Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 18.02.2018. Nedelja
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Savez srpskih udruženja Severnobačkog okruga potpisao Deklaraciju sa dva nova udruženja
    Obeležena 21. godišnjica „Oluje” i stradanja Srba
    10.08.2016.

    U Gradskoj kući, na jučerašnjoj konferenciji za novinare, KC "Car Dušan Silni" iz Feketića i MO Udruženja Vrbljanaca Subotica, pridružila su se Savezu srpskih udruženja Severnobačkog okruga, koje sada ima 11 članica• Pridruživanje je ozvaničeno i potpisivanjem Deklaracije i podsećanjem na 21. godišnjicu "Oluje" i njenim posledicama za srpski narod

    4226_1.jpg
    Goran Đukić, Saša Gravorac i Lazar Zelić potpisali
    Deklaraciju o članstvu u
    Savezu srpskih udruženja SBO-a

    Na konferenciji su govorili Saša Gravorac, predsednik Saveza srpskih udruženja Severnobačkog okruga, Goran Đukić, predsednik KC "Car Dušan Silni" iz Feketića i Lazar Zelić, predsednik MO Udruženja Vrbljanaca Subotica, koji su svoja udruženja pridružili Savezu srpskih udruženja Severnobačkog okruga.  To pridruživanje ozvaničeno je potpisivanjem Deklaracije, kojom dva nova udruženja sada rade u okviru 11 članica Saveza srpskih udruženja SBO-a.

    —Sa početna četiri udruženja započeli smo rad, prošle godine smo primili pet udruženja, a ove godine još dva, pa je naš cilj da i dalje rastemo kao Savez srpskih udruženja SBO-a, te da širimo saradnju i sa ostalim udruženjima u čitavoj Srbiji, ne u okviru članstva, nego poslovno tehničke saradnje, na istim principima koja neguju srpsku zavičajnu priču, ali i saradnju i sa hrvatskom i mađarskom nacionalnom zajednicom, svima koji žive u Subotici i čitavoj Srbiji. Smatramo da uspostavljanjem dobrih odnosa, možemo da uspostavimo i iskrene odnose tolerancije. Tolerancije može biti samo onda kada prepoznajemo međusobna kulturna obeležja, sličnosti i različitosti, rekao je Saša Gravorac, predsednik Saveza srpskih udruženja SBO-a.

    Gravorac je najavio i manifestaciju Zavičajnih dana, koja ove godine dobija još jedan slogan „Različitost zbližava”.

    —Pokušavamo kroz Zavičajne dane, da sve predrasude prevaziđemo, što je moguće samo programskim radom na prepoznavanju kulturnih vrednosti. Programske osnove znače, da radimo na promociji tradicije i kulture svojih i drugih naroda, kao i svega što odlikuje narod sa krajiških prostora koji je došao u bačke krajeve. Na žalost nova hrvatska politika promoviše neke stvari koje se negativno održavaju, ne samo na povratak srpskog naroda na prostore HRvatske, nego i na njegov opstanak, jer i neki koji su se vratili pokušavaju ponovo da odu u inostranstvo.  Stoga je obavezujuće za sve nas, a posebno za naš Savez, da negujemo sećanja na naše krajeve, koji su na žalost pusti u mnogim delovima. Želimo svojim radom da zahvalimo i Subotici, koja nas je primila u svoje okrilje, da doprinesemo njenom razvoju.

    Gravorac je rekao da je Savez na obe dosadašnje manifestacije Zavičajnih dana, uključio i hrvatska i mađarska kulturna umetnička društva, a da se nadaju da će se prevazići trenutni dnevno, sve oštriji politički nesporazumi sa Hrvatskom, koji svakako ne doprinose razvoju bratske i susedske saradnje. Poručio je da će Srpska udruženja uložiti maksimalne napore, da se prevaziđu sve negativnosti u međusobnim odnosima.

    Predsednik Saveza srpskih udruženja SBO-a Saša Gravorac, podsetio je da je protekla 21 godina od hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", u kojoj je iz svojih domova proterano 250.000 krajiških Srba.

    —Podaci su svedoci da, bežeći u koloni dugoj desetine kilometara preko Bosne i Hercegovine ka Srbiji, na žalost život je izgubilo 1.856 civila, a 836 se i dalje vodi kao nestalo. Pre samo 21. godinu, 4. avgusta smo mirno živeli, da bi danas se podsećali svih žrtava koje su stradale, a koje nemamo pravo da zaboravimo.  Iako je prošla 21. godina, za nas tragedija nije prošla, a veći deo ljudi sa tog prostora nije rešio svoje egzistencijalne probleme, nisu se zaposlili, niti danas mogu da žive dostojanstven život.  Dve decenije se sećamo napuštenih zavičaja. Prošle godine smo započeli obeležavanje tragedije srpskog naroda, koji je stradao u „Oluji”, 1995. godine, avgusta meseca. To je bio jedan od najvećih pogroma u novijoj istoriji, a koliko je to tragičan događaj, svedoče cifre, od kojih se ledi krv u žilama. Teško je verovati da se dogodila katastrofa takvih razmera.  I ja sam tada, kao jedanaestogodišnje dete došao u koloni ljudi i svedok sam patnji i stradanja, rekao je Gravorac.

    On je podsetio i na crne brojke stradanja.

    — Prema popisu stanovništa iz 1991. godine, u Hrvatskoj je živelo 581.663 Srba, a u 2011. godini u toj državi je ostalo svega 186.663 Srba. Do 31. jula 2015.  godine, verifikovano je 7210 poginulih i nestalih osoba s područja Hrvatske i bivše Republike Srpske Krajine, uglavnom srpske nacionalnosti. Od toga, 6165 muškaraca, 1045 žena, odnosno 2693 civila, 4331 vojnik i 186 policajaca.  Toj katastrofi se dodaje i materijalna, razorene su 24.752 kuće i 12.341 objekat u domaćinstvu, uništeno je 78 pravoslavnih crkava, 920 spomenika, 167 industrijskih pogona, oskrnavljeno je ili uništeno 181. groblje i oko 1300 drugih objekata, radnji, skladišta. Tih strašnih dana, putevima nade krenulo je preko 220.000 žena, dece, civila i vojnika, koji su proterani, pa su u kolonama, zbegovima, prebegli na prostore koje je kontrolisala vojska Republike Srpske u BiH - u Srbiju. To je za nas bio put u nepoznato, a 21. godinu kasnije tu smo gde jesmo. Ovim programskim sadržajem vezanim za obeležavanje akcije „Oluja”, ne želimo da stvaramo bilo kakav razdor u Subotici, ili da narušimo toleranciju Grada, po kojoj je prepoznat. Nastojimo da kažemo istinu, a imamo pravo da obeležavamo taj datum - šireći istinu o njemu i gradeći stabilne odnose.  Ako jedni drugima priznamo žrtve, imamo šanse da izgradimo stabilne odnose u budućnosti. Programski sadržaj oko 21. godišnjice „Oluje”, trebalo bi da budu poruka i mladima, da nikada više nijedno dete ne ostane bez roditelja i da mu ne bude uništeno detinjstvo, napuštenim ognjištem. Svim građanima Subotice nastojimo pokazati, da želimo da doprinesemo razvoju Grada u kojem danas živimo, ali i da se podsetimo tragedije koju smo preživeli, a od koje se nismo oporavili ni 21. godinu kasnije.  Ipak na tu tragediju danas odgovaramo željom za jedinstvom i novim životom. Svake godine 4.  avgusta, mirno ćemo obeležiti taj datum, a naš Savez srpskih udruženja širiti, kao što smo to učinili ovom prilikom, primivši u svoje okrilje dva nova udruženja, rekao je Gravorac.

    Deklaracija je potpisana porukama mira i stabilnosti, koje Savez srpskih udruženja SBO-a širi u čitavoj Srbiji, doprinoseći tim porukama manifestacijama, podizanjem spomenika nevino stradalim žrtvama, knjigama podsećanja na postojanje sela, kao što su Vrbljani recimo, rekonstrukcijama crkvi, humanitarnom saradnjom i pomoći i kulturnim događajima. 

    Srbi su žrtve „Oluje”

    Pomen žrtvama „Oluje” biće održan danas, 5. avgusta 2016. u 11 sati u Crkvi svetog Marka, nakon čega će se povorka uputiti ka Centru "Sava" u Novom Beogradu, gde je planirana memorijalna akademija pod nazivom "I Srbi su žrtve", uz učešće visokih državnih zvaničnika, saopšteno je na pres konferenciji.

    - Od početka ratova na prostorima SFRJ 1991. godine, u Srbiji je utočište potražilo 610.000 Srba iz Hrvatske i BiH, od kojih danas status izbeglice iz Hrvatske ima još oko 20.000.

    Iako je prošlo više od dve decenije, brojni pokušaji uspostavljanja klime poverenja u regionu nisu dali mnogo rezultata. Hrvatska 4. avgust slavi kao dan pobede, dok će Srbi paliti sveće oplakujući žrtve.

    Komesarijat za izbeglice i migracije izražava zabrinutost što se i ove godine uoči obeležavanja "Oluje" u Hrvatskoj vodi intenziva antisrpska propaganda, veliča ustaštvo i tako stvara atmosfera koja vraća region u devedesete. Sa Republikom Hrvatskom i dalje postoji više nerešenih pitanja veoma važnih za izbegličku populaciju: nije obnovljena uništena imovina, nije vraćeno oduzeto poljoprivredno zemljište srpskim vlasnicima, Republika Hrvatska nije sprovela Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina kojim se Srbima garantuje proporcionalna zastupljenost i zapošljavanje u organima državne uprave, policiji, pravosuđu i drugim javnim institucijama, nisu isplaćene penzije, dinarska i devizna štednja... Iz ovakvih postupaka se jasno vidi da su izbeglice usmerene isključivo na integraciju u Republici Srbiji, jer je proces povratka skoro zaustavljen.

    Subotica utočište za 5000 ljudi

    Nakon “Oluje”, u Subotici je po rečima Komesara za izbeglice i migracije Stojana Ivoševića utočište pronašlo oko 5.000 građana s prostora nekadašnje Republike Srpske Krajine, dok je tokom ratova 90-ih u Suboticu došlo oko 12.000 ljudi.

    Nada Harminc Karanović

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja