Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.05.2018. Ponedeljak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Priča koja je uznemirila sugrađane
    18.12.2013.

    *Otmica ili pokušaj otmice deteta se nije dogodio u smislu (policijskog) slučaja, a pored škola, i roditelji treba da pouče decu oprezu - na takav način da im ne pospešuju strah, ali i da selektuju informacije.

    S obzirom da su nam se proteklih dana zabrinuti građani obraćali sa pitanjima da li postoje relevantne informacije o otmici ili pokušaju otmice deteta - jer po gradu kruže nezvanične i poluzvanične priče, internet forumi i društvene mreže su preplavljene informacijama i dezinformacijama - od nadležnih i stručnih osoba smo pokušali doći do informacija koje bi sugrađanima dale adekvatan uvid u to šta se zbivalo, kao i na koji način pristupiti ovoj problematici.

    Zbog toga smo razgovarali sa ovlašćenim osobama iz Policijske uprave Subotica, direktorom škole koja se u pričama spominje, te sa psihologom, kao i sa pojedinim roditeljima.

    Igor Velimirović, zamenik načelnika Odeljenja Policijske uprave Subotica rekao  je da u Policijskoj upravi Subotica, u proteklom periodu nije prijavljen nijedan događaj ovakvog tipa, a koji se kao krivično delo ili kao prekršaj goni po službenoj dužnosti.

    Ukoliko se desi ovakav, ili sličan nemio događaj, bitno je da ga građani i roditelji, prvo i što pre prijave Policiji na broj 192 (dežurna služba Policijske uprave), kako bi se moglo pravovremeno reagovati i uputiti patrole na lice mesta, ili na adresu lica koje je prijavilo događaj.

    To je potrebno kako bi se što pre dobili kvalitetni podaci, koji su od značaja za hitan policijski rad.
    Pravovremenost informacije, pa stoga i pravovremenost reagovanja Policije, je od velikog značaja kako bi se utvrdilo činjenično stanje i preduzele mere za otkrivanje eventualnih počinioca krivičnog dela i prekršaja, i njihovog daljeg procesuiranja.

    Škole se pokrivaju kroz pozorničko-patrolnu delatnost na bezbedonosnom sektoru, kroz koncept Policije u lokalnoj zajednici i kroz sektorski i teritorijalni princip rada. Vođe bezbednosnih sektora su u stalnom kontaktu sa direktorima i odgovornim licima u školama, radi ostvarivanja i održavanja bezbednosti učenika. Posebno se obraća pažnja na periode početka i završetka nastave (prepodnevna i poslepodnevna smena učenika), istakao je Velimirović.

    Ivan Stipić, direktor OŠ „Ivan Milutinović" nam je rekao da je jedno dete koje pohađa školu "Ivan Milutinović", obavestilo zaposlene u školi o tome, da je hodajući ulicom, zaustavljeno, i nuđeno čokoladom.
    Informaciju dobijenu od učenika, škola je odmah prosledila Policiji, koja je preuzela daljnje radnje iz oblasti svoje nadležnosti. S obzirom da je dobijena informacija kako ne postoji prijavljeni slučaj kao događaj, nisu se sprovodile dodatne mere u školi, ali su zabrinute roditelje umirili, i ukazali im na to da Policija radi svoj deo posla, te da je pored škole, potrebno da i roditelji svojom staloženošću i savetima o opreznosti utiču na decu. Ukoliko bi se dogodila neka  potencijalno opasna situacija, škola bi svakako odmah obavestila sve roditelje i u okviru škole bile bi preduzete mere koje su u interesu dece. Inače je saradnja škole sa Policijom dobra i nevezano od ovog slučaja. Pošto se škola nalazi pored puta sa velikom gustinom saobraćaja i priličnim brojem neopreznih vozača, u periodu kada deca dolaze i odlaze iz škole, Policija dolazi da proprati ponašanje učesnika u saobraćaju - i vozača i dece.

    I škole i roditelji treba da uče decu oprezu, posebno u današnje vreme kada se svašta zbiva, ali je isto tako potrebno da svi mi budemo oprezni prema određenim informacijama, da ih naučimo selektovati, a tome treba da se uče i deca, istakao je Stipić.

    Dragana Ćupurdija, psiholog u OŠ „J.J.Zmaj" nam je rekla da ono što roditelji svakako treba i inače da čine, jeste da imaju kontrolu nad detetovim kretanjem i ponašanjem. Ukoliko deca ne znaju put do škole, ili su nesigurna - treba obezbediti da roditelj ili poznato lice dođe po njih ili ih dovede u školu, kao što većina i radi. Starije učenike treba poučiti da se posle nastave ne zadržavaju izvan škole, kako se ne bi dogodilo da roditelji po nekoliko sati nakon nastave ne znaju gde je dete. Učenicima koji dolaze i odlaze iz škole sami, treba na suptilan način sugerisati da se iz škole vraćaju zajedno sa drugarima, jer je generalno, ipak sigurnije kada deca idu u manjim grupama. Roditelji treba da znaju kada im deca idu u školu, kada se vraćaju iz škole, van nastave - dete ukoliko je moguće, treba da im bude dostupno na mobilni telefon. Roditelji sigurno već i od ranije upozoravaju decu, a to im se ponavlja i u školama - da ne prilaze nepoznatim ljudima, da ne uzimaju ništa od nepoznatih osoba, i takva upozorenja treba da su prisutna uvek, a ne samo u ovoj situaciji. Takođe nam je rekla kako glasine o slučaju kombi među decom i roditeljima postoje, ali je važno da se strah roditelja (opravdan ili neopravdan), ne prenosi na decu. Jer to deca osete - što može proizvesti dodatnu uznemirenost ili pospešiti strah do nivoa traume, a ponekad, čak može dovesti i do nepoželjnih oblika ponašanja - kada đaci uznemirenost roditelja koriste kao izgovor da ne idu u školu. Možda nije najbolje rešenje da usled ovih događaja i govorkanja, decu koja su do sada dolazila u školu sama ili sa drugarima, odjednom roditelji počnu da dovode i sačekuju, jer time mogu povećati strah kod dece, a kada su u preteranom stanju straha - nisu prijemčiva za praktična uputstva roditelja o opreznosti. Kao što i deca imaju kontakt sa psiholozima u školama, isto tako, psiholog može pomoći i roditeljima. Ukoliko roditelji imaju bilo kakvu dilemu na koji način da suptilno pouče dete oprezu, ili  utiču na određeno detetovo ponašanje, uvek mogu da se posavetuju sa školskim psiholozima, istakla je Ćupurdija.

    Razgovarali smo sa nekim od roditelja i pitali ih šta i da li nešto znaju o ovom slučaju, kako paze na decu i kako ih uče da budu oprezna. Zanimljivo je da većina roditelja nije želelo da im se objavi puno ime i prezime, te smo njihovu odluku ispoštovali.

    V.Đ., roditelj učenica 3. i 7. razreda OŠ „Ivan Milutinović": „Za događaj sam čula prvo od dece i pričalo se po naselju. Bili smo malo uznemireni, a i deca su bila, bez obzira što sam čula da ne postoji prijavljen slučaj, a opet, internet je bio pun priča. Dali smo dodatne savete deci, da idu u manjim grupama, ili kada god je to moguće - u školu ih dopratimo, ili posle sačekamo. No, deca i inače često idu zajedno kući, ponekad ih mi ujutro povezemo autom kada idemo na posao. Kroz razgovor, svakako smo i pre govorili deci da paze na saobraćaj, da ne pričaju sa nepoznatima i da im ne prilaze, da ne uzimaju ništa od osoba koje ne poznaju. Mislim da je mobilni telefon koristan, upravo i zbog ovakvih stvari, jer ako mi dete kasni, odmah pozovem telefonom".

    M.Vitas, roditelj učenice 3. razreda OŠ „Sonja Marinković": „Za slučaj belog kombija i pokušaj otmice sam čula prvo od ćerke i njenih drugarica. Kasnije sam sa mužem potražila preko raznih medija da li ima nekih dodatnih informacija, ali koliko sam videla, informacija o tome da li se nešto dogodilo nema. Ćerka nam je prilično samostalna, povremeno je otpratimo do škole i nazad, povremeno ide sama ili sa drugaricama - pošto stanujemo blizu škole. Inače, od malena učimo ćerku da ne zastaje i ne priča sa nepoznatima, i da može da razgovara samo sa onim ljudima koji nam inače posećuju kuću".

    Č. V., roditelj učenika 4. i 7. razreda OŠ „Sveti Sava": „Mogu Vam reći da smo prvih dana svi bili malo zbunjeni i uplašeni, jer su po gradu kružile razne priče, nismo bili sigurni šta se dogodilo i šta da kažemo deci. A znate kako, i deca međusobno pričaju, nadovezuju se, pa se još više uznemire. Sada su se deca malo smirila, a i imaju običaj da više njih ide zajedno kući iz škole. Uvek ponavljam deci da ne prilaze i ne obraćaju se nepoznatim osobama, i da je potrebno da mi se jave na telefon ako su u nekoj nedoumici".

    G. K. L., roditelj učenika 3. i 7. razreda, OŠ „J.J.Zmaj": „ Nije mi bilo svejedno kada sam čuo, iako mislim da se ovoga puta možda radi o glasini, treba biti oprezan, nikada ne znate kada se nešto tako može dogoditi. Da ne budem pogrešno shvaćen, ali možda je ovaj primer dobar za to da i deca i roditelji malo povećaju oprez. Da i deca malo drugačije počnu da razmišljaju. Imam utisak da su se svi previše opustili, i da ponekad ne slušaju baš ono što im mi roditelji stalno govorimo. A stalno im govorimo da ne pričaju sa nepoznatima, da budu oprezni. Mlađe dete dovodimo u školu i dođemo po njega, i uvek mu kažem da me sačeka u dvorištu škole, a ne na ulici".

    T. S.

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja