Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 20.02.2018. Utorak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    SUBJEKTIV
    Obilje
    01.08.2016.

    Piše Tomislav Vojnić

    Kad stigneš u određene godine, nemaš kuda nego u – prošlost. Najbolje u sopstvenu, jer šta ćeš ti tamo u nekim tuđim mladostima? Ipak, ima kad se i to namesti.

    4191_1.jpgDakle, desilo se negde 1945-46. ili možda čak 1947. - u svakom slučaju pre nego što je drugu Staljinu rečeno istorijsko, ali odlučno „Ne!“ - da smo se kao klinci iz Meštrovićeve i Bolmanske ulice stalno vrzmali oko onog polu-porušenog teretnog železničkog magacina kod bivšeg pešačkog mosta preko pruge, vizavi današnjeg restorana Gentleman’s Pub. Magacin je bio samo delimično porušen od bombardovanja, a u preostalim prostorijama odvijale su se i dalje uobičajene železničko-utovarno-istovarne aktivnosti raznih artikala, najčešće pšenice. kukuruza, suncokreta... dal’ u džakovima, dal’ u rinfuzi, nije bitno...

     I sad dolazi ono glavno: u suterenski deo magacina jednom prilikom dovučeno je špediterima i „iskipovano“ nekih 50 tona pšenice u rinfuzi. To se onda danima prepakivalo u džakove, pa ponovo tovarilo u vagone. Šta da vam pričam, u jednoj magacinskoj prostoriji 5X5 s razlupanim prozorima bilo je zrnevlja oko 2 metra debljine!

    E, sad, u neposrednoj blizini magacina bile su i dve tzv. carinske stambene zgrade, a carinici, i oni ljudi, držali su i kokoške, i koze, i svinje... takva su bila vremena. Pa se desilo da su u onaj magacinski prostor sa silnom pšenicom zalutale neke carinske kokoške, njih recimo desetak, koje su odjednom, ali bukvalno pošandrcale: kreštale su, mahale krilima i izvodile svakojake, samo njima znane ritualne pokrete. Doduše, kokoške kao kokoške: instinktivno su i dalje čeprkale pre svakog kljucanja, mada nisu morale. No, svejedno, hteo sam da kažem da je bilo skroz neverovatno kako su se te jadne životinjke ponašale kad su se našle u tolikom obilju!  Kako bi se ti osećao da te ubace u sobu punu kobasica... ili pečenih bataka?...

    A šta se desilo s ljudima?... Tada... mislim...Jel’ i njih pogodilo neko obilje?

    Do Bajmoka - sto somuna

    Jedno vreme nakon rata, u celoj ganc novoj i slobodnoj zemlji bilo je dosta gladi. Čak i ovde u Bačkoj, gde se to ne dešava svaki čas, ali kad ti uvedu tzv. obavezu, tj. da moraš da predaš žito državi zbog viših interesa, onda je to nešto drugo. Pa se, recimo, hleb delio na tzv. kartice. Ti odeš u radnju, odneseš svoje kartice (svaki član prodice imao je svoju karticu; ja sam imao D1, tata R2 itd.) i onda ti prodavac makazama iseče deo kartice za taj dan i odmeri odgovarajuću količinu hleba... pod uslovom da ga ima u radnji. Ali, često se dešavalo da hleba nema, nestalo ga, ili toga dana nije ni stigao, ili ga je prodavac... neću sad ni da pomislim.... No, svejedno, ako hleba nema u jednom, možda ga ima u drugom dućanu. Ali, ko zna koliko puta sam morao da obigram pola varoši dok ga ne nađem. A dešavalo se i da je sav trud bio uzaludan. Zato smo morali da se snalazimo na razne načine...

    Pa se tako desilo da je jedan mamin školski drug, Švaba, bio pekar u Bajmoku, privatnik! Njega su nove vlasti ostavile na miru, pošto je radio i za potrebe vojske. Pa su mu malo progledali kroz prste kad je tu i tamo prodao ili poklonio malo hleba običnim smrtnicima. Tako se desilo i s nama. Mama i ja smo dva puta nedeljno u ranu zoru, već oko 6 sati sedali na voz za Bajmok, odlazili do pekara, uzimali somunče, dobro ga sakrili u nekakvu torbu i... posle čekali do nekih 10 ili 11 sati uveče(!), kada smo imali prvi povratni voz za Suboticu. U to vreme šinobusa nije bilo ni na vidiku, o međumesnim autobusima da i ne pričamo.

    Eto, i tako smo dolazili do hleba – vozom! I jel’ to bilo neko obilje?  Nije! Pa šta sam onda hteo? Hteo sam samo da podsetim na ta vremena, a ovim mlađima da pokažem da nam danas i nije tako loše... nego nam je loše na razne druge načine. Onda, davno, nismo znali da će nam biti bolje, samo smo se nadali. A danas je bar to jasno - biće nam! Tako su javili s nadležnog mesta. Više puta.

    A hiljadu puta ponovljeno obećanje postaje –šta? Ajd’ sad da vas vidim....

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja