Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.02.2018. Sreda
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Zašto nam grad pliva prilikom svake jače kiše?
    Nagle padavine i dalje zagušuju odvode
    29.09.2016.

    Nepostojanje separatne kanalizacije i dimenzije postojeće koje ne odgovaraju današnjim potrebama najveći su uzrok zašto ulice „plivaju“ kada se nebo otvori, kao pre nekoliko dana. Problem podvožnjaka ne rešava se ispod njega, nego uzvodno, rasterećenjem mreže. U „Vodovodu i kanalizaciji“ naredne godine počinju posao na modeliranju sistema

    4428_1.jpg
    Podvožnjak je prilikom svake jače padavine “usko grlo” i
    vozila pod njim zaplivaju slobodnim stilom (Foto: Grad Subotica)

    Obilna kiša koja se početkom nedelje spustila na grad po ko zna koji put donela je istu sliku – mnoge ulice i dvorišta pod vodom a ispod podvožnjaka na Segedinskom putu bujica koja nosi vozila upornih u pokušajima da je uz pomoć „konjskih snaga“ savladaju. Naravno, i po ko zna koji put se ponavljaju kritike, najviše na račun Javnog komunalnog preduzeća i čelnika gradske uprave jer, tvrde mnogi, oni godinama neće ili nisu u stanju da reše taj problem. Zar je toliko teško učiniti nešto da podvožnjak ne bude poplavljen kod svake jače kiše i zašto se nešto ne preduzme da se voda ispod njega ne zadržava i da ne dolazi do prekida saobraćaja na ovoj neuralgičnoj tački međunarodnog puta?

    S obzirom na sada već prilično često ponovljenu situaciju sa podvožnjakom, šta je uzrok da do nje dolazi i da li postoji mogućnost da se izbegnu zastoji prilikom većih pljuskova, prvo je od niza pitanja koja postavljamo inženjeru Đerđu Šugaru, rukovodiocu resora proizvodnje (tehnički direktor), u Javnom komunalnom preduzeću „Vodovod i kanalizacija“?

    4428_2.jpg
    Mnoge ulice nakon poslednje kiše
    bile su bukvalno pod vodom (Foto: B. Vučković)

    „Deo odgovora leži u postojećem kapacitetu našeg sistema, jer bi on morao da se proširuje zajedno sa širenjem grada. Kada se kanalizaciona mreža projektuje, koliki će biti njen prečnik na području sliva izračunava se na osnovu proseka padavina na godišnjem nivou.  Naravno, ne može se unapred utvrditi koliki će biti intenzitet padavina u jednom kratkom periodu, kao što je to bilo pre nekoliko dana kada je palo 50 do 60 litara kiše po kvadratnom metru. Nadalje, problem je što imamo opšti a ne separatni sistem kanalisanja, dakle, nemamo posebnu kanalizaciju za atmosferske padavine. Zatim, tu je i održavanje slivnika, koji se po suvom vremenu napune lišćem i raznim otpadom, i ako su zagušeni ne mogu da prime vodu.  Ne treba zaboraviti ni to da imamo sve više asfaltiranih površina u gradu i kišnica ne može da dospe u zemlju, nego se sliva tamo gde su najniže tačke i ulazi u kanalizaciju.  Takav deo je upravo podvožnjak, koji je nisko i oko njega je sve betonirano“.

    Drugim rečima, da li je problem u kapacitetu infrastrukture ispod podvožnjaka, da nije dimenzionisana dovoljno da primi vodu, ili je njeno zadržavanje uslovljeno kapacitetom kanalizacije grada?

    „Nije u pitanju prečnik cevi tamo, nego kapacitet kanalizacije koja se nalazi uzvodno i kod jačih padavina se napuni vodom pa ne može da prihvati onu koja se slije na ovo mesto, jednu od najnižih tačaka u gradu. Jedna od mogućnosti je da se uzvodno naprave takozvani „bafer-tankovi“, spremišta ili kasete za prihvatanje kišnice u zemlji određene veličine, u koja bi se ona sakupljala prilikom većih padavina, i time se smanjivao pritisak na kanalizacionu mrežu“.

    Ponovo modelirati sistem

    Kanalizacija koju sada imamo i njen kapacitet projektovani su pre više decenija za tadašnje potrebe, ali upravo su u toku ulaganja u proširenje i osavremenjavanje kolektorske mreže, naročito kada je reč o Kolektoru II. Da li će i koliko to doprineti da se sadašnji problemi ublaže?

    „Delimično. Kolektor II je već postojao na jednom delu i uporedo sa nastavkom njegove izgradnje urađene su i rekonstrukcije tog dela, položen je veći prečnik jer je ovaj kolektor bio veoma opterećen i na taj način rasteretiće se i Kolektor III. U gradu imamo sedam kolektora za sakupljanje otpadne i atmosferske vode i potrebno je da se utvrdi gde bi se mogle rasporediti te kasete za prikupljanje atmosferskih padavina. To zahteva novo modeliranje sistema, znači postavljanje merača za protok vode i dobijanje svih neophodnih podataka da bi ove sabirne kasete bile podignute na odgovarajućim mestima, i to uzvodno na slivu, da se smanji dotok vode prema nižim delovima. Generalno bi trebalo napraviti koncepcijski plan za ceo grad, sa mogućim rekonstrukcijama nakon što se utvrdi na kojim tačkama su uzroci najvećih problema“.

    Da li „Vodovod i kanalizacija“ već nešto radi na tome?

    „Da, što se modeliranja tiče, mi želimo da to u narednoj godini uradimo, a u vezi koncepcijskog plana imamo neke pregovore sa gradom, jer bi to morao da bude zajednički posao, s obzirom da su u pitanju iznosi o kojima je sada teško govoriti jer o njima još nemamo predstavu, ali sasvim je sigurno da su veoma veliki“.

    Može li da se kaže da su problemi koje danas imamo, osim što ne postoji atmosferska kanalizacija, i greške koje su načinjene u prošlosti prilikom projektovanja postojeće mreže, ili su se i druge stvari promenile, klimatski uslovi, više tropskih kiša nego ranije?

    4428_3.jpg
    Đerđ Šugar: Problem je
    kompleksan i ne može se tako lako
    rešiti kako neki misle

    „Pre svega, urbanizacija je učinila svoje. Ako danas imate neki ruralni deo grada, prilikom projektovanja kanalizacije morate da predvidite kako će se on razvijati, da li će tamo doći do izgradnje i povećanja gustine naseljenosti, pa za 15 ili 20 godina je treba zameniti sa većim dimenzijama.  Ne kažem da pre 30 ili više godina nije dobro planirano, ali i onda je bilo problema i bilo je važno samo da se gradi, a s obzirom da je bilo više novca, mislilo se da će se mreža promeniti kada to bude bilo potrebno.  Međutim, danas je to malo teže. Zato sada kod projektovanja moramo misliti i o budućnosti. A što se tiče nekih klimatskih promena, zanimljivo je da nam je prosek padavina isti kao pre nekoliko decenija, samo se dinamika izmenila i imamo tri ili četiri velike kiše godišnje a količinski u padavinama krajnji rezultat je isti“.

    Čija su briga poplave?

    Da se vratimo na trenutnu situaciju u gradu. Gde su najveći problemi kod naglih kiša i šta trenutno može da se uradi od strane „Vodovoda i kanalizacije“ da se situacija poboljša?

    „Najčešće su to područje Mesne zajednice Gat, a zatim i samo naselje Palić na nekim deonicama i u pitanju su svi niži delovi grada gde dolazi do izlivanja jer se kanalizaciona mreža preoptereti. Ne može se situacija rešavati tako da se prokopa ili zameni tu i tamo pedeset ili sto metara cevi, ili šaht premesti s jedne tačke na drugu, jer će se voda onda izlivati i sakupljati na drugom mestu. Znači, sistem se mora rešavati koncepcijski. Građani nas često zovu i pokazuju šaht iz kojeg izlazi voda, tvrdeći da će problem nestati ako ga zatvorimo.  Neće! Samo će se premestiti, i zato se stanje ne može značajnije popraviti održavanjem ili nekim manjim investicijama, već je u pitanju koncepcijski plan koji je jako zastareo, još iz 80-ih godina, i treba ga revidirati“.

    Kada zapljusnu kiše i voda počne da navire sa svih strana, građani prvo zovu „Vodovod i kanalizaciju“ i traže da se odmah nešto preduzme. Da li se obraćaju na pravu adresu, šta u takvim prilikama može da se uradi i koje su zapravo nadležnosti i obaveze Javnog komunalnog preduzeća u ovim situacijama?

    „Naša nadležnost je održavanje kanalizacione mreže do priključka korisnika, a dalje je njihova briga.  Slivnici su u ingerenciji Direkcije za izgradnju grada i oni rade njihovo čišćenje, pa kada nam se građani jave i kažu da je negde zapušen slivnik, mi ih upućujemo na Direkciju. U toku padavina mi ne možemo da intervenišemo jer bi tu vodu morali da upumpavamo na drugo mesto a kanalizacija je onda puna i ne može da je primi. Dakle, kad prođe kiša, onda mi nastupamo, zbog čega su građani često revoltirani, ali takve velike padavine zatrpavaju kanalizaciju nanosima peska i raznog materijala, pa treba da je očistimo na problematičnim deonicama.  Možemo da intervenišemo i ranije u situacijama ako je problem lokalnog karaktera i došlo je do zapušenja slivnika ili kanalizacije, a vidimo da nizvodno ima mogućnosti i da kanalizaciona mreža nije pod pritiskom odnosno nije prepuna.  Tako je i sa podvožnjakom.  Dok pada kiša, naša ekipa tamo ne može da deluje, nego kada se voda povuče čistimo odvode.  Delujemo i preventivno na održavanju mreže što znači da povremeno ispiramo kanalizacioni sistem“, kaže inženjer Đerđ Šugar.

    Sve češći kvarovi

    „Kada je reč o kanalizaciji, ne bavimo se njome samo kada dođe do problema, tamo gde možemo menjamo i popravljamo delove sistema. Ali, i od ekipa koje rade na održavanju vodovodne mreže takođe dobijamo informacije da su sve češći kvarovi, tako da kompletan sistem vodosnabdevanja i odvođenja otpadne vode iziskuje stalnu brigu i održavanje“, kaže inženjer Đerđ Šugar.

    M.Radojčin

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja