Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 19.02.2018. Ponedeljak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Pojedinac (još uvek) protiv železnice
    Povlastica postoji, izgleda, samo na papiru
    22.09.2016.

    Naš sugrađananin Jovgen Salontaj još od početka godine vodi bitku da dokaže da su mu na subotičkoj železničkoj stanici neosnovano uskratili pravo na povlasticu u vožnji koju ima kao vojni invalid, (o čemu smo pisali u januarskom broju), a ni posle gotovo devet meseci i kucanja na brojna vrata, slanja dopisa na brojne adrese i (ne)dobijanja odgovora, još uvek nije odmakao mnogo dalje od saznanja da pravo na popust po zakonu ima, ali ne i na koji način može da ga koristi.

    4399_1.jpg

    Da posetimo, Salontaj je poslednjeg dana 2015. na blagajni Železničke stanice u Subotici zahtevao izdavanje karte do Vrbasa kao međustanice, s tim da bi kasnije istim sredstvom prevoza, ili autobusom, novokupljenom kartom završio putovanje u Beogradu kao krajnjoj upisanoj odredišnoj stanici. Predočio knjižicu po kojoj ima pravo na tri putovanja godišnje u odlasku i povratku sa povlasticom od 75 odsto od vrednosti karte.

    Salontaj tvrdi da mu je blagajnica dala svoje tumačenje prava na prevoz i svojevoljno prepravila upisanu relaciju, da bi na kraju odbila da mu proda kartu, ali i da pozove pretpostavljenog.

    „Upućen od službenice na šalteru za informacije šef prodaje me je tek posle dužeg insistiranja saslušao, ali istovremeno i ismejao (po njemu) nebuloze u vezi prava iz knjižice i zahteva da mi omogući kupovinu karte za voz, kako ne bih bio prinuđen da putuje u svojstvu „slepog putnika“.  Slavodobitno se zarekavši da mi to neće uspeti (niti sam želeo), telefonski je izdao nalog da mi se onemogući ulazak u voz koji samo što nije krenuo.

    4399_2.jpg

    Neposredno pred sam zvižduk otpravnikove pištaljke ušao sam u kabinu, a odmah potom i obavešten od korektnog konduktera da je alarmirana policija u Bačkoj Topoli da me sačekaju. U međuvremenu je preovladao razum, pa se odustalo od olake zloupotrebe organa reda i mira, preko potrebnih u ovom preduzeću“, opisao nam je Jovgen Salontaj u pismu redakciji.

    U Vrbasu je odustao od nastavka puta za Beograd, i nakon povratka u Suboticu traje igra „gluvih telefona“, u koju smo se i mi tada uključili, obrativši se predstavnicima Železnice u Subotici vrlo jednostavnim pitanjem: da li je ili nije Salontaj imao pravo da koristi povlasticu. Za one koji nisu čitali, dobili smo odgovor da nema potrebe lično da razgovaramo jer će nam mejlom poslati dopis pošto je slučaj upućen „višoj instanci“, odnosno Železnicama Srbije. Onda je umesto dopisa usledila poruka da ipak treba da razgovaramo i da dogovorimo termin, sa brojem telefona na koji treba da se javimo i dogovorimo.  Na poziv, rečeno je novinaru da će ipak poslati pisanu dokumentaciju o svemu. Sutradan, međutim, stigla je poruka:

    „Poštovanje, moram da Vam se izvinim, za takav vid informacija ipak se mora ići preko Beograda, adresa na koju možete da se obratite je...“

    Na tu adresu ipak se nismo obratili iz principa, jer nije logično da mi, umesto odgovornih na Železničkoj stanici u Subotici, tražimo tumačenje preko Beograda šta se dogodilo ovde u Subotici i zbog čega jedan putnik sa povlasticom u ruci nije mogao da je ostvari! Pošto to nije bilo prvi put da Salontaj ima problem sa povlasticom, pokazao nam je i odgovor koji je 5.maja 2014. dobio od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja oko toga da li povlastica važi ili ne. Tada su mu napisali:

    „Neophodno je sa predstavnicima „Železnice Srbije“ utvrditi da li je njihovo postupanje u ovakvim slučajevima u skladu sa propisima. Nakon što Ministarstvo preduzme i ostale mere u cilju uspostavljanja pravilnog postupanja po navedenom zakonu i pravilniku, obavestićemo Vas naknadno o istom. Pomoćnik ministra dr Mirko Čavaljuga“.

    Na obaveštenje se još čeka.  Šta se u međuvremenu dešava u slučaju „Salontaj kontra Železnice“, osim što Ministarstvo, sada već gotovo tri godine, još uvek „temeljno utvrđuje“ da li je postupanje u vezi jedne najobičnije invalidske povlastice bilo u skladu sa propisima?

    U odgovoru zamenice pokrajinskog ombudsmana Eve Vukašinović, Jovgenu Salontaju predočeno je da je njegova žalba bez osnova, onako kako je zaštitniku prava građana odgovorilo Akcionarsko društvo za železnički prevoz putnika sekcija STP Subotica:

    „U izjašnjavanju se navodi da Vaša pritužba nije osnovana, budući da Zakon o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca jasno definiše kada vojni invalid ima pravo na povlašćenu vožnju, te da su Vam od strane ovlašćenih lica STP Subotica, ali i u stanicama Novi Sad i Beograd data obrazloženja zbog čega zahtev za prodaju vozne isprave na način na koji Vi želite nije ostvariv.  Naime ukazano je na činjenicu da ukoliko u knjižicu upišete relaciju Subotica-Beograd, ne može da se proda karta do Vrbasa, da biste iz Vrbasa nastavili put za Beograd autobusom, a da se pri tome sve računa kao jedna vožnja. Članom 58 Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca je propisano da se pod jednim putovanjem podrazumeva odlazak iz polaznog mesta u uputno mesto (vožnja u odlasku) i povratak iz uputnog mesta u polazno ili koje drugo mesto (vožnja u povratku), Imajući u vidu sve napred navedeno, Ombudsman je mišljenja da Sekcija za STP Subotica u predmetnoj stvari nije učinila povredu Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, te smatra da nema osnova za dalje postupanje“.

    Kontra argument Jovgena Salontaja je jednostavan: povlasticu je na isti način koristio od 1975. godine, a od tada se propisi koji se na nju odnose nisu ni za jotu izmenili, jedino njihovo tumačenje!

    Konačno, naš sugrađanin obratio se i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i odgovor je dobio od Sektora za inspekcijski nalog: „Na osnovu gore navedenog, napominjem da nije u nadležnosti Grupe za inspekcijske poslove železnice da vrši nadzor u sprovođenju zakona i akata propisanih od strane bilo kog drugog Ministarstva, pa samim tim ni Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koje je donosilac Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca“.

    A ko je, onda nadležan? Iz dopisa saznajemo da je to Sektor za železnice i intermodalni transport Ministarstva (?), koji je već Salontaja obavestio – da mu je žalba neosnovana! (Da li je to: „Kadija te tuži, kadija ti sudi“?).  Nadalje: „Grupa za inspekcijske poslove železnice nadležna je za nadzor nad sprovođenjem zakona koje donosi ministarstvo nadležno za oblast saobraćaja, a koji se odnose na železnički saobraćaj, kao i propisa donetih u skladu sa tim“ – i upućuje se da se za kršenje Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca obrati Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Dopis nosi datum 29.avgust 2016.  godine.

    Pojednostavljeno, znači, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ustanovi povlastice koje se odnose na putovanje železnicom, Železnice Srbije ih ne sprovode ili tumače tako da sa korisnikom dođe do spora (bio on u pravu ili ne), i onda on umesto da mu to Železnice reše, treba da se obrati Ministarstvu koje je donelo Zakon!  (Istom onom koje već tri godine „preduzima mere“...)

    Jovgen Salontaj ne odustaje, pa će biti zanimljivo šta će jedna neuspela kupovina invalidske vozne karte još otkriti o državi rasklimanoj kao rashodovani železnički vagon!?

    M.Radojčin

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja