Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.08.2018. Utorak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Uspostavljen Lokalni registar izvora zagađivanja
    Katastar nije „crna lista“ zagađivača!
    27.07.2016.

    U evidenciju se uvode svi koji svojom proizvodnjom potencijalno mogu da ugroze životnu sredinu s obzirom na materijale koje koriste. Cilj registra je praćenje i analiza stanja u ovoj oblasti. Najveći broj mogućih zagađivača i dalje ne dostavlja tražene podatke.  Zašto su farme specifične delatnosti i šta predstavljaju integrisane dozvole?

    4169_1.jpg
    Žika Reh

    Zakon o zaštiti životne sredine propisao je da se zbog praćenja kvalitativnih i kvantitativnih promena u okruženju i preduzimanja mera zaštite vode nacionalni i lokalni registri izvora zagađivanja, dok je metodologija razrađena posebnim Pravilnikom. Potencijalni zagađivači su dužni da o svom trošku dostavljaju tražene podatke, ali većina u Subotici to ni prošle ni ove godine nije učinila. Naime, od oko 4500 registrovanih firmi u našem gradu, u grupu potencijalnih zagađivača svrstane su 163, i njima je Služba za zaštitu životne sredine poslala obrasce koje je trebalo da popune i dostave ih do kraja marta.  Služba je od tog broja dobila 58 kompletnih i 8 nekompletnih izveštaja, dok 97 proizvođača raznovrsnih delatnosti uopšte nije odgovorilo na dopis. Da li u tom slučaju možemo da tvrdimo da je u Subotici uspostavljen Katastar zagađivača i čemu on na ovaj način služi, pitanje je za Žiku Reha, sekretara Sekretarijata za poljoprivredu i zaštitu životne sredine:

    „Mi jesmo dobili Registar, pogotovo u odnosu na druge lokalne samouprave koje se diče da ga imaju, a na spisku im se nalazi pet ili šest zagađivača.  Pre svega, značajna je stvar što imamo tu bazu podataka od 163 potencijalna zagađivača, pošto je lokalnim samoupravama ostavljeno da same identifikuju koje delatnosti u njih spadaju, što je složen posao, jer se neke vode, na primer, kao trgovina, a bave se prodajom goriva i reč je o benzinskim pumpama koje mogu da budu zagađivači.  Zatim, problem je što su neke firme koje imaju proizvodnju na teritoriji grada registrovane van njega. Obveznici Nacionalnog registra su zapravo najveći zagađivači ali oni nisu u obavezi da nam dostavljaju podatke, mada su neki od njih, kao „Mlekara“, izuzetno korektni i redovno nam šalju kopiju izveštaja koji podnose Nacionalnom registru“, kaže Žika Reh.

    Postavlja se, naravno, i pitanje koliko su firme koje su ispunile zakonsku obavezu i popunile tražene obrasce dale tačne podatke i prikazale pravo stanje u odnosu koji imaju prema zaštiti životne sredine?

    „Zakonodavac predviđa da potencijalni zagađivač dostavi računske i laboratorijske podatke, znači količinu i karakteristike otpadnih materija kojima utiče na vodu, vazduh i zemljište. Koliko su u tome iskreni, zaista je pod znakom pitanja, ali i ovako ta baza podataka je osnov da se analizira i kaže da li je reč o zagađujućoj materiji po osnovu nekih parametara i u kojim granicama se kreće.  Mi ne smemo javno da kažemo da je neko zagađivač, odnosno ko najviše zagađuje, ali nam je Katastar sredstvo da sa njim uspostavimo komunikaciju“, kaže magistar Gordana Gavrilović, rukovodilac Odseka za zaštitu životne sredine i održivi razvoj.

    Nema dovoljno inspektora

    4169_2.jpg
    Gordana Gavrilović

    Ono što potencijalni zagađivači, uvedeni u Lokalni registar izvora zagađenja, istaknu kao svoje karakteristike, trebalo bi da proveravaju ekološki inspektori, dok je zakonodavac za sve koji se ne odazovu obavezi i ne dostave podatke predvideo čak milionske kazne. Ali...

    „Od kako je ova zakonska odredba stupila na snagu, mi nastojimo da nađemo najbolji način na koji ćemo voditi bazu podataka jer ovi obrasci podrazumevaju ogroman broj podataka, a od Republičke agencije za zaštitu životne sredine tražili smo ali nismo dobili nikakve jasne instrukcije koji su parametri ključni.  Interno smo uradili neke prioritete po tome da li je u pitanju korisnik javne kanalizacije, da li postoji sistem za prečišćavanje otpadnih voda i tako dalje. Formalno mi jesmo uspostavili taj registar, ti podaci postoje u štampanoj i elektronskoj formi i mogu se koristiti za analitiku. Sledeći korak bi trebalo da bude inspekcijski nadzor, ali broj inspektora je mali i ne mogu da udovolje našim zahtevima da idu i prekontrolišu verodostojnost podataka. Bilo je slučajeva kada smo za neku delatnost znali da ne može da ne produkuje otpad, uprkos tvrdnji da nemaju nikakve vidove zagađenja, pa je inspekcija intervenisala i izdata su rešenja“, kaže Žika Reh.

    Međutim, šta je sa onima koji već drugu godinu (prošle godine su traženi podaci za 2014-tu!), ignorišu poslate obrasce i očigledno nemaju nameru da uđu u bilo kakav Katastar zagađivača?  Da li ih na to mogu primorati rigorozne kazne predviđene zakonom?

    „To su malo nepopularne mere, milionske kazne za nedostavljanje ili dostavljanje nepotpunih podataka, jer teško je dokazati da li su podaci tačni ili netačni u trenutku uzorkovanja s obzirom da je i sama preporučena metodologija registra rekla: Za ono za što nemate merenja, dostavite procenjene podatke!  Ako je, dakle, nekome data mogućnost da uradi procenu, da li može biti kažnjen sa pola miliona ili milion dinara ukoliko ona nije dovoljno tačna? U svakom slučaju ostaćemo dosledni da opominjemo one koji nisu odgovorili na zahtev i popune obrasce i tu će inspekcija biti angažovana za one među njima za koje znamo da imaju proizvodnju i da su potencijalni zagađivači, ali se ne može očekivati da ode na 97 mesta“, kaže Žika Reh.

    Da Katastar zagađivača nije nikakva „crna lista“ firmi koje svojim radom devastiraju životnu sredinu već da je u pitanju potreba da se vodi kontrola u cilju očuvanja kvaliteta življenja, ukazuje i dr Robert Čordaš, izvršilac za poslove zaštite životne sredine:

    „Pošto Subotica ima odluke o javnoj kanalizaciji i kvalitetu vazduha, to znači da svi zagađivači u neku ruku mogu da se kontrolišu, odnosno da se može kontrolisati krajnji ishod zagađenja. Ovo je katastar potencijalnih zagađivača, jer sve naše zagađujuće materije su u zakonskim okvirima i ne prelaze maksimalno dozvoljenu koncentraciju. Ali, i pored toga, zagađenja postoje i važno je da se ona saniraju i da što manje utiču na kvalitet življenja u našoj sredini“, kaže dr Čordaš.

    Farme i integrisane dozvole

    Novina je da su stočne farme od prošle godine ušle u potencijalne zagađivače o kojima takođe treba voditi računa, i da se propisi o vrsti otpada odnose i na njih.

    4169_3.jpg
    dr Robert Čordaš

    „Takve zagađivače imamo i u opciji procena uticaja na životnu sredinu koje radimo, a kod farmi se taj deo naročito odnosi na način postupanja sa otpadom koji nastaje u procesu proizvodnje.  Sada su što se toga tiče zakonske regulative i procedure daleko strožije, vezano i za „nitratnu direktivu“ – propisane količine unošenja azota u poljoprivredno zemljište. Znači da se zna vrsta životinja i koje količine i koncentracije azota i fosfora taj otpad sadrži i koliko se toga može rasprostrti po poljoprivrednom zemljištu.  Postoje različite tehnologije upravljanja ovim otpadom – da li će se deo koristiti u energetske svrhe ili za đubrenje. Zahvaljujući integrisanim dozvolama moći će se propisati mere i ograničiti kapaciteti, dok kod onih koji još nisu ušli u proceduru da dostavljaju podatke nemamo takvih mogućnosti“, kaže Gordana Gavrilović.

    Integrisane dozvole u potpunosti obuhvataju određenu delatnost – počev od korišćenja sirovina, proizvodnog procesa i upravljanja otpadom, a mogu da utvrđuju određene parametre i u delovima proizvodnih celina.

    „Koncept integrisanih dozvola u Evropskoj uniji jedan je od glavnih mehanizama zaštite od zagađenja i suština tog procesa je da se takvom dozvolom sagledava kompletan uticaj potencijalnog zagađivača na životnu sredinu i za njega se posebno propisuju granične vrednosti. Postoje granične emisije za vodu, vazduh i zemljište, ali u integrisanoj dozvoli one mogu da budu potpuno drugačije. Na primer, kod korisnika koji ima neke manje količine otpadne vode, koncentracija organskih materija, azota i fosfora je ograničena, ali ako neko ima stostruko veće količine koje upušta u kanalizaciju, to sistem ne bi mogao da podnese. Zato se shodno njegovim kapacitetima, vrsti proizvodnje, tehnologiji i sličnom, propisuju posebne vrednosti“, kaže Žika Reh.

    U postupku za dobijanje integrisanih dozvola sada je nekoliko Matijevićevih farmi u Bajmoku, „Mlekara“ i „Subotička toplana“.  Međutim, nedavnim izmenama zakona, rokovi za izdavanje integrisanih dozvola ponovo su produženi, tako da službe zadužene za zaštitu životne sredine još uvek čekaju na taj po svemu sudeći efikasan mehanizam kontrole zagađivača.

    Opasni otpad

    “Pogotovo je važno da znamo da li i gde nastaje opasni otpad i kako se rešava, kakvog su sastava sirovine koje se koriste, šta pokazuju emisijske vrednosti iz dimnjaka, šta odlazi u vidu otpadne vode u gradsku kanalizaciju a šta se eventualno zadržava u tlu. Verujemo da će proizvođači shvatiti da je ovakav Katastar zagađivača i u njihovom interesu i da će omogućiti da se on formira a potom redovno ažurira, odnosno dopunjava novim podacima na osnovu promena koje nastaju u kvalitetu i kvantitetu proizvodnje”, kaže dr Robert Čordaš.

    M.Radojčin

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja