Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 26.05.2018. Subota
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Pričam ti priču...
    Vraćajte igračke smrti
    11.07.2016.

    Oko 95 odsto zločina u Srbiji izvrši se nelegalnim oružjem koga, nažalost, kod nas još u izobilju ima čak i nakon dve decenije od ratnih sukoba u okruženju.

    Svi dosadašnji apeli države da se preda nelegalno naoružanje bez ikakvih pravnih posledica, jedva da su doneli minimalni pomak u ovoj oblasti. Situacija je i dalje takva da će se teško ikada saznati koliko još građana ima dugih i kratkih cevi, bombi i eksploziva, ali se skoro svakodnevno saznaje za zločine počinjene baš tim i takvim oružjem.

    Može li država biti efikasnija u iskorenjenju „navika i običaja“ nelegalnog držanja oružja za, kako se to obično kaže, ne daj bože.

    Mogla bi, naravno, ako bi htela. Laici, ali i mnogi koji se bave izučavanjem ove problematike, olako napominju da bi donošenje zakonskih propisa koji bi drastično sankcionisali nelegalno držanje oružja, ovu „naviku“ kod pojedinaca brzo iskorenili. Ukoliko bi, na primer, za nelegalno držanje ili nošenje oružja (u mirnoj i demokratskoj zemlji kakva je naša) ova pojava bila sankcionisana sa deset ili dvadeset godina zatvora, pitanje je da li bi iko rizikovao da godinama robija zbog toga da mu negde u dvorištu ili podrumu-tavanu bude kalašnjikov, sanduk bombi ili paket eksploziva.

    Sigurno je da ne bi i sigurno je da takvi, u slučajevima umnog pomračenja, ne bi imali odakle uzeti oružje i izvršiti masakr, bar ne u obimu kakvi se događaju.  Ne bi mnogi ni postali ubice da mu oružje nije bilo na dohvat ruke, a sada ga ima i može. I sada može ležerno da se smeška kada vidi pozive policije za vraćanje nelegalnog oružja jer zna da, ako to oružje i pronađu, neće mu faliti ni dlačica sa glave ili će, u najgorem slučaju, odležati nekoliko meseci.

    Potrebno je, dakle, doneti Zakon koji ne toleriše skrivanje (držanje) bacača granata, automatskih pušaka, bombi, eksploziva ili pištolja, a nepoštovaoci tih odredbi ne bi uživali nikakve olakšavajuće okolnosti. Ali, država u čijem se komšiluku pucalo pre samo dve decenije nije našla za shodno da bar zakonski zapreti rigorozne kazne za nelegalno oružje koje, zna se, nikome ne treba, a pogotovo ne u društvu gde sigurnost građana nije ugrožena.

    Ili, možda, jeste.

    Sudeći po najnovijim (ali i mnogobrojnim ranijim) slučajevima zločina počinjenih skrivenim lakim pešadijskim naoružanjem stiče se utisak da ga kod nas još uvek ima kao pleve. Mediji masovno izveštavaju kako, posle obične svađe, pijanstva ili u sličnim slučajevima, verbalno „povređeni“ bez razmišljanja odlaze kući i vraćaju se sa poluautomatskim puškama i uzvraćaju rafalima.

    Po komšiluku, kafanama, vašarima, ulici, a ako kojim slučajem tada niko ne pogine „veseljak“ retko kad i proviri u zatvor. Kada se dogodi masovni zločin, kao što se dogodilo i u Martonošu, Oromu, Molu, Bečeju, pa i nekoliko ubistava kod nas u Subotici, s razlogom se veruje da bi nas više živelo kada bi posedovali manje nelegalnog vatrenog oružja, kada bi kaznenom politikom bile predviđene drastične zatvorske kazne za one koji ga drže.

    Ako bi Srbija to učinila ne bi, verujem, narušila nikakav svetski sporazum jer bi time samo suzbijala kriminal i zločine u sopstvenom dvorištu.

    Nepoštovanje zakona nikada i nigde nije otklonjeno molbama, a naš odziv da dobrovoljno vraćamo oružje to je i potvrdio.

    Igrački smrti i dalje ima na sve strane.

    M.Po.

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja