Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 19.08.2018. Nedelja
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Izdavanje elektronskih građevinskih dozvola u Subotici
    Do “papira” – bez papira!
    07.07.2016.

    Od početka godine oko pet stotina zahteva za izdavanje građevinske dozvole rešeno je klikom na dugme, bez potrebe da se dolazi u Sekretarijat za građevinarstvo.  Ova služba za podnosioce sada prikuplja uslove i saglasnosti javnih i komunalnih preduzeća.  Papirološki se još jedino rešava legalizacija, jer su u pitanju predmeti od pre deset i više godina

    4092_1.jpg
    Građevinska dozvola dobija se od ove godine elektronskim putem

    Ono što se do pre nekoliko meseci činilo pomalo futuristički – da će neka dozvola, pogotovo građevinska, moći da se dobije bez podnošenja pisanih zahteva, jednostavnim pritiskom na dugme, sada je postalo stvarnost.  Nema više papira, fascikli sa projektima i dokumentacijom naslaganih u kancelarijama Službe za građevinarstvo, koji se pregledaju listanjem niti slanja pisanih rešenja zainteresovanim strankama. Zahtevi stižu preko računara, sa svim neophodnim dokumentima koji su priloženi uz njega, a na isti takav način se i razmatraju da bi, nakon toga, podnosiocu, ukoliko ispunjava sve uslove, dozvola bila izdata takođe u elektronskoj formi.

    4092_2.jpg
    Zoran Ćopić, šef službe u Sekretarijatu
    za građevinarstvo Subotice

    “Krajem januara ili početkom februara počela je primena izdavanja građevinskih dozvola i svih pratećih dokumenata u vezi postupka izgradnje objekata. U početku nam je u Sekretarijatu sve to bilo pomalo nepoznato, ali zaposleni, koji su stručni kadar, uglavnom sa diplomama, prošli su kroz seminare i obuke, i sada taj posao funkcioniše na obostrano zadovoljstvo, i nas i stranaka.  Nesporazuma i nesnalaženja dešavalo se sa prikupljanjem uslova od javnih preduzeća, ali se i to uhodalo, a problemi su se javljali i sa projektantima koje, nažalost, niko nije obučavao u to vreme.  Međutim, sve to je prevaziđeno, i takozvana “papirologija” ne samo da je smanjena nego je praktično i eliminisana”, kaže Zoran Ćopić, šef službe u Sekretarijatu za građevinarstvo Subotice.

    Ono što je takođe značajno jeste da je postupak izdavanja građevinske dozvole ograničen na pet do petnaest dana, i da gotovo ne postoji mogućnost da ovaj rok bude prekoračen, ukoliko je priložena sva neophodna dokumentacija.

    “Mi smo u Sekretarijatu i pre ovoga svoj deo posla obavljali za isti vremenski period, ali s obzirom da su investitori morali da obilaze javna preduzeća dok ne dobiju njihove saglasnosti, i opravdano se žalili na njihovu sporost, onda je izdavanje dozvole znalo da potraje.  Sada, kada mi pribavljamo te saglasnosti, preduzeća su ušla u sistem i možemo da u zakonskom roku izdamo dozvolu elektronskim putem, ili, ukoliko podnosilac ne ispunjava uslove, da mu odgovorimo da u roku od 15 dana pribavi ono što mu nedostaje, ako je zahtev nepotpun da bi se postupak nastavio.  Ukoliko to ne učini, zahtev se odbacuje, ali on može ponovo da ga podnese”, kaže Zoran Ćopić.

    Sve uz elektronski potpis

    U Sekretarijat za građevinarstvo u ovom periodu, od uvođenja elektronskog izdavanja građevinske dozvole, stiglo je oko pet stotina zahteva, što za građevinske što za lokacijske dozvole ili takozvane “male dozvole”.

    “Od pet stotina predmeta imali smo između 60 i 70 zahteva za građevinske dozvole, oko 150 za lokacijske i oko 230 tih “malih dozvola” gde nema lokacijskih uslova i odnose se nasanacije, rekonstrukcije i adaptacije objekata. Brojke su orijentacione, jer se menjaju iz dana u dan, a sa javnim preduzećima – Elektrodistribucijom, Poštom, Telekomom, Putevima Srbije, Vodovodom, Suboticagasom i drugim, kao i protivpožarnom službom MUP-a, dobro sarađujemo i te saglasnosti se “prikače” uz lokacijske uslove na osnovu čega projektant, kada dobije dozvolu, rešava projektni zadatak, odnosno radi projekat za izvođenje. Takođe ako neko želi da gradi blizu pružnog pojasa, pribavljamo uslove Železnica Srbije”, kaže Zoran Ćopić.

    Papirološki ostaje da se rešavaju tehnički pregledi kod onih koji su ranije podneli zahtev i već dobili dozvolu u pismenoj formi, a za novo traženje dozvole sve se nalazi u programu Agencije za privredne registre Srbije.  “Postupak je taj da onaj koji hoće da gradi je dužan da nađe projektanta koji ima elektronski potpis. Program je jedinstven za čitavu Srbiju, znači svi radimo preko APR-a i imamo elektronski potpis, od Sekretarijata do zaposlenih u javnim preduzećima.  Program nas vodi, korak po korak, kroz ceo postupak, i ako nešto nedostaje, neki “papir”, ne možemo to da preskočimo i nastavio dalje, kao što je ranije bilo, recimo, ako je projektant zaboravio nešto da nacrta ili slično, pa da se to moglo naknadno.  Predmet mu se vraća dok ne ispuni sve uslove. Elektronskim putem obaveštavamo i Inspekciju o izdatim dozvolama i kada se završi tehnički prijem upotrebna dozvola se dostavlja i Katastru“, kaže Zoran Ćopić.

    Na pitanje da li investitor ukoliko želi može da odštampa dozvolu u pismenom obliku, šef službe u Sekretarijatu za građevinarstvo kaže da ona kada je jednom izdata u elektronskoj formi postoji i validna je uz elektronski potpis, a investitor ako mu je potrebna za neki dokument može da je overi kod notara.

    „Suština je da se papir ne pojavljuje nigde, ali to ne znači da je manje posla za nas u Sekretarijatu, jer sva dokumentacija i dalje mora da se pregleda i prouči, samo što se to sada radi na računaru a ne prelistavanjem sa papira“, kaže Ćopić.

    Legalizacija još po starom

    Sistem elektronskog izdavanja građevinske dozvole ne može da se primeni kada je reč o ozakonjenju, odnosno legalizaciji bespravno podignutih objekata, a u poslednje vreme pojačano je interesovanje vlasnika da posle deset i više godina okončaju taj postupak, naročito zbog toga što su oslobođeni plaćanja troškova komunalnog uređenja.

    „Legalizacija ide po starom, papirološkim putem, nekoliko zakona se izmenilo u toj oblasti od 2003. godine, predmeti su u raznim fazama, a sada nam inspekcija šalje i nove. Ima ih do sada oko hiljadu i imamo pune ruke posla jer mnogi žele da dođu do dozvole, verovatno da bi prodali objekte, a osim toga za legalizaciju se plaća samo taksa od 5000 dinara, ima tu još i kopija plana, ali komunalni troškovi koji su iznosili i do hiljadu evra sada su ukinuti. Dosta je veliko interesovanje i oni koji nisu godinama ništa preduzimali, sada bi hteli da to reše na brzinu“, kaže Ćopić.

    Jedan od problema sa legalizacijom javlja se kada su objekti izašli delom na javnu ili zelenu površinu i zbog toga mora da se traže saglasnosti Direkcije za izgradnju grada ili Zavoda za zaštitu prirode, koje se teško dobijaju.

    „To može da se reši, obično su u pitanju jedan ili dva kvadratna metra i postoji mogućnost u zakonu za takve situacije, da vlasnik objekta tu zauzetu površinu plati neposrednom pogodbom. Prodaja zemljišta u javnoj svojini grada inače ide licitacijom, ali ako je reč o manjoj površini prilikom legalizacije to je moguće. Međutim, kada se traži mišljenje Direkcije, postoji mnogo ulica koje su u planu za proširenje, a nije sigurno da li će se i kada proširiti, pa čak i situacija da je vlasnik izašao na ulicu u okviru tog budućeg proširenja i mi ne možemo da završimo postupak legalizacije ako takvu saglasnost ne dobije“, objašnjava Zoran Ćopić.

    Građevinske dozvole se elektronskim putem takođe ne izdaju vlasnicima koji su ranije, u pismenom obliku, podneli zahtev za tehnički pregled i to je, uz legalizaciju objekata, izuzetak u novom sistemu.

    „U suštini smo veoma zadovoljni, mada ima nekih pitanja koja je zakon sistemski rešio drugačije nego što mislimo da bi trebalo, na primer, to što projektna dokumentacija koja se predaje je nešto po čemu se ne radi izvođenje nego se pravi izvođački projekat koji Služba ne overava već ga samo nama prilažu da ga arhiviramo kod tehničkog pregleda, što je malo neobično. Druga stvar je tehnički pregled koji je nekada bio u delokrugu Službe a sada ga organizuje investitor i Komisija za tehnički pregled može da tvrdi da je investitor ispoštovao sve što je trebalo, što ne znači da ne može da postoji sumnja“, kaže Zoran Ćopić.

    Bez urgencija

    „Oni koji grade su prihvatili elektronski način izdavanja dozvola jer im olakšava postupak. Na ovaj način izbegavaju se pokušaji insistiranja da se nešto uradi brže, a ni javna preduzeća ne prihvataju direktan kontakt sa investitorima pod pretnjom odgovornosti i sve mora da ide preko Sekretarijata za građevinarstvo. Nema više dolaska investitora da urgiraju, da nas pritiskaju i ubeđuju, ulaskom u program može da se tačno vidi ko, šta i gde radi i inspekcija da kontroliše gradilišta pošto dobija sve podatke o njima“, kaže Zoran Ćopić.

    M.Radojčin

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja