Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.08.2018. Utorak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Sa čuvarima flore i faune Ludaškog jezera.
    „Strah i trepet” za lopove i lovokradice
    27.09.2016.

    Josip Murenji i Sebastijan Pahert na Ludošu i u Selevenjskoj šumi su rendžeri – čuvari prirodnog blaga u zaštićenoj zoni.  Zajedno sa Oto Sekerešom, orintologom, oni čuvaju ribe, ptice i zaštićene vrste biljaka od lopova i nesavesnih ljudi, a brinu i o kornjačama i žabama, da u vreme polaganja jaja u Ludaš iz livada bezbedno pređu preko autoputa Beograd – Budimpešta.  Imaju uniforme i ne nose oružje, ali su zato „strah i trepet“ za razne lovokradice.

    4418_1.jpg
    Čuvari: Oto Sekereš, Josip Murenji i Sebastian Pahert

    Septembarsko sunce ugrejalo je vodu u Ludaškom jezeru, koja onako zelena miriše na baru. Oblaci se ocrtavaju u jezeru i imam osećaj da plovimo nebom. Tišinu remete vesla koja udaraju po jezerskoj vodi, a naš drveni čamac hita na ostrvo Roža Šandora. U društvu sam dvojice rendžera Josipa Murenjia i Sebastiana Paherta, čuvara flore i faune Prirodno zaštićenog dobra Ludaš. Po legendi, na ovom ostrvu, nekad davno, boravio je Roža Šandor, ratnik, hajduk i bećar, ovde se krio, a noću čamcem odlazio u poharu bogatih gazda, koji su ugnjetavali i pljačkali narod, a otetu robu, legenda kaže, delio je sirotinji. Bilo kako bilo, danas na ovom ostvru, zagrljenom sa svih strana ludaškom vodom, malo stado alpinskih koza pomaže revitalizaciji ostrva od zarasle šikare, brsteći žbunje, i pravi „pitomu“ livadu, da bi se na njoj mogle gnezditi guske i patke.

    4418_2.jpg
    Foto safari na Ludošu

    -Ludaško jezero i okolina su najznačajnije stanište ptica selica u Srbiji, priča Oto Sekereš. Ovo im je jedno od najvećih odmarališta i migrantski koridor. Procenjuje se da u Srbiju dolazi godišnje 350 vrsta ptica selica, od čega samo na Ludaško jezero i okolinu 236 vrsta. Ovde se godišnje prstenuje od 7 do 8 hiljada ptica, a ptice koje ovde borave i gnezde se, odlaze na topla staništa u preko 40 zemalja, kod naših prvih suseda, čak u Južnu Afriku i Avganistan.

    4418_3.jpg
    Modrovrane

    Vredni subotički orintolozi i njihovi volonteri, ljubitelji prirode, pored ptica, izbrojali su da se u Ludaškom jezeru mresti 21 vrsta ribe i da u Selevenjskoj šumi ima na stotine retkih i zaštićenih biljaka. Ovde su brojali i komarce i došli do podatka, da ih na Ludošu ima 17 vrsta. Ko u to ne veruje, neka broji!

    Zaštićeni prirodni rezervat ljudi uništavaju iz dva razloga: koristi ili iz neznanja.

    -Iz neznanja, najčešće, bacanjem herbicida i sečom šume u prirodnom rezervatu. Ali mi se najviše ljutimo na lopove iz koristoljublja.  Ovo siromaštvo mnoge ljude je nateralo da kradu od prirode. A krade se sve: ribe, ptice, jaja od pataka, vidre, srne i jeleni na postavljene omče od žice, retke biljke, čak i žabe. Što je najgore, sve ove kradljivce treba uhvatiti na delu, a kako da ih stignem čamcem? Ako ih i stignem, oni plen bace u jezero i odglume „zaljubljenika“ prirode.  Rezervat zauzima površinu od preko 80 hiljada hektara, na ovoj površni dnevno se kreće i do 10 hiljada ljudi i gde da tri, četiri čuvara zaštiti to što se zaštititi mora? Uspevamo to jedino uz pomoć građana i naših brojnih volontera, priča Josip Murenji, rendžer.

    4418_4.jpg

    Čuvari flore i faune u prirodnom rezervatu Ludaškog jezera najviše se ljute što su kazne za krađe male.

    -Mi smo nekoliko puta hvatali istog čoveka da lovi divljač na žičane omče. Nalazili smo srne i divlje svinje kako u mukama umiru.  Uhvatili smo kradljivca koji je sve priznao, predali sudu i tu se naš posao završio. To je krivično delo, a kako se kradljivci izvuku na sudu, to ne znamo. Da su bili dobro kažnjeni, ne bi ih ponovo našli u krivolovu. Ili, stepski soko je veoma retka ptica, a u našem rezervatu ih ima svega 15 parova. Uhvatili smo lopova koji je ukrao iz prirode tri sokola. Za ovo delo sud ga je kaznio sa 10.000 dinara, a stepski soko kod nas, a pogotovo u inostranstvu, prodaje se za 500 evra. Ili primer krađe cveta šafranike, retke i zaštićene biljke, koja u Srbiji jedino stanište ima u Selevenjskoj šumi. Kad procvetaju, svake godine na proleće izbrojimo sve cvetove. Primetili smo da nam neko krade šafraniku. Pravili smo čeke, dežurali, ali uzalud. I jednog dana, priča nam Sekereš, pčelar iz okoline nam je javio, da dve žene beru neko cveće u ovim staništima. Uhvatili smo ih. Imale su u torbama 520 komada ovih retkih cvetova. Dobile su kaznu po 10.000 dinara, a svaki ovaj retki cvet na pijaci košta sto dinara.

    Nemilosrdnom sečom starih stabala, u čijim dupljama su se gnezdili i nestankom pašnjaka na kojima se hranili, modrovrani su se našli na rubu potpunog nestanka.  Srećom, pre deceniju, zaštitari su krenuli u akciju spasavanja i ponovo ove, kako ih još nazivaju zlatovrane, vratili na Ludaš.

    -Nismo im mogli vratiti stara kvrgava stabla u čijim dupljama su se legli, ali smo im zato za gnežđenje ponudili veštačke kućice, koje smo sami gradili gde god je to bilo moguće, priča Sebastian Pahert. —Napravili smo blizu hiljadu ovakvih kućica. Imali smo na ovom području svega 15 parova ptica modrovrana, a sada ih imamo preko 200. Broj smo povećali 13 puta.

    Da ih ima stotinu, a ne samo trojica, ovi čuvari flore i faune na Ludašu i Selevenjskoj šumi imali bi šta da rade. U opisu posla trebalo bi se brinu i o zaštićenim daždevnjacima, barskim kornjačama i žabama.

    -Sve životinje imaju svoje insktiktivne koridore kuda se kreću, pričaju moji domaćini. Problem je što te njihove „koridore“ presecaju autoputevi, pa postoji velika opasnost za gaženje automobilima.  Tako je na autoputu Beograd- Budimpešta, nedaleko od petlje zvane „Rodino gnezdo“, izgrađen podvožnjak za prolaz hiljadu barskih žaba i kornjača, ali to nije urađeno.  U vreme „seobe“ do Ludaškog jezera, mnoge od njih završe pod točkovima automobila. A bilo je i nekoliko slučajeva, priča nam Sekereš, da su ludaške barske žabe završavale i u tanjirima građana.  Uhvatli smo nekoliko naših sugrađana, mahom Kineza, kako kradu žabe. Napravili smo zapisnik, predali sudu i do dan danas ništa ne znamo o sudbini ovih krivičnih prijava. Niko nas čak nije ni pozivao kao svedoke na sud.

    Razgovoru sa čuvarima prirodnog blaga na Ludošu, nikad kraja.  Puna usta su im ljubavi, kad pričaju o svom poslu. A kako i ne bi, kad rade ono što im je i hobi.

    Kornjače na putu

    U Sarajevskoj ulici, u Hajdukovu, na asfaltnom putu, sve do nedavno stajao je saobraćajni znak - Kornjače na putu. Preko ovog puta, barske kornjače iz polja prelazile su do Ludaškog jezera da polože jaja. Sada saobraćajnog znaka nema, izgleda je „dobio noge“, tako da su kornjače na ovom prelazu ugrožene.

    Tišina

    Od 1. januara do 1.jula, na Ludaškom jezeru zabranjeno je korišćenje čamaca, da se ne bi uznemiravale ptice koje se gnezde.

    -Barske ptice, naročito guske su jako ostljive kada se gnezde. Ako se jednom poplaše i odlete sa gnezda, više se ne vraćaju u njega.  Jaja se ohlade i nema potomstva.  Čuvarima je zadatak da ovim pticama obezbede i tišinu, priča Sekereš.

    M. Mitrić

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja