Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 20.06.2018. Sreda
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Privreda
    Laslo Hupert, privrednik sa iskustvom, proizvođač, tehnolog, enolog i vlasnik „Vinskog dvora”
    Hupert, veliki majstor Bahusove kapljice
    29.09.2016.

    •„Vinski dvor”, vinarija na putu Hajdukovo -Palić, sagrađena je kao pravi zamak za turiste koji vole sever Bačke i Suboticu, prevashodno zahvaljujući Laslu Hupertu, enologu i vinaru, koji voli da naznači da je to porodična firma, a ne veliko preduzeće
    •Ipak, Hupert proizvodi ne samo vina koja su proslavila njegovo ime, već kao pravi pronalazač, kreira neprestano nove brendove, jedinstvene u svetu vina.

    4429_1.jpg
    Reprezentativan vinski podrum u „Vinskom dvoru”

    Uočljiv već sa auto puta Beograd - Horgoš, toranj „Vinskog Dvora”, vidljiv sa daljine od 800 metara, dovešće i turiste i putnika namernika do kapije jedinstvenog zamka, u kojem je smeštena i vinarija i restoran, sa više prostorija koje ne liče jedna na drugu, a toj vinarskoj kuli i kući daje osobenost zamka, uz secesijske elemente velike terase i neobičnog parka oko njega.

    Takav „Vinski dvor” sagradio je Laslo Hupert, enolog, veliki majstor vinskog reda, koji je u svetu vina poznat kao kreator i pronalazač, kada su u pitanju novi brendovi Bahusove kapljice, koju sam proizvodi. Vinarija je opremljena najmodernijim mašinama, koje uz njegovo enološko znanje i iskustvo, uz kvalitetno grožđe i sirovine, garantuju visoko kvalitetna vina.

    4429_2.jpg
    Laslo Hupert proizvođač vrhunskih vina

    — Poznato je da sam ja pronalazač u više segmenata, pa tako i kreiranju vina. Poslednji brend koji sam stvorio i na koji sam ponosan, u pogledu bukea, kvaliteta, ukusa, je Tempranello, roze i crveno vino, neobično i veoma interesantno po tome što ima miris maline, a ukus višnje. Rađeno je posebnom tehnologijom, koju sam lično kreirao, kaže nam na početku razgovora za Subotičke novine Laslo Hupert.

    Objašnjava nam šta je to kreativno bilo u novom procesu stvaranja novog vinskog brenda.

    —Kreiranje novog vina sam radio „komponovanjem”, tri vinska kvasca, jer svaki selektivni vinski kvasac ima svoje karakteristike i zna se šta može da se dobije time, a ne bude kako ispadne ili kako Bog da. To znači da možete unapred da planirate, kakvo vino želite da napravite i kakvom tehnologijom da to postignete. Tako sam ga dakle planirao i stvorio, pojašnjava Hupert način svoje proizvodnje.

    4429_3.jpg
    Hupert svake godine proizvede novi brend vina

    Laslo jedini na svetu proizvodi i sada već veoma poznato vino Don Oliver, koje podseća na aromu ananasa i dinje, ali Tempranello ga sada čini zadovoljnim, kao inovatora.

    —Imam još nekoliko interesantnih vina, Malbek u kombinaciji sa Tempranellom, koji sam čak iz Argentine nabavio, a evropska je sorta. Pre oko 180 godina Evropa je izgubila tu sortu, zbog filoksere i velikih mrazeva. Jedan francuski iseljenik je sačuvao u Argentini i to je sada svetska sorta. Ovaj naš sitni pesak, nazvao sam zlatnim peskom, jer silikatni pesak je dobra podloga za sve sorte, malo ima humusa, ali poseduje taj vazdušni režim - puno kiseonika. Pošto koren vinove loze dostiže do dva metra u dubinu i ima svojstva hranljivog rastvora, kada se uzme u obzir i oksidacija, to je odlična podloga za ovdašnje sorte, kaže Hupert.

    Ističe i da ga veoma raduje što je u Subotici počelo da se razvija ozbiljno vinarstvo i vinski turizam.

    —Od kada je nekoliko vinarija sa ovog područja, poput vinarije „Zvonko Bogdan“, vinarije „Tonković“, „Vinskog dvora“, počelo ozbiljno da se bavi vinarstvom, počeli su da stižu uspeh i rezultati. Svaka vinarija ima svog favorita, što je dobro. Lično, imam mnogo inovacija, kakve se cene u svetu, a koje neću patentirati, nego ću ih pokloniti svetu, svojom knjigom, koju planiram da napišem. Biće to korisne informacije u proizvodnji grožđa i vina. Najvažnije je proizvesti kvalitetno grođže, a ja sam fitopatolog, voleo sam i volim i sada da konzumiram vina, pa sam odlučio da budem i enolog.  Učio sam mnogo i primenjivao to znanje. „Vinski dvor“ je porodična firma, a ne velika vinarija, koju je, u pogledu enterijera i eksterijera, osmislila moja supruga Erika Fodor. Moje znanje je ostalo u domenu mikrobiologije, hemije, tehnologije. Imamo desetak hektara vinograda i kapacitete za turizam, a u toj oblasti smo dobili mnoge nagrade, zlatne medalje na sajmovima, a znaju nas u većoj meri strani turisti, i turisti iz većih gradova Srbije, kaže Hupert.

    Dodaje da veliki broj autobusa sa turistima, koji idu iz istočnih zemalja prema moru - svraćaju u „Vinski dvor“ i u polasku i u povratku.

    —Degustiraju i kupuju naša vina.  Tržište je prepoznalo našu ponudu, kapacitete, a bili smo hrabri kada smo odlučili da gradimo „Vinski dvor“. Slušao sam intuiciju, nisam računao digitronom, koji zna da prevari. Intuicija retko. Posle loših godina, stigla je konjuktura, i tada je trebalo investirati.  To bje trebalo znati, pa biti hrabar za veliko ulaganje. Već 15 godina i svoje kolege nagovaram da radimo vinski turizam, za šta je potrebno podići rejting regiona. To mogu da učine samo dobre vinarije, sa dobrim rejtingom i kvalitetom proizvoda. A ovde imamo četiri, pet poznatih vinara, ali šansu ima još dosta njih. U Toskani je recimo, u vinski turizam uložila država i sada taj region godišnje ima oko deset miliona turista. Ne možemo reći da naša država nije ulagala, pomogla je prevashodno boljim subvencijama kod podizanja vinograda, koje su neki dobro iskoristili. Sada je manje podrške, ali verujem da ćemo se i tu ugledati na Evropu. Ona izdvaja 50 milijardi evra za vinare. Ali, od toga uzima 40 milijardi Francuska i Italija, a svi ostali desetak milijardi. Naravno, potrebno je i tu lobirati, a dobro dođe svaki dinar. U Subotici imamo i udruženje jačih vinara, koje radi na tome da u perspektivi budemo pristupačniji za evropske fondacije, objašnjava Hupert ono što očekujemo da će svakako podržati i Ministarstvo turizma.

    Laslo Hupert podseća, da će prošlu godinu svi vinari pamtiti po kvalitetu grožđa, pa i vina. Hupertova vina su čuvena po izuzetnom bukeu, a on kao vinar insistira na pitkosti vina.  Priprema i vina koja će poslati u Pariz, ali napominje da su preskupe kotizacije, 600 evra po flaši vina, za svetska takmičenja.

    —Nije to mnogo, ako ste sigurni da ćete ostvariti pobedu. A lično, nisam se toliko bavio tržištem i marketingom, jer za proizvodnju porodične firme, oko 40.000 boca je maksimum.  Megalomaniju nismo želeli, jer je to na granici poslovnosti. Za izvoz nemamo kvantitet, koji je potreban, ali kvalitet je ovde, a očekujem da će ova godina biti odlična, jer nije bilo oštećenja loze. Turisti pak pamte dobra mesta.  Desetak posto aktivnosti čini moj marketing, degustacije, priče o desetak vrsta dobrih vina. Kao član austrijskog vinskog reda Sveti Đorđe, koji je najvišeg ranga u svetu, već sam na četvrtoj stepenici, a ima ih osam. Teško je stići do vrha, nisam siguran da ću se naći sa onima u osmom vinskom redu, to je ipak kao Mont Everest u vinarstvu, kaže skromno Laslo Hupert, koji je veći deo svog života uložio u vinarstvo.

    Poruka Lasla Huperta je da nikada ne bi trebalo zaboraviti zdravstveni aspekt vina, napominjući da u njegovim vinima nema histamina i drugih alergenata, koji velikim delom negativno utiču na zdravlje. Ponosan je na svoj Savinjon, Chardonnay, Carmen i druga vina.

    — Uspeo sam da ostanem uglavnom na crnim vinima, što je važno zbog jednog oksidanta koji štiti zdravlje u trećini funkcija organizma, kako tvrde neki lekari. Na tome sam dosta radio, stoga sam promenio i tehnologiju proizvodnje vina, recimo ne filtriram vina, ne koristim centrifugalne pumpe, nego peristatične, pa sam izbegao mehaničke udare, što je kod crvenih vina veoma važno, odnosno, tu gotovo ručno radimo jedan deo proizvodnje, objašnjava nam tako da razumemo zdravstveni aspekt u proizvodnji vina poznati subotički vinar Laslo Hupert, koji svoj san jeste ostvario, ali u proseku svake godine, kaže, mora da uradi bar jednu inovaciju za sebe i ljubitelje Bahusove kapljice.

    Hupertova tehnologija

    „Vinski dvor” za proizvodnju vina ima agregat za hladnu fermentaciju, uz adekvatne cisterne obezbeđuje sveža tela vina sa različitim bukeom, u zavisnosti od sorte grožda. Agregat za hladnu stabilizaciju za vino obezbeđuje postojnost i čistoću na neodređeno vreme. Vinarija proizvodi sledeća vina: Don Oliver (aperitivno belo vino) Donna Šara (lagano vino za laganu hranu) Chardonnay (kvalitetno suvo, belo vino sa zaštićenim geografskim poreklom), italijanski rizling (kvalitetna belo vino sa zaštićenim geografskim poreklom), bermet crni i beli (desertna aromatizovana vina), Carmen (suvo, crno, stono vino od pet sorti crnog grožda, negovano u hrastovim buradima), Mediteran (crveno, suvo vino od španske sorte Tempranello), crveno vino (suvo, crno vino od sorte Portogizera).

    Tradicija

    —„Vinski Dvor” je porodična firma, čiji koreni sežu od 1856.  godine, a koju je osnovala Fodor Šara. Po staroj dokumentaciji, tada su posađeni prvi čokoti.  Dugi niz godina su uzgajana grožđa i proizvođena vina na tradicionalan način, a 2001.  godine počela je izgradnja objekata za turizam i modernizacija podruma. Prvi u Srbiji započeli smo vinski turizam, koji usavršavamo svake godine. U „Vinskom Dvoru“ se proizvode sledeće vrste grožđa: Chardonnay, Italijanski Rizling, Souvignon blanc, Sivi Burgundac, Cersegi fuszereš, Iršai Oliver, Crni Burgundac, Merlot, Cabernet Souvignon, Portogizer.

    Ovu rubriku podržava grad Subotica

    N. Harminc Karanović

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja