Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 18.06.2018. Ponedeljak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Kultura
    Intervju: Sofija Živković
    POETIKA nad-Ja
    19.10.2016.

    SN: Ovo je Vaše drugo gostovanje na Urliku. Kako ste pronašli ovu grupu i zašto ste se baš opredelili da dođete u Suboticu?

    SŽ: Tražila sam na internetu baš konkretno da li postoji neki festival ili nešto slično u Subotici, jer mnogo volim taj grad.  To je Kišov grad, za koji je sam on napisao opis: ’’Gradska kuća, sinagoga, višejezičje’’.  Uvek sam volela multietničke i multirkulturne sredine, to mi jendostavno prija po duhu. Višejezičje je melodično. Idete po Vojvodini i možete čuti srpski, mađarski, rumunski, slovački, rusinski...  To je bogatstvo. Oduševila sam se da ljudi u SU organizuju čitanja i druženja, i odmah sam se prijavila da dođem.  Za subotičku publiku sam spremila i tri pesme na mađarskom, preveo ih je Laslo Lenkes i objavio u kulturnom dodatku mađarskih novina u Novom Sadu.

    4511_1.jpgSN: Objavili ste 2016.  Godine svoju drugu knjigu poezije,’’Kafa u pet’’, kod beogradskog izdavača Balkanski književni glasnik, a prvu ’’Sobe’’ davne 2005. Godine u Matici Srpskoj, edicija Prva knjiga. Koje su razlike između te dve knjige, s obzirom na toliki vremenski razmak?

    SŽ: Prva knjiga je bila, s ove distance, dosta konfuzna u slikama, mada je bila u najužem izboru za Brankovu nagradu i ponosna sam zbog toga. Ostali smo bili samo ja i pobednik Nikola Đuran.  Sećam se tog poziva iz Društva književnika Vojvodine i moje mladalačko-hipsterske nonšalancije. Zaista mi je drago što su je stručni ljudi prepoznali kao vrednu. Moja druga knjiga dosta je svedenija, dosta sam sekla, ton je drugačiji. Kažu mi da podseća na crno-belu fotografiju.

    SN: Zašto toliki vremenski razmak?

    SŽ: To ne znam ni sama.  Pisala sam sve vreme, uvek, ali nisam objavljivala kao celine.  Ojavljivala sam ponešto u časopisima. Sada sam se vratila i vrlo sam aktivna.  Ako sve bude po planu, moja treća knjiga, koja nije poezija već zapisi o Beogradu, izaći će do kraja 2016.

    SN: Pominjete u knjizi ’’Kafa u pet’’ razne teme, stare građevine, rimski Beograd, salonske stanove, ali i onostrano Ja. Kakav je Vaš odnos prema tim temama?

    SŽ: Tačno. Posebno me zanimala tema, eksperimentisanje, sa onostranim Ja.  Razmišljala sam o razgovoru sa samom sobom, kako bi to izgledalo i šta bih rekla.  Razmišljala sam i o Danici Dobrovsky, mom višegodišnjem pseudonimu, i koja je razlika između nas dve, odnosno mene i mene od pre.  Ima tu materijala. Zanimljiv proces.

    SN: Često se u Vašim pesmama ne zna ko kome šta govori... Može se čitati čak unisex, u nekim delovima.  Da li je to namerno ili je slučajno tako ispalo?

    Sž: Može se reći da je namerno, da. Naredna knjiga biće sasvim lišena gramatičkog roda. Eksperimenta radi. Mislim da su teme o kojima pišem, emotivna stanja, kolorit koji mene zanima, lišeni roda. Poetika koju bih volela da ostvarim, ako budem dovoljno vešta, biće panseksualna.  Posebno ne podnosim ženske knjige, i tipske ljubavne pesme.

    SN: Šta je za Vas ljubavna pesma, zapravo? Je li ’’Kafa u pet’’ knjiga ljubavne poezije?

    SŽ: Ljubavna pesma je, za mene, pesma o emociji. Ona je refleksivna u biti. Ona se ne obraća (samo) konkretno nekom,i čak i ako se obraća, nije ta osoba u centru pažnje već promatranje emocije.  Filozofsko tumačenje emocija, smisla, odnosa, i sl. Mislim da je osnova ljubavne pesme: bilo kakva jaka emocija povezanosti, ne mora striknto biti stereotipski partnerska.  Može biti prosto dubok odnos prema nečemu/nekome, divljenje, zavisnost, prožimanje, i sl, i ne mora biti seksualizovana uopšte.  Zato smatram da je pol, i gramatični rod, nebitan za poeziju.  Poezija je nadpolna i nadlična (za mene).

    SN: Na mnogo mesta akcentujete starinu, istoriju, Beograd. Koliko je Beograd univerzalan a koliko lokalan u Vašoj poeziji?

    SŽ: Naravno da jeste univerzalan.  To može biti bilo koji grad, grad u nečijem svetu, unutarnjem svetu sećanja, slika, važnih uspomena i odnosa. Lokalan je samo u smislu da se, eto, to o čemu ja pričam sticajem okolnoti desilo baš tu, ali svakako da je priča univerzalna.  Zato mislim da bi knjigu razumeo svako ko oseća povezanost sa ulicama, ne moraju to biti iste ulice. Svako ko oseća puls Grada kao takvog, sa manjim ili većim izmenama.  Često su te pesme bile ono o čemu razmišljam dok šetam, pa tako imam ciklus ’’Austrijski Beograd’’, gde razmišljam o baroknim građevinama, ili ciklus Glas gde lirski rekonstruišem Singidunum.  Itd...

    SN: Otkud zanimanje za istoriju i lirski odnos prema tome?

    SŽ: Istorija je sve. Jednostavno rečeno. Volim da komuniciram s istorijom i svugde je tražim. To je jedan od smislova postojanja: povezati se sa prošlim Mi, ili prošlim uopšte, jer sve zajedno tek čini celinu.

    SN: Šta možete reći o svojoj narednoj knjizi poezije?

    SŽ: Zove se ’’Leser Uri je čekao’’. Isprva se zvala ’’Uri Leser je čekao’’,jer sam bila ubeđena da ime tog berlinskog slikara glasi Uri, a prezime Leser, međutim obrnuto je.

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja