Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 20.02.2018. Utorak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Subotica izdvaja oko 100 miliona dinara za ekološke projekte
    Ekološki dinar
    22.09.2016.

    Subotica se smatra zelenim gradom, što potvrđuje i činjenica, da je lokalna samouprava za poboljšanje životne sredine, u protekle dve godine, izdvojila oko 200 miliona dinara. Da li je ekološki dinar više komunalni, i koliko se transparentno troši, odgovore daju nadležni i eksperti!

    Najviše novca je izdvojeno za upravljanje otpadom, zaštitu prirodnih dobara, uništavanje korovskih biljakaambrozije, monitoring životne sredine i slično. Prema analizi Završnog računa Grada Subotice za 2014.i 2015.godinu, od strane eksperta Dejana Maksimovića, jedna od zamerki je što u izveštajima nije taksativno navedeno, koliko novca je potrošeno za merenje kvaliteta vazduha i komunalne buke.

    Žika Reh
    Žika Reh

    Ekološki dinar predstavlja naplatu naknade za unapređenje i zaštitu životne sredinu, takozvane ekološke takse, koju plaćaju građani i firme, a lokalne samouprave taj novac troše za unapređenje životne sredine. U pojedinim lokalnim samoupravama umesto ulaganja u reciklažu ili podizanje zasada, ekološki dinar troše na asfaltiranje ili donacije za komunalna preduzeća.  Međutim, sa Suboticom to nije slučaj.

    Subotičani su najredovnije platiše naknade o zaštiti i unapređenju životne sredine, u Srbiji. Od prošle godine, ovaj ekološki porez građani Subotice plaćaju pojedinačno, a do tada su plaćali u okviru objedinjenog računa sa komunalnim uslugama. Ekološku taksu ne plaćaju svi isto, jer ona zavisi od kvadrature stana ili kuće, kao i poslovnih prostora. Anketirani Subotičani kažu, da redovno plaćaju ekološku taksu, ali i da ne vide neke rezultate.

    “Redovno plaćam naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine, samo ne znam na osnovu čega je plaćam. Kvadratura moga stana je ista već godinama, a iznos na računu za ekološku taksu se stalno menja”, kaže Rada iz Subotice.

    Jadranka, iz naselja “Prozivka” smatra da ljudi treba da plate ekološku taksu.

    “Ekološku taksu redovno je plaćam. Ipak, čini mi se, da ništa za uzvrat ne dobijamo za taj novac. Nisam videla neki ekološki boljitak, barem u mom naselju”, objašnjava Jadranka.

    Vlada takođe plaća ovaj “ekološki” porez.

    “Iskreno mislim da je ekološka taksa uvedena da se građanima uzmu dodatne poreske pare. Nije mi jasno, za šta se taj novac troši. Ne znam da li je namenski trošen, ili se njime finansira ko zna šta, zaključuje taj Subotičanin.

    Žika Reh, sekretar Sekreterijata za životnu sredinu u Gradu Subotica, objašnjava da naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine plaćaju i građani i preduzeća.

    “Naplata iznosi oko 90 odsto i taj novac se sliva u gradsku kasu i troši se kao ekološki dinar. Novac u budžetu Grada ostaje za sektor životne sredine, i ne može da se troši u druge svrhe”, objašnjava Žika Reh.

    Ekološki dinar = životna sredina

    U 2014.godinu za Program životne sredine, odlukom Grada Subotice planirana sredstva iz budžeta iznosila su 100.200.00 dinara, a za 2015.godinu 103.256.000 dinara.  Prema Izveštaju o korišćenju sredstava budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine za 2014. i 2015. godinu, koji nam je dostavio Grad Subotica, možemo da primetimo da se najviše novca izdvaja za upravljanje otpadom, zaštitu prirodnih dobara, uništavanje korovskih biljaka-ambrozije, monitoring životne sredine i slično.

    Snježana Mitrović
    Snježana Mitrović

    “U izveštaju nije navedeno koliko je utrošeno za Park prirode „Palić“, a koliko za Spomenik prirode „Stabla hrasta lužnjaka na Paliću“ i sufinansiranje letnjih istraživačkoedukativnih kampova i međunarodnog volonterskog radnog kampa na Ludaškom jezeru”, navodi u svojoj analizi Dejan Maksimović iobjašnjava, da je prošle godine bilo više namenskih prihoda od naknada, nego što je bilo rashoda u budžetskom fondu, te da stručni tim nije uočio aktivnosti i projekte koji ne pripadaju zaštiti životne sredine.

    Dokumenta ukazuju, da prema iznosu tekućih prihoda, budžetski fond Subotice jedan je od najvećih u Srbiji, na 8. mestu od 145 opština i gradova, u 2014. i u 2015.  godini.

    Žika Reh iz lokalne samouprave objašnjava, da se svaki neutrošeni ekološki dinar prenosi u narednu godinu i troši isključivo za projekte životne sredine.

    “Novac koji se prenese ostaje na poziciji životne sredine.  Monitoring životne sredine se ugovara od juna do juna, pa deo novca prenosimo u narednu godinu. Prvi kvartal nam je uvek malo u zakašnjenu, zbog procedura nabavki, usvajanja planova i dokumenata. Na primer, dobili smo pet miliona dinara za kupovinu kontejnera za akciju “Očistimo Srbiju”, u međuvremenu republički Fond za zaštiu životne sredine je ukinut i mi svake godine prenosimo taj novac, jer ne smemo nenamenski da ga potrošimo”, kaže Reh.

    Dinar: Komunalni ili ekološki?

    Nataša Đereg
    Nataša Đereg

    Snježana Mitrović iz Udruženja „Terras“, kao NVO koja se bavile pitanjima organske poljoprivrede u Srbiji, smatra da bi trebalo transparentnije da se troši ekološki dinar grada. Pre par godina, pomogla je lokalnoj samoupravi da napiše predlog teksta konkursa za projekte civilnog sektora.

    “Mene je razočaralo, što civilni sektor nije bio zanteresovan da razgovaramo na temu Fonda za zaštitu životne sredine Subotice i predlogu projekata koje bi kandidovali Gradu, prilikom izrade budžeta.  Predlagali smo Gradu, da se veća sredstva daju, pa makar se i svake dve godine raspisivao konkurs, jer se onda može normalno raditi. Međutim, nije usvojeno. Za civilni sektor, za malo sredstava traže puno dokumentacije. Trebalo bi da uproste kriterijume za tako male cifre. Grad bi trebalo da koristi rezultate tih projekata u svom radu”, istakla je Snježana Mitrović.

    Nataša Đereg iz CEKOR-a izjavila je, da ranijih godina, ekološki dinar se trošio i na zaprašivanje komaraca i slične poslove.

    “Trebalo bi da civilni sektor može da prati trošenje ekološkog dinara, učestvuje u donošenju odluka ili kreiranju gradskog budžeta pri raspodeli novca. Biće sigurno promena, zbog Zakona o lokalnim samoupravama i što će ekološka taksa da se pripoji porezu građana, pa mi nećemo imati mogućnost kontrole trošenja novca. Zbog toga, što će sav novac od ekološke takse da se sliva u republički budžet i biće spojen sa porezom na imovinu. Kako će se novac od ekoloških taksi onda trošiti, ostaje nam da vidimo”, rekla je Nataša Đereg iz CEKOR-a.

    Žika Reh podseća, da osnovni izvor prihoda Fonda za zaštitu životne sredine Grada Subotice je naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, od koje se obezbeđuju sredstva u iznosu od 80 do 100 miliona dinara na godišnjem nivou.

    “Sredstva se koriste namenski, na osnovu programa koji donosi Skupština grada, uz prethodnu saglasnost Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine”, istakao je Žika Reh, sekretar Sekreterijata za životnu sredinu i poljoprivredu.

    NVO: Može li transparentnije?

    Od ekološkog dinara, na poziciji obrazovne aktivnosti, jačanja svesti, informisanja o stanju i kvalitetu životne sredine, prošle godine izdvojeno je 5.200.000 dinara, od kojih tri miliona dinara je predviđeno za projekte civilnog sektora.  Odobreno je 25 projekata, a pet projekata je odbijeno, jer nisu ispunili uslove konkursa Grada iz 2015.godine. Međutim, civilni sektor smatra da dobijaju malo novca.

    Tamaš Vinko
    Tamaš Vinko

    “Mislim da bi puno bolje bilo kada se raspisuju konkursi za nevladine organizacije, da pojedinačni iznosi budu veći, jer realno iznosi 50.000 ili 200.000 dinara kao podrška za projekat su minorni. Ja pratim kako je raspisan konkurs, koji su kriterijumi, kako se procenjuje predlog projekta.  Prilikom raspisivanja konkursa trebalo bi još više indikatora, detalja, transparentnosti.  Od urađenih projekata, nigde ne mogu da se vide izveštaji organizacija o rezultatima projekta”, kaže Nataša Đereg iz CEKOR-a.

    Tamaš Vinko iz Udruženja “Riparia”, objašnjava da se transparentnost i oglašavanje tih konkursa svake godine poboljšava.

    “Zadovoljni smo i sa unapređenjem načina i modela dodele sredstava. Formulari su detaljni, zahtevni što se tiče pisanja projekata, ali istovremeno i pomažu da što konkretnije definišemo ciljeve i aktivnosti planiranih projekata.  Tačno je pak, da za mnoge projekte dodeljuju veoma mali iznos sredstava, a time se ugrožava realizacija i kvalitet projekta“, objasnio je Tamaš Vinko, predsednik Udruženja "Riparia".

    S. Iršević

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja