Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 20.02.2018. Utorak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Vremeplov: Sećanje na Anu Alaker - Lewai, stonoteniserku Jugoslavije (I)
    Između prošlosti i budućnosti - sadašnjost
    29.06.2016.

    Starija gospođa širokog osmeha i duše provodi svoje vreme isto kao i svi iz njene generacije.  Isto, ali ujedno i različito.  Ko bi rekao da se iza ove majke i bake krije odlična stonoteniserka, koja i danas, onako za svoju dušu, ponekad zaigra protiv svojih sinova. I, naravno, skoro ih uvek i pobedi.  Kako i ne bi kada je svojevremeno pobeđivala i one najbolje. I sama je bila među najboljima.

     4060_1.jpg
    Ana Aleker 1936. godine 

    Počela je sa stonim tenisom kada ga je malo ko igrao. Kada su neponovljivi Harangozovi još bili dečaci od desetak godina.  Oni su tada svirali iu Nepkeru i nisu ni sanjali šta ih čeka. A Ana je već uveliko igrala. Sve je počelo njenim članstvom u Hrišćanskoj omladinskoj organizaciji sveta i Nepkeru. Tamo se sastajalo određeno društvo. Igralo se zadovoljstva radi i tako su se počeli rađati talenti. Najčešće je igrala u mešovitom paru sa Galfi Pani ili sa Icom Čović ili Koncom, poznatijim u to vreme kao „Čisikom“.  Međutim, kako to obično biva, para nije bilo.

    – Nismo imali mogućnosti da osnujemo baš pravi klub. Šta ćete, nije bilo sredstava, tako da smo se često morali seliti. Obišli smo sva moguća i nemoguća mesta u gradu. Jedno vreme smo igrali čak i na Paliću. Sećam se jednom prilikom smo zakupili malu kafanicu u Masarikovoj ulici i tamo igrali. Bilo je puno velikih talenata, šteta što uslovi nisu bili bolji.

    Kakvi uslovi bili da bili, gospođa Ana sa ponosom ističe da su u to vreme bili najbolji u Vojvodini. Istina, sa Somborcima je bilo pomalo muke.  I oni nisu bili loši. Ali, što ono ljudi kažu, nije loše imati ozbiljnog rivala.  Iz toga se može mnogo naučiti. A oni su i naučili. Iako je Ana prestala igrati još pre osnivanja Spartaka, šta je sve Spartak uradio svih ovih godina...

    Ana Alaker, sada Lewai, bila je dva puta državana prvakinja Jugoslavije – 1933. u Zagrebu i 1935. godine u Beogradu.

    – Koliko je zaista bilo teško govori i to kako sam otišla na prvenstvo u Zagreb. Kao što sam već rekla, novca nije bilo. Odličla sam da na bilo koji način stignem do Zagreba. Baš u to vreme studenti prava su išli na neko putovanje u Ljubljanu i odlučila sam da se ubacim među njih. Pokušavalji su mi nabaviti indeks, ali nije išlo. Ubacila sam se u voz, pa šta bude. Na moju sreća nisu me uhvatili. Uspela sam i da pobedim. „Šverc“ se isplatio. A da su kondukteri primetili...

    Na tom prvenstvu učsestvovali su i Žarko Dolinar, Heksner, Maksimović.  Sve sami asovi. Posle ovoga usledilo je prevenstvo u Baden Badenu.  Ana je otišla onako „solo“. Zbog toga joj nije bilo dozvoljeno da igra u prvim danima, ali zato kada je posle zaigrala... znate već! Ali opet te pare, nije ih bilo dovoljno za isplatu boravka u hotelu, i zbog toga nije učestvovala na prvenstvu države 1934, a verovatno bi i tada pobedila.  Učestvovala je i na međunarodnom turniru u Budimpešti 1943. godine i igrajući sa „Čisikom“ u mešovitom paru osvojili su drugo mesto, što nije mala stvar. Ovo su njeni najznačajniji uspesi. A bilo ih je još mnogo. ako ne ovakvih, onda onih moralnih pobeda. A one su isto toliko važne. Kraj profesionalnog bavljenja stonim tenisom označio je dolazak na svet drugog od njena četiri sina, 1944. godine.

    – Pored toga imala sam ogromnih obaveza. U Nepkeru su u to vreme postojali horovi, plesne grupe i dečje pozorište. Trebalo je sve to voditi, a ja sam imala talenta i volje za to. Sećam se, više puta smo poznate bajke obrađivali i stvarali predstave.

    Naravno, tu je bila i škola. Ana je kao izuzetno talentovana završila srednju muzičku školu u Subotici, radila kao profesorica u Gimnaziji i uporedo završila višu muzičku školu u Novom Sadu i akademiju u Beogradu.  Punih trideset godina je radila kao ugledni prosvetni radnik u Subotici, koja je nikada neće zaboraviti.

    Eto, to je životna priča jedne sportiskinje, žene, majke, sada već i bake. Ima mnogo prijatelja. Poželimo joj srećnu budućnost, puno lepih i srećnih trenutaka. Ako ne ovakvih, onda čak i boljih.  
    Ona je to svakako zaslužila.

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja