Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 22.06.2018. Petak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Privreda
    Igor Galer, vodi biznis u samostalnoj trgovinskoj radnji „Hobby”, sa svojim ocem Miroslavom Galerom
    Zlatna ribica porodičnog biznisa
    21.09.2016.

    Malo subotičko preduzeće „Hobby” radi više od četvrt veka, kao samostalna trgovinska radnja, a danas firma, koju, iz hobija, vodi Igor Galer, sin Miroslava i Eleonore Galer, koji su tačno pre 26 godina pokrenuli porodični biznis.

    Preduzeće „Hobby”, samostalna trgovinska radnja, neobičnog naziva, već četvrt veka radi na istom mestu, u istoj zgradi, na kraju ulice Nikole Kujundžića, a sin Miroslava Galera, vlasnika firme, Igor Galer , tvrdi da je samo radnik u tom poslu, a da će ga preuzeti tek kada otac ode u zasluženu penziju, ukazujući time na izuzetno porodično poštovanje i prema majci Eleonori, koja je iz tog malog porodičnog posla već otišla u penziju.

    4394_1.jpg
    Igor Galer: „Hobby” je i budućnost

    Zanimljivo je da je Igor, tek u 37.  godini, završio građevinsku školu, a zatim se pridružio ocu u biznisu, koji nema nikakvu sponu sa građevinom.  Kako kaže, voli posao koji rade porodično, iako otac još uvek donosi ključne odluke o najvažnijim poslovnim potezima.

    Pošto firma traje već dve i po decenije, pitamo Igora, da li je već njegov otac shvatio da je budućnost u malim porodičnim firmama, koje su male poluge kapitalizma. Igor kaže da otac jeste prepoznao vrednost privatnog biznisa, ali da je takođe znao da takav posao angažuje čoveka od ujutro do uveče.

    —Firma je osnovana 1990. godine, a motiv za ovaj posao stekao sam još od školskih dana, jer ovaj autentičan naziv firme je realno moj hobi.  Tada se drugačije radilo, počev od toga da su građani imali veću kupovnu moć. Uz to, bilo je više zainteresovanih za ovakav način rekreacije, koji nije preka potreba, nego, recimo, više ljubav prema ribolovu.  Međutim, u svakom vremenu i svakom poslu, potrebno je mnogo posvećenosti i rada, pa i odricanja, da bi se došlo do kakve takve sigurnosti u poslovanju, posebno u trgovini, pojašnjava Igor.

    Zanatska trgovinska radnja „Hobby” nudi opremu za sportski ribolov, ribolovačke dozvole, opremu za kućne ljubimce i akvaristiku (akvarijumske ribice). Od tih poslova, porodica Galer posluje i gradi budućnost i u biznisu i životu.

    —Počeli smo samo sa ribolovom, jer je to sezonski posao, pa smo proširili poslove akvaristikom i hranom za kućne ljubimce, skromno kaže Igor, ocenjujući da su i oni, kao i mnogi drugi privatnici krenuli u posao „sa dva štapa i kanapa” i - opstali!

    Igor objašnjava da nema mnogo potrebe da se roba uvozi, uprkos uvreženom mišljenju da bez uvoza - ne ide.

    4394_2.jpg—Imamo u Srbiji sve distributere ili uvoznike, koji na veliko rade, a mi se od njih snabdevamo.  Stekli smo dovoljno kupaca i klijenata, koji znaju da će u „Hobby” radnji naći gotovo uvek ono što žele. Ovo je specifičan posao, pa i krug klijenata, jer im roba koju kupuju nije preka potreba. To nije hleb i mleko. Naši kupci nas na istom ovom mestu nalaze od otvaranja radnje, od pre 26 godina, kada smo u ponudi imali samo nekoliko najlona i pecaroških štapova.  Danas izbor mora da bude mnogo veći, jer je konkurencija ogromna, tu je i internet, pa se trudimo da naručimo sve što kupci naruče i traže, kaže Igor.

    Prednost kupovine u „Hobby” radnji je u tome što ljudi koji vole tu vrstu rekreacije mogu sve da nađu na jednom mestu, za razliku od ostalih radnji, gde u jednoj kupujete opremu za ribolov, a u drugoj hranu za kućne ljubimce.

    —Akvaristiku ima samo ova radnja u Subotici, bar koliko znam, samo smo mi registrovani za to. Na dobroj smo lokaciji, pored nas je Bunjevačko kolo, pa nas ljudi i znaju.  Čak se i taksisti često prema našoj radnji orijentišu, jer to je i put prema Buvljaku, kaže Igor, a o velikom biznisu nikad nije sanjao, jer je Subotica suviše mali grad, da bi otvarali lanac ovakvih „Hobby” radnjica.

    Smatra da čak ni tri ne bi bile potrebne, jer je radnja na mestu, do kojeg je sa bilo koje lokacije potrebno desetak minuta. —To su vam prednosti geografskog položaja, šali se, inače nasmejan Igor, koji pleni svojom jednostavnošću, za koju znamo šta je i Andrić rekao.

    Objašnjava da se ta specifična roba koju nude u radnji može naći i na Buvljaku i preko, u Segedinu, ali ipak se ne radi o klasičnoj trgovini, pa se dosta ljudi ne bi upustilo u takav trgovinski posao. Pitamo Igora, da li se na osnovu potražnje te robe, Subotičani mogu smatrati strastvenim ribolovcima?

    —Ranijih godina su bili strastveniji, kaže Igor i dodaje da opada kupovna moć ljudi, što se na tržištu odmah oseti; trgovci sa iskustvom mogu unapred da procene da li će godina biti lošija ili bolja u odnosu na prethodne. Ranije je bilo i do 7000 registrovanih ribolovaca u Subotici, a sada ih imate najviše nešto preko hiljadu.

    Na pitanje koliko su danas ljudi, zbog siromaštva, brižni i prema kućnim ljubimcima, Igor kaže da u „Hobby”-ju nude nekoliko vrsta hrane za ljubimce, koje se ne mogu naći na drugim mestima, posebno ne na crnom tržištu.

    ‑—Možda je to malo skuplja hrana za ljubimce, ali je izuzetno kvalitetna, a ona jeftinija može već da se nađe u svakoj trgovini. Dobavljači su nam tu blizu, iz Novog Sada i Beograda, za svaki brend postoji drugi uvoznik. Sve što se vidi u radnji je tu, magacina nemamo, nabavljamo robu u potrebnoj količini, objašnjava Igor radoznalom novinaru.

    Međutim, na konstataciju da su akvarijumske ribice u radnji, izgleda, „priča za sebe”, reaguje oduševljeno rečima, da je to zaista posebna priča.

    —Pored ribica koje ulepšavaju radnju „Hobby” u akvarijumima, radimo i izradu samih akvarijuma, i to kakvih poželite. To ne samo da može da vam ulepša životni prostor u domu, nego može da bude i specifičan ukras. Imamo našeg staklara, bravara, a ribice uvozimo iz Singapura, Indonezije, južne Afrike i Amerike. Ima ih preko 150 vrsta, a najzanimljivija je uvek zlatna ribica, u više nijansi i veličina, kaže Igor. Na pitanje „da li zlata i vredi”, kaže nam, da košta oko 250 dinara, da se hrani svaki dan, kao i čovek, ali nema mnogo posla oko održavanja njenog staništa - akvarijuma.  ‑—Tehnologija je toliko napredovala, da sada imate sve automatizovano, ali za ove male akvarijume to nije potrebno, objašnjava Igor, dodajući da je to ipak uživanje, najzanimljivije deci.

    Svoj posao Igor Galer prevashodno doživljava kao biznis, ali delom i kao hobi.

    —Akvaristika je posebno oblast koja me veoma zanima, gde sam našao sebe, pa sam usavršio te poslove, sve je za mene u toj oblasti dostižno, a što je potrebno napraviti. Ono što se vidi po svetu, na televizijama, mogu da uradim, ali je svakako tu cena ključna. Ipak je to moj biznis, pa nemam ni sam uvek vremena za pecanje, recimo.

    Igor Galer je porodičan čovek, ali njegova supruga radi sasvim nešto drugo. Partnerstvo sa ocem donelo mu je mnogo iskustva, a sada rade još dva radnika u firmi.  Pokazuje nam zahvalnice koje su dobili, od Ribolovačkog saveza Vojvodine, za broj prodatih dozvola, za koje je nadležno Ministarstvo poljoprivrede, a štampaju se u Zavodu za izradu novčanica. Zadužuju ih veće firme, upravljači vodama, Vode Vojvodine, Srbijašume, Ribolovački savez, a mali distributeri, poput „Hobby” radnje dalje distribuiraju. U sezoni prođe preko 200 dozvola, kaže Igor, napominjući da je i za to ranije bilo mnogo više interesovanja.

    —Ovo je specifična branša i posao, ta roba se ocenjuje po kvalitetu, pa može da košta i deset i sto hiljada dinara, jer radi se i o specifičnim ljudima.  Kod nas ide jeftinija roba, a u inostranstvu se ta roba prodaje i po marketima, ali kod nas nije tako. Dobro je što nije tako, jer šta bismo radili mi, mali, uz osmeh kaže naš sagovornik.

    Na pitanje vidi li sebe na istom mestu, u istoj radnji, za deset narednih godina, Igor Galer nam kaže da se nada da će još bar 25 godina raditi u porodičnoj firmi, da želi da sačuva porodičnu tradiciju, a kada dobije naslednika, da će i njega da uvuče u taj posao, koji je daleko od velikog biznisa, ali može da omogući pristojan život.

    ‑—Koliko radiš, toliko ćeš imati, poručuje Igor i odgovara da uspešno poslovanje za njega znači, zadovoljnog kupca, namirene dažbine i druge obaveze, stabilnost u poslu i profesionalnost, a čeka kao i svi drugi, da u narednim godinama svi budemo bogatiji.

    O razvoju razmišlja, kao o bogatijoj ponudi proizvoda, većem izboru robe. Sada u radnji ima oko šest do sedam hiljada artikala. —Neka bude duplo, biće dovoljno, imam za šta da se borim, za nešto što je stvorila moja porodica. Da nije tako, možda bih i sam krenuo „trbuhom za kruhom”.  Želim da sačuvam to nasleđe, odrastao sam uz ovaj posao, a iako krediti nisu isplativi, a pomoć države mala, i ovde može da se radi. I ovde je kapitalizam, a od ove radnje živi moja porodica, porodica mog oca i još dve porodice naših radnika, poruka je preduzetnika Igora Galera.

    Egzotične i ostale ribice

    Pored zlatnih ribica, u „Hobby” je stigla i ribica iz najudaljenijeg kraja.

    —Mislim da je stigla iz južne Amerike, ali ljudi na žalost i ribice biraju prema ceni. Najjeftinija je 50 dinara, a najskuplja 2000 dinara, jer stiže iz Singapura, kaže Igor Galer i napominje da je akvaristika oblast koja može da vas okupira čitavog života.

    Ovu rubriku podržava grad Subotica

    N. Harminc Karanović

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja