Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.08.2018. Utorak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Komunalije
    Pola veka postojanja, trajanja i grejanja
    07.12.2013.

    Pored kvalitetnih projekata, izvođača i stručnih kadrova, za realizaciju programa su potrebni i pouzdani izvori finansiranja

    Svečanom akademijom kolektiv JP "Subotička toplana" obeležio je 50 godina rada - grejanja gotovo trećine stanovnika grada u 10.000 stanova i nekoliko stotina privrednih subjekata. "Subotička toplana" je najsavremenija toplana u Srbiji sa tehnologijom merenja isporučene toplotne energije. Sledeći korak je proizvodnja toplote od biomase kao i proizvodnja električne struje u slučaju viškova energije...

    407_1.jpg

    Javno komunalno preduzeće "Subotička toplana" proslavila je 50 godina rada i postojanja. Malo je danas javnih preduzeća, a naročito ovog karaktera koji se mogu pohvaliti ovako dugogodišnjom tradicijom.

    Upravo iz tog razloga upriličena je svečana akademija povodom proslave ovog jubileja u Velikoj većnici Gradske kuće, u ponedeljak 2. decembra, dana kada je pre 50 godina i prvi put u rad pušten sistem rada toplane.

    Upravo iz tog razloga, poveli smo razgovor sa Perom Rikićem direktorom „Subotičke toplane“, prvo da bi saznali nešto više o ovoj instituciju, počecima, uspesima i padovima, kao i nekim novim planovima za budućnost, a koji će olakšati kako sam rad toplane tako naravno i njenih klijenata.

    Kada je i na koji način „Subotička toplana“ počela sa radom?

    "Toplana" je počela sa radom 1963. nakon što je sprovedena rekonstrukcija električne centrale koja je prethodno bila u statusu „hladne rezerve" i koja je konačno bila pred gašenjem kao i izgradnje glavnog toplovoda do centra grada , a kao i Novosadska toplana, nastala je na postrojenju bivše električne centrale Subotice, pošto je ta električna centrala krajem 50-tih, početkom 60-tih godina stavljena van sistema Elektroprivrede tadašnje zemlje. Na bazi tih sistema počeo je proces toplifikacije i gasifikacije zemlje.

    Sa razvojem konzuma rastao je i nivo koji "Subotička toplana" ima, a koji trenutno iznosi oko 10.000 stambenih jedinica i oko 400 poslovnih objekata, godine. Posle uspešno izvedenih proba 02. decembra 1963. godine je započela isporuka toplotne energije. Prvi potrošači su bili važni objekti u centru grada kao što su Gradska kuća, Narodna apoteka, Zgrada društveno političkih organizacija, Radnički (Otvoreni) univerzitet, Narodno pozorište, i drugi.

    S obzirom na promene koje su se u međuvremenu dešavale, na koji način ste se Vi prilagođavali?

    "Toplana" prošla kroz značajne faze razvoja i poslovanja zavisno od društvenih, političkih, socijalnih i ekonomskih prilika. U početku je to bila mukotrpna borba za pridobijanje što većeg broja potrošača i tada je, pored toplovodnog, počeo da se gradi parovodni sistem za snabdevanje industrijskih potrošača tehnološkom parom. Najintenzivnija faza razvoja trajala je od polovine ’70 godina do početka ’90 godina u periodu intenzivne stambene izgradnje koja se ogledala u povećanju proizvodnih kapaciteta do 150 MW, obnavljanju i širenju toplovodne mreže i povećanju toplotnog konzuma. Tada se sa uglja prešlo na korišćenje mazuta kao energenta i instalirani su novi kotlovi na mazut. Polovinom ’90 godina dolazi do pada isporuke tehnološke pare usled krize u privredi. Proizvodnja tehnološke pare je prestala početkom 2000. godine a parni sistem je prestao da radi 2009. godine.

    Koliko se i na koji način menjao rad sistema toplane, i koje su to faze kroz koje ste prošli?

    "Subotička toplana" prošla je kroz velike faze razvoja koje podrazumevaju značajno unapređenje svog sistema i prva toplana je u Srbiji koja je uvela sistem merenja, odnosno naplate po utrošku toplotne energije; značajno je automatizovana i modernizovan sistem i na taj način racionalizovana potrošnja i smanjeni energetski gubitci koji su prisutni u ovakvim sistemima. Sada se pokreću i nove projekte, tj. sagledava mogućnost uvođenja biomase kao obnovljivog izvora energije, i želja je da u neko dogledno vreme i tokom leta bude moguće isporučenje toplotne energije za, pre svega, industrijske sisteme, odnosno da se razvija i koncept daljinskog hlađenja, koji podrazumeva zainteresovanost potrošača i zato se nadaju da će naša zemlja izaći iz krize i da će se pojaviti veliki multifunkcionalni objekti koji mogu da podrže takve zahteve.

    Svi govore o „obnovljivim izvorima energije“. Da li će uskoro biti moguće koristiti i ovaj oblik energije?

    Kada je reč o obnovljivim izvorima energije, gospodin Rikić kaže da su svi oblici obnovljivih izvora interesantni, ali izvesno je da najviše ima poljoprivrednih otpadaka, žetvenih ostataka, tu su i geotermalna voda i solarna energija, s tim da oni mogu da se primene u ograničenom kapacitetu, jer ne mogu da budu jedinice velike snage. Što modela korišćenja geotermalne vode tiče, nije do kraja definisan najoptimalniji način korišćenja te energije, što je u planu u skorijem periodu.

    Da li bilo radova na sistemu toplane i u kom pogledu su oni bili izvedeni?

    Period od poslednjih deset godina predstavlja period sveobuhvatne modernizacije sistema daljinskog grejanja, a u tom periodu su realizovane neke od najznačajnijh investicija, kao što su rekonstrukcija i modernizacija najznačajnih vrelovodnih kotlovskih jedinica i kapaciteta pri čemu je značajno povećana pogonska stabilnost i stepen korisnosti proizvodnog sistema. Zatim, zamenjeno je preko 35 km (preko 70%) vrelovodne mreže od čega značajan deo čine magistralni vodovi što rezultira značajnim smanjenjem gubitaka vode i toplote pri transportu. Takođe je automatizovano i modernizovano preko 80% ukupnog broja podstanica koje omogućavaju značajno povećanje energetske efektivnosti na mestu predaje toplote. A pored svega i još mnogo toga, postavljeni su SCADA sistemi za praćenje i upravljanje proizvodnim i distributivnim sistemom daljinskog grejanja.

    Koliko je novca do sada uloženo u modernizaciju sistema, i ko su bili donatori?

    Ukupna vrednost do sada izvedenih radova iznosi preko 15 miliona evra, a trećina ovih sredstava je obezbeđena iz fondova EU u vidu grantova kroz realizaciju projekata rehabilitacije i modernizacije sistema, uz podršku Evropske agencije za rekonstrukciju tokom 2007. i 2008. godine, a što je predstavljalo zamajac za nastavak obnove i modernizacije sistema.

    Značajna finansijska podrška je pružena još i od strane Američke agencije za razvoj „USAID", Švajcarske agencije, Fonda za KU AP Vojvodine, Slovačkog fonda Bratislava-Beograd, Ministarstva energetike, Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, kao i Grada Subotice.

    Počev od 2010. godine, velika finansijska i organizaciona podrška je pružena od strane Vlade SR Nemačke, preko razvojne banke KFW, i u toku je realizacija programa rekonstrukcije i modernizacije sistema daljinskog grejanja u vrednosti od 4,6 miliona evra zahvaljujući kojoj će se zaokružiti proces obnove i modernizacije čitavog sistema.

    Kakvi su planovi „Subotičke toplane“ u predstojećem periodu?

    Što se ostalih planova tiče, oni obuhvataju organizacionu modernizaciju i uvođenje savremenih instrumenata za praćenje i upravljanje poslovanjem, izrada strateških planova razvoja i akcioni plan za narednih pet godina, i sagledavanje mogućnosti da se započne sa korišćenjem sistema za daljinsko hlađenje, a možda kao najzanimljivije i najekonomičnije postepeno uvođenje obnovljivih izvora toplote u proizvodni sistem toplane. Kada se govori o obnovljivim izvorima toplote, misli se na solarnu i geotermalnu energiju, kao i na izgradnju elektrane koja će funkcionisati na biomasu. Po rečima direktora Rikića, sve studije izvodljivosti za izgradnju ove vrste elektrane na biomasu kapaciteta 10 MW toplotne i 5 MW električne snage su izrađene, i potrvđena je upotrebljivost i korisnost projekta. Takođe se planira završetak započetog programa rehabilitacije i modernizacije sistema daljinskog grejanja, povećanje konzuma za najmanje 20% u narednih pet godina, zatim kombinovana proizvodnja toplotne i električne energije u kogenerativnim jedinicama manje snage.

    Kakav je Vaš način poslovanja u peiodu ove nezavidne situacije i koliko su Vam, kao preduzeću pomogli strani investitori?

    Danas, ovo preduzeće pozitivno posluje i redovno izmiruje obaveze za energente i izvedene radove, a pri tome snabdeva preko 10.000 stambenih jedinica i oko 400 poslovnih potrošača u Subotici, a za ove potrebe se proizvede i isporuči 120 miliona kWh toplotne energije za koje se utroši preko 13 miliona m3 prirodnog gasa. Međutim, i pored tehničke modernizacije „Subotička toplana" uvodi nove standarde koji pomažu boljoj organizaciji. Pred gostima iz Evropske unije, ambasadorima iz Nemačke i predstavnika Ministarstva i Pokrajinskog sekretarijata, objašnjeno je kako je i pored toga što 50 godina predstavlja izuzetno dug period poslovanja, a naročito za jedno javno preduzeće kao što je „Subotička toplana", koje je prevalilo jedan jako dug put, postao jedan od primera na nivou države kako i na koji način jedno javno preduzeće treba da funkcioniše. Delatnost kojoj se ovo preduzeće bavi je od opšteg interesa i u velikoj meri je vezan i za sve građane.

    Pitanje koje možda najviše interesuje potrošače jeste, da li će i koliko poskupeti cene grejanja?

    Pazite, što se cene grejanja tiče, ona ne zavisi isključivo od nas već i od velikog broja drugih faktora. Sama cena grejanja predstavlja posledicu poskupljenja svih elemenata krajnjeg proizvoda, odnosno sirovina, održavanja i modernizacije instalacija kao i samog broja korisnika.

    Vladan Đurišić

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja