

    Naravno, fanki se mogu isti i s mladim sirom ili kajmakom, čak i prazni, a ja sam baš o tim tio. Jer, sićam se, prija jedno 60 godina, dida Stipan je tražio prazne fanke, kad je jedne nedilje - posli čorbe, a prija pečenja - na red stigo i pivčiji paprikaš. Pa je onda umako fanke i pito: “A šta zna ist kralj, kad ja umačem fanke u paprikaš?”

    Ja to onda baš nisam razumio (u to vrime nisam poznavo nijednog kralja, pa nisam ni mogo znat šta oni idu) , al sam posli naučio.

    Šta sam naučio? Prvo to, da fanki nisu uvik kolači. I drugo - da je dida zdravo dobro znao šta ide kralj, al on je tio štogod još bolje!

    Tomislav Vojnić

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja