Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 28.05.2018. Ponedeljak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    SUBJEKTIV
    Biti novinar
    06.06.2016.

    Piše Tomislav Vojnić

    Pre nekih mesec dana desio se, kao i obično, Svetski dan slobode medija. Tim povodom i kod nas je, a naročito u RTV Vojvodine, priređeno nekoliko prigodnih performansi. Ajde sad, znamo šta se s medijima izvodi, ne ovde nego i šire... čak najšire.

    3960_1.jpgA kad se samo setim vremena u kome su, bar pod ovim našim nebom, novinari bili proglašeni za društveno-političke radnike, bato moj! Izgleda fantastično, ovako iz pristojne daljine, a ustvari baš otuda potiču najveće nevolje s našom nesrećnom profesijom. Jer, ako si kao novinar bio društveno-politički radnik (političar?!), ti si onda sav svoj trud, znanje i umeće , sasvim prirodno, koncentrisao na odbranu tog svog političkog sistema; zadatak ti je bio da ga gledaš s najsvetlije strane, opisuješ što lepšim rečima, diviš mu se i proglašavaš najboljim. Tada je vrhunac istraživačkog novinarstva bio – ko će da pronađe bolji, rečitiji, ubedljiviji način da nahvali nešto što je i bez tebe, novinara, bilo proglašeno za najlepše i najbolje. I još si bio dobro plaćen!

    Reci ti meni: kako je iz toga svega moglo da nikne nekakvo slobodno novinarstvo, od koga bi ti nesrećnici, ondašnji novinari, mogli da nauče šta su mediji? A ako su pojedinci svojim talentom i hrabrošću ipak zagrebali malo dublje, koliko ih je platilo glavom? I opet ću reći: ne samo kod nas, nego i šire. Ali, ovde kod nas je baš cvetalo...

    Sad me pitaj – a šta si ti radio u to vreme, jesi li i ti terao niz dlaku?  Jesam, nego šta. Ali nisam preterivao... Bar sam se trudio u tom pravcu...

    A onda je došlo vreme da sam baš bio protiv sistema, iz sve snage..  Pa sam neposredno posle toga navalio da hvalim demokratske promene.  Tu sam čak i malo preterivao, priznajem. Ali se ponovo ništa nije desilo. Ništa dobro, hteo sam da kažem. Shvatio sam (a ko ne bi, ako baš nije totalna budala) da sistem može da se menja kako hoće, ali da novinari nikako ne prolaze dobro. Evo, na osnovu najnovijih istraživanja utvrđeno je da se među novinarima, kao takvima, češće nego kod drugih zanimanja javljaju razni mentalni poremećaji, u šta se svako lako može uveriti ako uzme danas da čita novine, sluša radio ili gleda televiziju. Nije to ni čudno. Tolike frustracije iz dana u dan, iz minuta u minut, i to sve novinarima što o glavu, što na dušu. A najlepše u celoj stvari je to da se više ne zna da li je luđi novinar, ili ono o čemu izveštava. Ili si, možebitno, ti lično, kao čitalac (gledalac) taj problematičan slučaj...

    Gde je Karlo pogrešio?

    Ajmo sad malo – o ekonomiji! Evo, kad je pre nekih godinu-dvetri- pet... počela ova, izgleda, najveća svetska berzansko-šibicarska prevara svih vremena, isprepadani fenomenolozi i dežurni opservatori svega i svačega, odjednom su se setili Marksa. Onog iz Trira, Engelsovog pajtosa. Suština teme bila je da su svi ti posmatrači, domaći komunostalgičari pogotovo, slavodobitno konstatovali da je kapitalizam najzad propao, i da je u pravu bio Karlo još onda kad je tvrdio da će se to pre ili posle sigurno desiti, jer da taj bezdušni sistem ima u samom sebi ugrađen odgovarajući samorazarajući mehanizam.

    Ono što nisu pominjali (a trebalo je, istine radi) jeste da je Karlo ipak pogrešio jer je, u nameri da vreme sigurnog propadanja gnusnog kapitalizma skrati koliko god je moguće, izmislio proletersku revoluciju..  Da nije, kapitalizam bi se i bez nje već odavno ugasio, ali eto...  Znamo šta je dalje bilo...

    Ono što ne znamo jeste – šta će dalje biti. Ima li nekog novog Marksa na vidiku da nam to kaže i uputi nas šta treba da radimo? Ali, bez revolucija, ako je ikako moguće...

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja